"Poslednja opcija obespravljenih." To bi trebalo da bude štrajk glađu u političkoj borbi, naveo je za RSE sociolog Dario Hajrić.

Tri opozicionarke iz koalicije "Srbija protiv nasilja" štrajkuju glađu zahtevajući poništavanje republičkih, pokrajinskih i lokalnih izbora od 17. decembra.

Ova najjača opoziciona koalicija ne priznaje rezultate izbora i tvrdi da je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) do pobede došla izbornom krađom.

Izveštaji domaćih i međunarodnih posmatrača govore da je na ovim izborima bilo ozbiljnih neregularnosti, što naprednjaci odbacuju.

Sociolog Dario Hajrić smatra da je štrajk glađu legitiman vid političke borbe čiji je cilj da vlast dovede u poziciju da "bira da li će da istraje u spornom pitanju i time rizikuje život štrajkača ili ne".

"Ne verujem da imamo posla sa vlašću koju je moguće posramiti na taj način", ocenio je on.

Dok se održavaju protesti građana i dela opozicije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čije je ime nosila izborna lista njegove SNS, poručuje da su ovi izbori "bili do sada najčistiji i najpošteniji".

Sociolog Dario Hajrić kao razlog što ljudi štrajkuju glađu nekoliko dana nakon izbora navodi to što "nema nadstranačke strukture koja bi mogla da bude autoritet i za vlast i za opoziciju".

"I da adresira krađu izbora tako da možemo da verujemo u njihovu objektivnost."

Politički štrajk glađu nije stran na političkoj sceni Srbije.

Hajrić ocenjuje da je u domaćoj politici taj metod "donekle devalviran time što je u skorijoj prošlosti većina štrajkača odustajala relativno brzo, bez obzira na rezultat."

On zaključuje da za štrajkom glađu ne bi trebalo olako posezati.

RSE donosi pregled ko je od političkih aktera u Srbiji štrajkovao glađu od početka višestranačja 90-ih godina.

2023. Štrajk glađu poslanica opozicije

Zahtevajući poništavanje izbora, u štrajk glađu je 18. decembra stupila jedna od liderki najjače opozicione koalicije Marinika Tepić.

Tri dana kasnije pridružile su joj se još dve članice koalicije, Jelena Milošević i Danijela Grujić.

Marinika Tepić je tada poručila da se neće povući, nego da će "borbu pojačati još više, sve dok se izbori ne ponište".

One štrajkuju u zgradi Skupštine Srbije gde se nalaze i prostorije Republičke izborne komisije.

Prvobitno je najavljeno da u štrajk glađu stupa i jedan od lidera te koalicije Miroslav Aleksić.

Međutim, on je naknadno objasnio da je na božićnom postu.

2020. Štrajk glađu poslanika opozicije i vlasti na stepeništu parlamenta

Štrajk glađu poslanika opozicije i kontraštrajk poslanika vlasti dogodio se u maju 2020. na stepeništu glavnog ulaza u Skupštinu Srbije.

Najpre je 10. maja štrajk glađu započeo samostalni poslanik Miladin Ševarlić tvrdeći da nije u mogućnosti da pokrene raspravu o Kosovu.

Odmah mu se pridružio lider opozicionog desničarskog pokreta "Dveri" Boško Obradović, kako je rekao, i zbog Kosova ali i zahtevajući da vlast pozove opoziciju za pregovarački sto.

Onda su u kontraštrajk stupili poslanici vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović i Sandra Božić.

Oni su zahtevali reakciju tužilaštva jer su poslanici i simpatizeri Dveri 8. maja pokušali da onemoguće ulaz ministrima i poslanicima u parlament.

U štrajk glađu je 12. maja stupio još jedan poslanik, Obradovićev stranački kolega Ivan Kostić.

Martinović i Božić su štrajk prekinuli 12. maja kada je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo da je podneta krivična prijava protiv četiri osobe zbog tog incidenta.

Obradović i Kostić su štrajk prekinuli 20. maja navodeći da su ispunili svoj cilj ukazavši na "nedemokratsko stanje u Srbiji".

2011. Tomislav Nikolić štrajk glađu okončao na Uskrs

Zahtevajući da budu raspisani vanredni parlamentarni izbori, tadašnji opozicionar Tomislav Nikolić stupio je u štrajk glađu i žeđu 16. aprila 2011.

Kao lider opozicione Srpske napredne stranke (SNS), Nikolić je štrajk započeo u poslaničkom klubu Skupštine Srbije, a dan kasnije je prebačen u privatnu bolnicu.

Štrajk nije prekinuo ni nakon posete i apela predsednika Srbije Borisa Tadića.

Ali jeste, kako je tada saopšteno, na molbu patrijarha Irineja. Najpre je 21. aprila prekinuo štrajk žeđu, a tri dana kasnije na Uskrs i štrajk glađu. Njegov zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora tada nije ispunjen.

Na izborima održanim godinu dana kasnije, Nikolić je izabran za predsednika Srbije.

2006. Štrajk glađu Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu

Lider Sprske radikalne stranke Vojislav Šešelj štrajkovao je glađu 28 dana krajem 2006. tokom pritvora u Haškom tribunalu.

Štrajk je prekinuo 9. decembra nakon što mu je sud vratio pravo da se brani sam i odlučio da suđenje počne ponovo, kada se on potpuno oporavi.

Onda je obavestio sud da će početi da uzima hranu i lekove.

Šešelja je Haški tribunal osudio 2018. na deset godina zbog podsticanja progona, deportacija i prisilnog premeštanja Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine.

1993. Vuk Drašković štrajkovao glađu u bolničkom pritvoru

I lider Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Drašković štrajkovao je glađu 1993. godine u vreme borbe opozicije protiv režima Slobodana Miloševića.

Drašković je štrajk glađu započeo u bolnici 1. jula 1993. gde je prebačen nakon hapšenja.

On i njegova supruga Danica su bili uhapšeni i pretučeni 1. juna kada se policija sukobila sa demonstrantima ispred Skupštine Srbije.

Na sajtu SPO-a se navodi da je Drašković stupio u štrajk glađu zbog teškog zdravstvenog stanja i odbijanja vlasti da ih oslobodi.

Draškovići su oslobođeni 9. jula nakon što je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević doneo odluku o aboliciji.

Toj odluci prethodili su pozivi svetskih lidera da se opozicionar i njegova supruga oslobode.

*Saradnja na tekstu: Jovana Krstić