Nedavni poziv narodnog poslanika, a bivšeg muftije, Muamera Zukorlića upućen Ministarstvu spoljnih poslova Turske i Dijanetu (Uprava za verska pitanja Turske, prim. nov.) da zaustave one koji u njihovo ime razbijaju Islamsku zajednicu (IZ), ponovo je vratio pitanje šansi da se posredovanjem ove države reši spor i prevlada jaz među muslimanima koji žive na prostoru Srbije.
Predstavnici duboko podeljenih islamskih zajednica (od oktobra 2007. godine u Srbiji postoje dve, prim. nov.) su: Melvud Dudić koji je na čelu IZ u Srbiji i reis-ul-ulema Sead Nasufović koji vodi IZ Srbije. Na obe strane smatraju da je uključivanje Dijaneta, kao vrhovnog verskog organa muslimana u Turskoj, u rešavanje njihovog problema dobrodošlo.
Nedavno je na skupu imenovanja novog sandžačkog muftije u okviru IZ Srbije Senada Halitovića u Tutinu, jednog od gradova Sandžaka, oblasti pretežno naseljenje Bošnjacima, prisustvovao predstavnik Dijaneta i ambasade Turske u Beogradu Fatih Jucel. On je preneo čestitke i pozdrave predsednika Dijaneta Ali Erbaše ovoj verskoj zajednici, kao i turskog ambasadora u Beogradu Tanju Bilgića.
Nakon toga se oglasio bivši muftija, danas narodni poslanik Muamer Zukorlić, koji je na Fejsbuku osudio i oštro odbacio ponašanje ovog turskog verskog organa.
Takođe, tada je pozvao predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdoana, i "uvaženu braću" iz Dijaneta i Ministarstva spoljnih poslova ove zemlje da "ako nas volite barem pola kao što mi volimo vas, zaustavite one koji u vaše ime razbijaju našu islamsku zajednicu".
Lider IZ u Srbiji do pre nekoliko godina bio je Muamer Zukorlić, koji je pred poslednje parlamentarne republičke izbore 2016. godine skinuo versku odoru, kandidovao se za narodnog poslanika i ušao u Skupštinu Srbije, dok je na čelu druge zajednice do pre tri godine bio Adem Zilkić.
Potpredsednik Mešihata IZ u Srbiji Rešad Plojović, kaže da se od Dijaneta očekivalo mnogo više, naročito u periodu od 2014. do 2018. godine, kada se Zukorlić povukao sa čelnih funkcija u toj islamskoj zajednici, jer je on tada, ali i pre toga, označavan kao neko ko je smetnja za dodatni i veći angažman Dijaneta ili bilo kog drugog faktora iz Republike Turske.
"Posredovanje ili pomoć Dijaneta ili bilo kog drugog faktora je dobrodošlo uvek, a i sada. Međutim, svako posredovanje i pomoć se mora temeljiti na uvažavanju realnog, stvarnog stanja na terenu, kao i na iskrenoj nameri da se stvarno pomogne određenom prostoru, uz uvažavanje principa nepristrasnosti i pravednosti. Neprihvatljivo je i nemoguće da arbitar može biti neko ko je pristrasan ili ne daj Bože nepravedan", kaže Plojović za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Plojović ističe da se mora znati da ovi problemi nisu nastali željom ljudi u IZ, već uticajem i direktnim mešanjem brojnih faktora sa strane, od političkih, kako lokalnih tako i državnih, do obaveštajnih i kriminalnih faktora.
"Osim njih i određeni spoljni faktori našli su svoj interes u pokušaju svrgavanja rukovodstva IZ 2007. godine i stavljanja u službu svih pomenutih faktora, gde bi IZ bila samo izvršilac naloga. Sve dok pomenuti faktori ne odustanu od namere podčinjavanja ili rušenja IZ, bojim se da će svaki vid posredovanja ostati bez rezultata. IZ je autonomna, slobodna, ima svoj sistem i ustanove, koje su nastale voljom i podrškom naroda koji živi na ovom prostoru i one se isto tako podrškom ovog naroda i održavaju i to je nešto što svako mora znati i poštovati", uveren je Plojović.
Iz arhive RSE:
- Srbija: Podeljene islamske zajednice jedinstvene o Erdoanu
- IZ Srbije: Na putu pomirenja ili dubljeg razdora?
Na drugoj strani, novoizabrani sandžački muftija IZ Srbije Senad Halitović smatra da je ideja pomirenja i rešavanja spora prihvatljiva za sve vernike u Sandžaku.
"Mogu slobodno reći da je takav vid pomoći na planu pomirenja dobro došao, od bilo koga i bilo koje zajednice iz okruženja. Takav pokušaj je apsolutno pozitivan, tu nema nikakve negativnosti već samo dobre namere, što se islamski smatra poželjnim i potrebnim kada se dve strane ne mogu oko nečega složiti. Očekujem takav stav i od naše braće koji predstavljaju drugu IZ", kaže Halitović za RSE.
Halitović dodaje da je poželjno rešiti njihovu podelu, jer neusaglašeni stavovi i nesloga među njima traju već dvanaest godina, te da je očigledno da oni nisu imali snage da sami nađu adekvatno rešenje.
"U islamu je poznato da kada dve strane ne mogu da se slože oko nečega onda nastupa muslihun, odnosno posrednik, koji će pomoći da dođe do rešenja koje će biti pozitivno za obe strane. Do sada je bilo nekoliko pokušaja da se problem reši, od Diyaneta Turske do raznih političkih faktora, ali oni na žalost nisu urodili plodom. Bilo je pokušaja koji su bili veoma blizu rešenja problema, ali na žalost na kraju rezultat nije bio pozitivan, već se odustalo ili na neki način sve to odložilo", ističe Halitović.
On se ipak nada da će sada pokušaji biti konkretni i da će uroditi plodom, jer smatra da su svi sada svesni da je ovo najgora moguća situacija za muslimane, ali i IZ.
Bezuspešni pokušaji Turske
Direktor Balkanskog centra za Bliski istok Ivan Ejub Kostić tvrdi da Turska nema snagu da reši ovaj spor, jer je do sada to nekoliko puta bezuspešno pokušavala.
"Mislim da tu Turska ima veoma limitiran uticaj, pre svega zato što IZ u Srbiji ima značajnu nezavisnost na čiji rad i budućnost ne možete mnogo da utičete spolja. Tako da mislim da turski planovi veoma teško mogu da urode plodom, a iskreno ne vidim nikakav razlog zašto bi se Turska mešala u institucionalno pitanje bilo koje verske zajednice u Srbiji, a konkretno u IZ. Mislim da mi treba sami da budemo u stanju da rešimo naše probleme, da se muslimani Srbije okrenu svojim problemima i da sami daju svoje odgovore, odnosno da svoju budućnost samostalno definišu", rekao je Kostić.
On pojašnjava da su posledice muslimanskog raskola u Srbiji višestruke, a da je jedna od njih to što država ne sprovodi u delo restituciju prema IZ.
"Sa druge strane, ovako podeljena IZ je u velikoj meri nefukcionalna zajednica i ona ne radi na adekvatan način u korist vernika. Mislim da tu najveću odgovornost prvenstveno snosi država, koja je na indirektan način i inicirala ovu podelu, a onda se u potpunosti povukla i ne pokazuje nikakve znake i interesovanja da tu podelu među IZ reši. Naravno da to ne abolira ove dve zajednice, jer i one snose ogroman udeo i odgovornost u toj podeli i u svemu onome što se loše događa, u lošem stanju u kome se danas muslimani u Srbiji nalaze", kaže Kostić.
Do danas RSE nije dobio odgovor ambasade Republike Turske u Beogradu o tome da li ova zemlja može da utiče na odnos koji bi doveo do pomirenja i rešavanja spora među dve IZ, ali ni komentar na Zukorlićev poziv.
U samoj Srbiji ingerenciju nad islamskim zajednicama ima Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, koja deluje pri Ministarstvu pravde, gde su nam rekli da pitanje posredovanja Turske u rešavanju spora među Islamskim zajednicama nije u domenu njihovog rada.
"Ova Uprava sarađuje sa obe Islamske zajednice i preko projektnih aktivnosti pomaže u oblastima srednjeg i visokog teološkog obrazovanja, izgradnje, obnove i održavanja verskih objekata i pomoći na očuvanju verskog, kulturnog i nacionalnog identiteta muslimana na prostorima Srbije", odgovorili su RSE u pres-službi ovog ministarstva.
Jedan od propalih pokušaja Turske da reši ovaj spor bio je i 2011. godine, kada je Sporazum o ujedinju dveju islamskih zajednica u Beograd doneo tadašnji turski šef diplomatije Ahmet Davutolu.
Facebook Forum