Republički seizmološki zavod Srbije, institucija koja se bavi detektovanjem zemljotresa i prikupljanjem podataka o njima, nekoliko godina unazad raspisuje konkurse za zapošljavanje bez velikog uspeha. Odziv je slab, na neke se čak niko ne prijavljuje dok pojedini kandidati nisu imali adekvatne kvalifikacije, kažu za Radio Slobodna Evropa (RSE) u ovoj instituciji.
Vest da je jedini zaposleni diplomirani geofizičar u Zavodu nedavno dao otkaz, pojedini mediji u Srbiji preneli su uz ocenu da je Republički seizmološki zavod ostao bez seizmologa.
No, to nije tačno, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dejan Valčić, vršilac dužnosti (v.d.) direktora Zavoda.
Seizmologa ima, geofizičara ne
Valčić u pisanom odgovoru za RSE pojašnjava da Zavod "trenutno nema zaposlenih koji su završili Rudarsko-geološki fakultet".
On, međutim, kaže da prema Pravilniku o sistematizaciji radnih mesta, poslove seizmologa u Zavodu obavljaju zaposleni koji su završili studije na Rudarsko-geološkom fakultetu, Fizičkom i Matematičkom fakultetu.
"Završene studije i stečena znanja na ovim fakultetima su preduslov da kandidat bude primljen na radno mesto, dok se praktična obuka za rad kao seizmologa obavlja isključivo kroz stručno osposobljavanje obukom i praktičnim radom u Zavodu i učešćem na međunarodnim treninzima na koje Zavod upućuje svoje zaposlene", kaže Valčić.
Objašnjava da je osoba koja trenutno obavlja poslove seizmologa po struci diplomirani inženjer fizike "koji je prošao proces obuke za dežurnog seizmologa kako u Zavodu tako i pohađanjem više međunarodnih treninga".
Koji fakultet obrazuje seizmologe?
Dejan Vučković, docent na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, objašnjava za Radio Slobodna Evropa da se jedino na tom fakultetu, na Odseku za geofiziku, ozbiljno izučava oblast seizmologije.
"Mi imamo niz predmeta koji su alati koje geofizičari koriste u domenu seizmologije", kaže Vučković.
Prema njegovim rečima, ovom oblašću bave se i inženjeri građevinske struke, ali iz ugla toga kako određeni objekat može da izdrži seizmički udar.
Vučković dodaje da, iako pravilnik Seizmološkog zavoda, daje mogućnost da se na mesto seizmologa zaposle i ljudi koji su diplomirali na Matematičkom i Fizičkom fakultetu, matematičari i fizičari tokom školovanja nisu imali dodir sa ovom oblašću.
"Feedback između građevine i geofizike je zapravo osnova seizmologije. A to što po nekoj sistematizaciji tu može da se zaposli ovaj ili onaj, to je lepo i ti ljudi su potrebni, ali samo kao pojačanje te osnovne baze, geofizičko-građevinske sprege", smatra Vučković.
Koliko je zaposlenih u Zavodu?
Republički seizmološki zavod je državna institucija i finansira se iz budžeta Republike Srbije. Prema podacima iz Informatora o radu, koji svaka državna institucija mora da objavi, u Seizmološkom zavodu je popunjeno šest od ukupno 12 radnih mesta koja su predviđena sistematizacijom.
Takođe je angažovana i jedna osoba po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova.
Prema rečima Dejana Valčića, v.d. direktora Zavoda, trenutni broj zaposlenih je posledica više faktora, među kojima su višegodišnja zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, odlazak dela zaposlenih u penziju u kratkom vremenskom roku, te slaba zainteresovanost mlađih kolega za zapošljavanje i rad u Zavodu.
Kratka istorija seizmologije u Srbiji
Prva prikupljanja podataka o zemljotresima u Srbiji počela su krajem 19. veka, nakon što je razorni potres pogodio pomoravski kraj, s epicentrom u Svilajncu. Seizmološki zavod dobija svoj objekat na beogradskom Tašmajdanu početkom 20. veka, gde se i danas nalazi.
Kako se navodi na sajtu Zavoda, prvi aparati za merenje seizmičkih aktivnosti instalirani su 1909. godine a u junu 1910. godine na instrumentima je registrovan prvi zemljotres.
U toku Prvog svetskog rata sav inventar Zavoda je uništen, a instrumenti polomljeni i pokvareni. Posle opravke instrumenata, Zavod je ponovo počeo da radi 1921. godine.
Zavod je 1995. godine posebnim zakonom postao organizacija koja obavlja poslove od interesa za Republiku.
Kako kaže, Zavod je u prethodnom periodu raspisivao javne konkurse za popunjavanje upražnjenih radnih mesta, ali je, dodaje, odziv bio slab.
"Primera radi, u tekućoj godini je do sada raspisano pet javnih konkursa na kojima se javio ili veoma mali broj kandidata ili se nije javio nijedan kandidat. Od prijavljenih kandidata nijedan nije prošao ni osnovna testiranja funkcionalnih kompetencija kako bi se kvalifikovao za proveru posebnih funkcionalnih kompetencija neophodnih za oglašeno radno mesto. Slična situacija se dogodila i u 2021. i 2022. godini", navodi Valčić.
On dodaje da je u toku postupak angažovanja "još dvoje iskusnih seizmologa".
Prema rečima vršioca dužnosti direktora Zavoda, mladi ljudi se uglavnom opredeljuju za rad u privatnom sektoru, "gde su trenutno bolji uslovi".
"Zavod uključivanjem u međunarodne projekte pokušava da stvori povoljne uslove za angažovanje i stručno usavršavanje mladih kolega sa fakulteta", napominje Valčić.
On kaže i da su nove tehnologije u oblasti seizmologije, "koje s velikom pouzdanošću automatski lociraju i izveštavaju o dogođenim zemljotresima" u značajnoj meri smanjile potrebu za stalnim prisustvom dežurnog seizmologa.
Zašto mladi seizmolozi neće u Zavod?
Prema mišljenju Dejana Vučkovića, docenta na Rudarsko-geološkom fakultetu, Republički seizmološki zavod bi trebalo da se bavi ne samo monitoringom seizmičke aktivnosti na teritoriji Srbije, već i proučavanjem pojave zemljotresa i razvojem mehanizama kojima bi se unapredila reakcija na seizmički udar.
"Ništa od toga, sem eventualno nekog evidentiranja i formiranja nekakvih baza podataka, mi u ovom momentu ne radimo", kaže Vučković.
On podvlači da je za funkcionisanje ovakve institucije u njenom punom kapacitetu neophodan tim stručnjaka različitih profila.
Govoreći o tome zbog čega se malo studenata koji završe Rudarsko-geološki fakultet odlučuje da radi u Republičkom seizmološkom zavodu, Dejan Vučković kaže da je jedan od problema to što sam Fakultet nije vidljiv sa profilom poput geofizike.
"Naš fakultet uglavnom upisuju deca koja žele da se bave ili rudarstvom ili geologijom", kaže Vučković.
Drugi problem je, dodaje, što studenti koji diplomiraju na geofizici posao uglavnom traže u inostranstvu, zbog boljih uslova rada.
"Za platu koja se nudi u Seizmološkom zavodu neko ko je toliko uložio u svoj razvoj i školovanje nema rezon da radi. Da su tu plate adekvatne, da su omogućeni uslovi za rad koji pripadaju takvoj instituciji, to bi bila sasvim druga stvar", smatra Vučković.
Vlada Srbije je 2023. godine iz budžeta namenila nešto manje od 260.000 evra za Republički seizmološki zavod.
Prema rečima Dejana Vučkovića, seizmologija se u Srbiji uglavnom razvija kroz doprinose Evropske unije i raznorazne interventne donacije. Paradoks je, dodaje Vučković, što u toj instituciji radi desetak ljudi i veća ulaganja iz budžeta ne bi previše opteretila državu.
"I to je apsurd gde jednom malom državnom intervencijom možete da rešite da to bude jedna krem de la krem institucija koja će se baviti strahovito bitnim stvarima, a to se zaboravlja do prvog sledećeg zemljotresa. Kad se desi zemljotres, onda su velika ulaganja u sanacije i opet ta sredstva ne odu Seizmološkom zavodu", kaže Vučković.
Zemljotresi u Srbiji
Srbija se ne nalazi u zoni intenzivnih udara zemljotresa, poput Crne Gore, Albanije ili Grčke, ali ima seizmički aktivna područja. Takvi su predeli u reonu Kopaonika i Šumadije, kao i područje kod Svilajnca u Pomoravskom okrugu.
Jedan od najjačih zemljotresa pogodio je područje Srbije u 20. veku desio se marta 1922. godine. Epicentar potresa, jačine šest stepeni po Rihteru, bio je u beogradskoj opštini Lazarevac, 70 kilometara od centra glavnog grada. Osim materijalne štete, ljudskih žrtava nije bilo.
Više od sedam decenija kasnije, 30. septembra 1998. godine, građane mioničkog kraja, stotinak kilometara jugozapadno od Beograda, uznemirio je potres jačine 5,7 jedinica Rihterove skale. Ljudskih žrtava, srećom, nije bilo, ali je su zabeležena brojna oštećenja na kućama. Prema zvaničnim podacima, na području Kolubarskog okruga, bilo je oštećeno više od 24.000 objekata.
Sedam meseci kasnije, u aprilu 1999. godine, mionički kraj je ponovo podrhtavao. Ovoga puta zemljotres je bio za nijansu slabiji – 5,4 stepena Rihterove skale.
Iste godine u julu, zemljotres jačine 5,3 stepena zabeležen je na području Trstenika, 200 kilometara južno od Beograda.
U 21. veku Srbiju je pogodio jedan potres jačine iznad pet stepeni Rihterove skale. Početkom novembra 2010, godine zemljotres snage 5,4 stepeni pogodio je područje Kraljeva, 180 km južno od Beograda. Tom prilikom poginule su dve osobe, oko stotinu je povređeno, a pričinjena je velika materijalna šteta.
U socijalističkoj Jugoslaviji zabeleženo je nekoliko razornih zemljotresa. Skoplje je 1963. pogodio potres jačine 6,9 stepeni Rihterove skale. Poginulo je više od 1.000 ljudi, a preko 3.000 je povređeno.
Šest godina kasnije, zemljotres jačine šest stepeni Rihterove skale zabeležen je u Banjaluci. Poginulo je 15 osoba, a više od 1.000 je povređeno.
Crnogorsku obalu je 1979. godine pogodio zemljotres jačine sedam stepeni po Rihteru. U potresu je poginulo više od 100 osoba, a preko 100.000 ljudi je ostalo bez krova nad glavom.
Facebook Forum