Penzije u Srbiji biće povećane za pet odsto od 1. januara, a najvećem broju zaposlenih u javnom sektoru, uključujući i vojsku i policiju i službe bezbednosti, plate će biti povećane za 10 odsto, izjavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić u Kruševcu, gde je predstavila rezultate prvih 100 dana Vlade.
"Odlični rezultati u domenu stabilizacije stvorili su prostor za trajno povećanje primanja svih penzionera i velikoh broja zaposlenih u javnom sektoru", rekla je Brnabić na konferenciji za medije u kruševačkom Narodnom muzeju.
Ona je dodala da su "impresivni fiskalni rezultati u 2017. godini omogućili da čemo u narednih mesec dana isplatiti jednokratan iznos od 5.000 dinara svim penzionerima".
"Nakon neophodnih mera fiskalne konsolidacije koje smo sproveli tokom 2014. godine, 2015. godine penzije su povećane 1,25 posto, zatim 2016. povećanje je iznosilo 1,75 posto. Ovo povećanje od pet posto znači da će od 1. januara 2018. godine više od 90 posto penzionera u Srbiji imati veće penzije nego špre smanjenja 2014. godine", rekla je premijerka.
Što se tiče povećanja plata u javnom sektoru, Ana Brnabić je rekla da će za 10 posto veća primanja dobiti učitelji i nastavnici u osnovnim i srednjim školama, vaspitačice u predškolskim ustanovama, kao i naučnici, zdravstveni radnici.
"Deset posto povećanja dobiće i zaposleni u tužilaštvima i sudovima, zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, kao i zaposleni u ustanovama kulture i poreske uprave. Smatramo da zbog težine poslova koje obavljaju, odgovornosti koje imaju i uslovima u kojima rade, povećanje od 10 posto treba da ide Vojsci, Policiji i bezbednosnim službama", rekla je Brnabić.
Zaposleni u administraciji, dodala je ona, dobiće povećanje od pet posto.
Predstavljajući rezultate prvih 100 dana Vlade, premijerka je kazala da je "izuzetno ponosna" na postignute uspehe.
Brnabić je izjavila i da je za 100 dana rada Vlade zaključeno sedam novih ugovora sa investitorima, ukupne vrednosti 78 miliona evra, čime će biti obezbedjeno 2.778 novih radnih mesta.
Kako je dodala, u 2017. javni dug je smanjen za 7,6 odsto BDP-a u odnosu na kraj 2016. godine, što je oko milijardu evra.
"Javni dug je od kraja 2016. godine dodatno smanjen i krajem septembra iznosio je 65,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok je budžetski suficit bio 66,5 milijardi dinara", kazala je Brnabić.
Prema njenim rečima, za osam meseci ove godine rast spoljnotrgovinske razmene Srbije bio je 13 odsto, za koliko je porastao i izvoz, dok je broj novozaposlenih povećan za 5,5 odsto.
"Direktne strane investicije bile su za 19,9 odsto veće za sedam meseci, nego u isto vreme prošle godine", kazala je ona.
Vladom rukovodi bivši premijer
Možda nikada sa većim nestrpljenjem u Srbiji nije iščekivano istupanje jednog premijera nakon 100 dana Vlade, kao ovo obraćanje premijerke. Ne zbog toga što se sa velikim interesovanjem očekuju ocene perioda koji se po tradicionalnom bontonu ustupa svakoj novoj vladi da pokaže šta ume i kuda smera, već zbog toga što je najavljeno da će ona najzad saopštiti koliki procenat smanjenih plata i penzija će biti vraćen, sada pod firmom „povećanja“.
Vladu premijerke Ane Brnabić sagovornici Radija Slobodna Evropa ne vide kao novu, već kao Vladu u potpunom kontinuitetu sa starom, na čijem je čelu bio Aleksandar Vučić, i čiji su ministri, uz nešto mešanja karata, manje više ostali isti. Premijerika politička težina u Srbiji podseća na jednog ranijeg premijera kada su takođe odluke donošene u ne u nejgovom već u kabinetu sa druge adrese.
Vladom Srbije i dalje rukovodi bivši premijer a sadašnji predsednik – slažu se oba naša sagovornika.
Glavna urednica „Nove ekonomije“ Biljana Stepanović kaže da ne može da kaže daje to nova vlada sa novom politikom: „Ovo je ona stara Vlada sa kontinuitetom politike koju je vodila i do sada.“
Profesor ekonomije Mihajlo Crnobrnja takođe kaže da je notorna činjenica da se Vladom ne upravlja iz Nemanjine 11 ( sedište Vlade, prim. RSE) već sa Andrićevog venca (sedište predsednika Republike).
„Snaga Vlade dolazi od iste ličnosti“, dodaje Crnobrnja.
Uspesi Vlade fiskalna konsolidacija i smanjenje birokratije
Ova Vlada je nastavila finansijsku konsolidaciju iz prethodnog perioda na račun niskih primanja zaposlenih i penzionera ali je napravila i neke iskorake i pokazne vežbe onima koji bi da se pobune protiv nemogućih uslova rada i sramno niskih primanja.
Za profesora Crnobrnju pozitivni rezultati su upornost Ane Brnabić u digitalizaciji, sa jedne strane, i smanjivanja birokratije, administracije, sa druge.
Za Biljanu Stepanović je evidentna pozitivna stvar za Vladu u kontinuitetu sa prethodnom, fiskalna konsolidacija, odnosno uštede u budžetu (doduše postignute smanjivanjem plata i penzija i sličnim merama). Dodaje da su za Vladu verovatno uspesi i to što je ugušen štrajk u „Fijatu“ i „Goši“.
„To je bila pokazna vežba ostalima koji su možda planirali da započnu štrajkove“, kaže Stepanović.
U proteklih sto dana Vlada, kao i prethodna, nije se uhvatila u koštac sa neophodnim reformama u najznačajnijim oblastima. Mihajlo Crnobrnja kaže da je na žalost kontinuitet sa starom administracijom rešavanje, kako on kaže, „ekonomskih invalida“:
„To su preduzeća za restruktuiranje odnosno za zatvaranje, za stečaj i slično. Tu se jako, jako sporo napreduje. I bojim se da će i dalje dosta dugo opterećivati budžet, odnosno i penzionere i javnu upravu. Možda bi trebalo razmotriti ponovo da li monetarna politika, koja je u nadležnosti Narodne banke, podstiče izvoz. Jačanje dinara u odnosu na evro sigurno ne podstiče. I mislim da bi to u skorijoj budućnosti trebalo menjati“, kaže Crnobrnja.
Biljana Stepanović napominje da nisu urađene osnovne stvari koje su morale biti urađene: „A to je reforma javnog sektora, smanjivanje viška zaposenih (čak je bilo i novih zapošljavanja iako to niko ne želi zvanično da prizna) i nije ni taknuta reforma javnih preduzeća, što je obećano još 2014. godine.“
Vanstranačka premijerka sa naprednjačkom komunikacijom
Nada da će premijerka sa netipičnom biografijom (raniji angažman, ne u politici, već u nevladinom sektoru, pripradnica LGBT populacije) promeniti stil vladanja i odnosa sa javnošću, brzo je izneverena. Premijerka je brzo savladala naprednjačku veštinu komunikacije sa javnošću.
Sto dana Vlade, kaže Biljana Stepanović, na političkom planu su obeležili skandali:
„Skandal sa transkriptom svog intervjua koji je premijerka odnela ruskom ambasadoru Aleksandru Čepurinu, što je predstavljalo skandal i ponižavajuće za državu. (Premijerka Srbije je Čepurinu predala stenogram svog intervjua američkoj agenciji Blumberg kako bi ga uverila da je loše interpretirana njena izjava da bi Srbija pre izabrala EU nego Rusiju. Prim. RSE) Imali smo čuvenu aferu tetke Aleksandra Vulina koji je tvrdio da je 200 hiljada evra dobio od tetke iz Kanade (a na pitanje kako je uneo te pare kad im nema traga u novčanim transakcijama, rekao da je unosio u zakonski dozovljenim sumama po devet hiljada evra, što bi značilo da je putovao u Kanadu 20 puta. Prim. RSE) Premijerka Brnabić je stala na njegovu stranu. Imamo dalje zaoštravanje, sada već konfrontacije sa medijima, zatim tu su konflikti među ministrima i najzad odluka da Srpska lista uđe u Haradinajevu Vladu“, nabraja Biljana Stepanović afere koje su potresale Vlasu prvih sto dana.
Mihajlo Crnobrnja blaže ocenjuje način vladanja i komunikacije Ane Brnabić:
„Mislim da je ona blaža prema opoziciji, odnosno upućuje manje agresivne i manje kritičke primedbe na njihov račun, u odnosu na prethodnog premijera.“
Na pitanje šta misli o izjavi premijerke usred „afere Vranjske“ (gašenje popularnog nedeljnika i štrajk glađu njenog glavnog urednika) da u Srbiji postoji sloboda medija, Crnobrnja je rekao da se slaže sa tom ocenom i dodaje da ima autocenzure.
Srbija nastavlja evropski put, ne skriva izuzetnu bliskost sa Moskvom, koristi činjenicu da se nalazi na kineskom putu svile za privlačenje kineskih investitora, poručuje američkom predsedniku da je dobrodošao u Srbiji (mada se svađa sa njihovim ambasadorom) turskog predsednika Erdogana (koga EU osuđuje zbog kršenja ljudskih prava, masovnog zatvaranja političkih neistomišljenika) dočekuje raširenih ruku...
Sve to u nadležnosti, ne Vlade kojoj to po Ustavu pripada, već predsednika države. Manje više Vlada Ane Brnabić se ne meša u svoju nadležnost u oblasti spoljne politike, izuzev u trenucima kada šef diplomatije Ivica Dačić preuzme inicijativu i zapeva po potrebi. U Briselu „Miljacku“, a u Beogradu nedavnom gostu iz Ankare – „Osman agu“:
VIDEO: Dačić peva Erdoganu
Facebook Forum