Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 2. januara da je imao "otvoren, težak i iskren' razgovor sa podsekretarom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) za ekonomski rast, energetiku i životnu sredinu Hozeom (Jose) Fernandezom.
Vučić je u postu na svom zvaničnom Instagram nalogu naveo da su on i Fernandez razgovarali o "važnim pitanjima bilateralne saradnje Srbije i SAD, naročito u oblasti energetike".
"Posebna tema su bile sankcije, a potpune detalje moći ću da otkrijem u roku od nekoliko dana. Svakako nemam previse lepih vesti za građane Srbije, ali Srbija će očuvati svoju stabilnost i energetsku bezbednost", izjavio je Vučić, ne navodeći o kojim konkretno sankcijama je bilo reči.
Vučić je 13. decembra izjavio da će SAD "za nekoliko dana" uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog ruskog vlasništva u nekadašnjem državnom preduzeću.
Deset dana kasnije, ambasador SAD-a u Beogradu Kristofer Hil (Christopher Hill) izjavio je da "nema najava" da će NIS-u biti uvedene sankcije.
Hill je tada za javni medijski servis rekao da "postoji zabrinutost" da li NIS u ruskim rukama na neki način pomaže finansiranju rata u Ukrajini i da su to legitimna pitanja koja treba pažljivo razmotriti.
NIS je od 2008. godine u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gasprom Njeft i njene krovne kompanije Gasprom.
Evropska unija i SAD su Gasprom Njeft stavili na crnu listu 2014. godine nakon ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim. Gasprom nije obuhvaćen zapadnim sankcijama.
Uprkos pokušajima diverzifikacije izvora snabdevanja od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija i dalje dominantno zavisi od ruskih energenata, a ta zavisnost bila je jedna od ključnih argumenata zvaničnog Beograda da ne uvede sankcije Moskvi.
