Unutrašnjost zgrade u kojoj se nalaze Arhitektonski, Građevinarski i Elektrotehnički fakulteti u Beogradu oblepljena je plakatima.

Na nekima od njih piše: "Mrzite studente", "300.000 za šta?", "Jedemo paštetu da imamo za maketu" i "Trebalo je da upišem Harvard".

Najava da će se školarina na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu povećati za više od 400 evra izvela je studente na hodnike fakulteta.

Oni već tri dana protestuju i blokiraju fakultet zbog predloga da se školarina za studente koji su na samofinansiranju, odnosno koji sami sebi plaćaju studije, poveća sa sadašnjih 240.000 (oko 2.045 evra) na 290.000 dinara (oko 2.470 evra) godišnje.

Povećanje školarina najavljeno je i na ostalim fakultetima u Beogradu.

Iz Ministarstva prosvete do objavljivanja teksta nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) da prokomentarišu aktuelne proteste studenata i najave o povećanju školarina na drugim fakultetima.

Do pobune studenata nije došlo 'preko noći'

Kako je Isidora Zubović, studentkinja prodekanica Arhitektonskog fakulteta, istakla 1. marta u obraćanju medijima, do protestovanja studenata nije došlo "preko noći".

"Studentski problemi i zahtevi za poboljšanje školovanja su u više navrata izneseni prethodnoj i sadašnjoj upravi fakulteta", rekla je Zubović.

Problemi, kako je rekla, odnose se na nedostatak opreme za rad na fakultetu, odnosno nepostojanje maketarnice, print centra i knjižare.

Potom je navela i utičnice koje ne rade, prozore koji se ne zatvaraju, nehigijenske uslove, neosvetljeno stepenište i manjak toaleta za studente na fakultetu.

"Odgovor fakulteta na to je usvajanje predloga povećanja cene školarina za samofinansirajuće studente, dok u finansijskom planu fakulteta za ovu godinu nije predviđeno ispunjavanje ovih zahteva", istakla je Zubović.

Sastanak sa dekanom

Studenti Arhitektonskog fakulteta su 1. marta imali tročasovni sastanak sa dekanom, na kojem su izložili svoje zahteve.

Nakon sastanka Isidora Zubović za RSE je rekla da je dekan najavio rešavanje manje važnih problema – poput popravljanja utičnica, ali ne i onih najbitnijih.

"Rečeno nam je da fakultet nema mogućnosti, niti dovoljno prihoda da sa trenutnom stopom inflacije podrži rad fakulteta ukoliko školarine ostanu iste", rekla je Zubović.

Najavila je da će se predstavnici studentskog parlamenta 2. marta sastati sa rektorom Univerziteta u Beogradu kako bi i njemu izneli zahteve.

Dekan Arhitektonskog fakulteta do objavljivanja teksta nije odgovorio na upit RSE da prokomentariše proteste studenata.

Dodatni troškovi

Školarina ne predstavlja jedini trošak studenata, istakla je Isidora Zubović.

"Od svakog od nas se očekuje da imamo laptop, da koristimo softvere čije nam licence nisu obezbeđene od strane fakulteta, da bismo ispunili predispitne i ispitne obaveze, da na nedeljnom nivou štampamo priloge, te na semestralnom nivou kupujemo materijale za makete", istakla je Zubović.

Kako je dodala, u anketi koju je sproveo studentski parlament među studentima Arhitektonskog fakulteta, a putem zvaničnih fakultetskih kanala, moglo se videti da većina u samo jednom ispitnom roku potroši više od 150 evra na spremanje ispitnih radova.

To potvrđuje i Marija, studentkinja prve godine Arhitekture. Ona je za RSE rekla da je i sadašnja cena previsoka za većinu studenata.

I ona se složila da su troškovi studiranja "ogromni" zbog dodatnog materijala koji ne obezbeđuje fakultet.

"Na primer, za jedan predmet neki asistenti traže određeni materijal da se obrađuje na određeni način, što je skupo. Imamo jednog druga koji je potrošio 20.000 dinara (oko 170 evra) na maketu samo za ispit – to vam dovoljno govori", rekla je Marija.

Kako je dodala, bez obzira da li su na budžetu ili ne, troškovi su veliki jer materijal koji je neophodan za ispite kupuju sami studenti.

"Za te velike pare nama fakultet ništa ne omogućava. Ne snabdeva nas nekom maketarnicom, štampačima... Jedva i A4 papir za štampač da obezbeđuje – bukvalno ništa", istakla je Marija u razgovoru za RSE.

'Sve pada na roditelje'

Predstavnica Arhitektonskog fakulteta u Univerzitetskom parlamentu Danijela Pantić rekla je za RSE da je i do sada bilo teško plaćati visoku školarinu u samo četiri rate.

"Ono što mi radimo je preživljavanje. Problem je u tome što je nastava koncipirana tako da niko od nas ne može ni da radi da bi dobio bilo kakav prihod sa strane, i zbog toga je sve spalo na naše roditelje", istakla je Pantić.

Ona je dodala i da to onemogućava studiranje za one čiji roditelji nemaju para.

Privatni fakultet 500 evra skuplji

Na hodnicima fakulteta mogu se videti i natpisi "Idem na privatni" i "Union [privatni fakultet] me zove".

Marija, studentkinja prve godine Arhitektonskog fakulteta, ocenila je da je za one koji su na samofinansiranju bolje da upišu privatni fakultet, jer je školarina "slična".

Godina studija Arhitekture na privatnom univerzitetu Union – Nikola Tesla, koji studenti spominju na plakatima u zgradi fakulteta, košta 3.000 evra.

Podrška sa drugih fakulteta

Osim studenata Arhitekture, protestu su se pridružile i kolege sa ostalih fakulteta.

Igor i Marko sa Elektrotehničkog fakulteta su za RSE objasnili da su se na hodnicima sa studentima arhitekture našli iz solidarnosti.

"Mi smo došli u suštini da ih podržimo, zato što niko od naših roditelja, niti njihovih, nemaju neke ogromne plate, pa da mogu da se razbacuju parama", rekao je Igor za RSE.

Njegov kolega Marko dodao da je i na njihovom fakultetu najavljen rast školarina.

Trenutno godina na smeru Softversko inženjerstvo, koji Marko i Igor pohađaju, košta 243.500 dinara (oko 2.075 evra), a može se plaćati u četiri rate.

"Nama je najavljeno povećanje od 15 posto, što dođe otprilike 40 hiljada dinara (oko 340 evra). Na četiri rate se plaća, tako da se svaka rata kod nas poveća za 10.000 dinara (oko 85 evra)", rekao je Igor.

Na pitanje kako povećanje školarina utiče na same studente, Marko je odgovorio da to ne predstavlja jedini problem.

"Imamo druga koji živi u studentskom domu, žali se, skočila je cena doma, skočila je cena menze, i sad treba da skoči cena studija – a plate nisu skočile", rekao je Marko.

Rast cena istakao je i Igor.

"Dovoljno je da svako zaviri u svoj džep. Svi će znati o čemu se radi ako odu u prodavnicu sa 1.000 dinara", rekao je on.

Kako bi podržao studente sa Arhitekture, sa Elektrotehničkog fakulteta došao je i Miloš Karavezić, ispred organizacije Studentski front.

I on se osvrnuo na rast troškova života i podvukao da studenti i inače imaju problem da isfinansiraju svoje osnovne potrebe.

"Tako da je školarina samo dodatan udar na standard studenata. Mi se zalažemo za potpuno besplatno obrazovanje, onakvo kakvo je postojalo u Jugoslaviji", rekao je Karavezić.

Rast cena u Srbiji

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, objavljenim 24. februara, prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji za decembar 2022. iznosila je nešto više od 84.000 dinara (oko 715 evra).

Ipak, medijalna zarada, odnosno ona koju prima najveći broj zaposlenih, nešto je više od 60.000 dinara (oko 510 evra).

Potrošačke cene, kojima se meri inflacija, u januaru 2023. godine, veće su za 15,8 posto, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, pokazuju podaci Zavoda.

Kada je reč o odnosu cena u januaru ove i decembru prošle godine, u proseku su povećane za 1,4 posto. Najveći rast zabeležen je u kontekstu stanovanja, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva.