Dostupni linkovi

Skupština Srbije raspravlja o izmeni zakona o sprečavanju korupcije


Zasedanje Skupštine Srbije u aprilu 2021. godine, arihvska fotografija
Zasedanje Skupštine Srbije u aprilu 2021. godine, arihvska fotografija

Ministarka pravde Srbije Maja Popović predstavila je poslanicima predlog izmena Zakona o sprečavanju korupcije i izjavila da je usvajanje izmena jedan od neophodnih koraka kako bi Srbija ispunila preporuke Grupe država za borbu protiv korupcije (GRECO).

Poslanici Skupštine Srbije počeli su raspravu o izmenama Zakona o sprečavanju korupcije u utorak, 21. septembra.

Šta se menja u zakonu?

Primedbe GRECO bile su da prema važećim propisima u Srbiji javni funkcioneri i dalje imaju diskreciono pravo da prijavljuju, odnosno ne prijavljuju jedan deo imovine i prihoda, da imovina i prihodi pojedinih javnih funkcionera nisu javno dostupni i da maksimalne novčane kazne za izvršene prekršaje nisu dovoljno visoke.

Ministarka pravde Srbije istakla je da se predloženim izmenama precizira značenje pojma korupcija - tako što se ovaj pojam određuje kao odnos korišćenja službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili za drugoga.

Takođe, izmenama se propisuju dodatni uslovi za izbor direktora Agencije za sprečavanje korupcije, a proširuje se i krug pravnih lica koja imaju obavezu prijavljivanja podataka Agenciji.

Popović je objasnila da se propisuje obavezna prijava gotovog novca, digitalne imovine i dragocenosti čija vrednost prelazi pet hiljada evra, a precizirana su i pravila za izricanje mera protiv javnih funkcionera koji povrede zakon.

"Izmenjeno je i krivično delo neprijavljivanja imovine ili davanja lažnih podataka o imovini tako što se radnja ovog krivičnog dela proširuje i na neprijavljivanje prihoda, a u skladu sa preporukama GRECO povećavaju se minimalne novčane kazne za prekršaje propisane zakonom", navela je ministarka pravde.

Poslanici su najavili da će glasati za predložene izmene.

Zašto je skupštinski odbor odbio predlog?

Ranije danas, nadležni skupštinski Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, odbio je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije.

Predsednik Odbora i poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović rekao je da "uskoro više niko neće da bude javni funkcioner", jer zakon polazi od pretpostavke da neko "čim je došao na javnu funkciju sigurno ide da krade i neće da prijavi imovinu."

Šta kaže nevladin sektor?

Nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS) saopštila je 21. septembra da bi usvajanje predloga za poboljšanje Zakona o sprečavanju korupcije, koje je ta organizacija uputila, "obezbedilo da budu jasnija pravila za obavljanje drugih poslova tokom javne funkcije".

TS naglašava da bi njihov amandman na taj zakon obezbedio i da preduzeća u vlasništvu funkcionera i članova njihovih porodica prijavljuju širi krug informacija o svom poslovanju.

Amandmani TS "otklanjaju i nedostatke Vladinog predloga u situacijama kada bivši javni funkcioneri mogu da zasnuju radni odnos ili poslovnu saradnju sa privrednim subjektima", navodi ova organizacija.

Da bi se izbegle moguće zloupotrebe, TS je predložio potpunija pravila o prijavljivanju gotovog novca u izveštajima o imovini javnih funkcionera. Takođe, TS je ukazao i na probleme koji mogu nastati kod kažnjavanja prekršaja i predložio značajno unapređenu definiciju krivičnog dela "neprijavljivanje imovine i prihoda“, saopšteno je.

Korupcija kao višegodišnji problem

U godišnjem izveštaju o napretku Srbije iz oktobra 2020, Evropska komisija je ocenila da je zemlja ostvarila ograničen napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i da se moraju uvećati napori u ovim oblastima.

U polugodišnjem izveštaju o ispunjavanju ključnih poglavlja koja se odnose na vladavinu prava i ljudska prava, Komisija je u maju ove godine ukazala na visok pritisak na sudstvo i tužilaštvo u Srbiji i izostanak strategije za suzbijanje korupcije.

XS
SM
MD
LG