Srbija ne očekuje da joj u pregovorima sa Rusijom oko isporuke gasa nešto bude poklonjeno, već da dobije povoljne uslove, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) direktor javnog preduzeća Srbijagas Dušan Bajatović.
"Niko ne očekuje da Srbiji nešto bude poklonjeno, već da uslovi – ne samo cenovni, nego i količine i fleksibilnost isporuka ka Srbiji budu što povoljniji", rekao je Bajatović.
Srbija u potpunosti zavisi od ruskog gasa. Ugovor sa ruskim distributerom "Gasprom" ističe krajem 2021. godine, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 15. oktobra za Radio-televiziju Srbije (RTS) da je ruska strana predložila tri puta višu cenu gasa u odnosu na postojeću.
Vučić bi, kako je najavio, 25. novembra trebalo da se sastane sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Direktor Srbijagasa je izjavio da je to preduzeće u svakodnevnom kontaktu sa ruskim Gaspromom.
"Razrađuju se razne opcije koje će biti stavljene predsednicima (Srbije i Rusije) na sto, a konačna odluka po kojoj će se formuli obračunavati cena gasa biće stvar pregovora na najvišem državnom nivou. Praktično se predsednik Rusije Vladimir Putin lično uključio u priču oko gasa, samim tim je logično da bude uključen i naš predsednik (Srbije, Aleksandar Vučić). Ja oko toga nemam nikakav problem", rekao je Bajatović.
On je dodao da je trenutno u skladištu u Banatskom Dvoru ukupno 500 miliona kubnih metara gasa.
"Bez obzira što smo trošili prethodnih dana. Morali smo, prosto nismo imali dovoljne količine. Ali imamo negde oko 500 miliona metara kubnih, i mogućnost da dnevno reagujemo sa pet do šest miliona metara kubnih na tržištu", rekao je Bajatović.
Ministarstvo rudarstva i energetike je 21. oktobra za Radio Slobodna Evropa saopštilo da rezerve prirodnog gasa u Srbiji, u skladištu Banatski Dvor, iznose 260 miliona kubnih metara i da je skladište spremno za predstojeću zimsku sezonu.
Vlada je 19. oktobra najavila da pokreće krizni plan radi obezbeđenja sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom. Time je aktivirana Uredba iz decembra 2018. godine koja definiše mere "za obezbeđivanje snabdevanja gasom i rad transportnog sistema u slučaju opšte nestašice".
Dok iz domaće proizvodnje podmiruje nešto ispod 13 odsto potreba, Srbija sve preostale neophodne količine uvozi isključivo iz Rusije, podaci su Agencije za energetiku.
Puštanjem u rad gasovoda Balkanski tok prvog dana 2021. Srbija se priključila na ruski gasovod Turski tok. Novim gasovodom, prema projekcijama Energetske zajednice, monopol ruskog Gasproma na tržištu Srbije "ojačan je za najmanje 20 godina".
Evropa se suočava se sa naglim skokom cena energenata usled povećane globalne potražnje dok se svet oporavlja od pandemije korona virusa i isporuke prirodnog gasa iz Rusije koja je niža od očekivane. Nestašice i rast cena gasa uzrokovao je skok računa za struju u Evropi, jer se gas često koristi za proizvodnju električne energije.
