"Iako privlačenje stranih direktnih investicija ne podleže sankcijama, Srbija se kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) obavezala da će se postepeno usklađivati sa spoljnopolitičkim stavovima EU, uključujući i restriktivne mere", izjavila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparolka evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija (Varhelyi) Ana Pisonero.
Pisonero je tako reagovala na poziv Beograda ruskim kompanijama da presele proizvodnju u Srbiju i tako plasiraju svoju robu na tržište EU bez carina.
"EU očekuje da Srbija ispuni svoje obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, što je od od suštinskog značaja za pristupanje zemlje EU. Roba proizvedena u Srbiji, uključujući i onu koja je u vlasništvu ruskih pravnih lica, morala bi da bude u skladu sa posebnim pravilima porekla kako bi imala koristi od bescarinskog pristupa jedinstvenom tržištu EU", podvukla je Pisonero.
Ona je dodala i da je Evropska komisija "ohrabrila sve zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, da uspostave nacionalni pregled stranih ulaganja, u skladu sa pravilima skrininga koji postoje u EU i koji su fokusirani na pitanja bezbednosti i javnog reda".
Pisonero je podsetila da je Evropska unija glavni partner Srbije i u trgovini i investicijama.
"U 2020. godini ukupna robna razmena između Srbije i EU iznosila je 61 odsto, dok 68 odsto direktnih stranih investicija dolazi iz EU. Nasuprot tome, ukupna robna razmena Srbije sa Rusijom iznosila je samo pet posto, a samo devet posto stranih investicija bilo je iz Rusije", navela je portparolka evropskog komesara za proširenje.
Ruska ekonomija se od 2014. godine suočava sa posledicama ekonomskih sankcija nametnutih od strane EU zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim.
Sankcije, uz dodatne poteškoće u logistici izazvane pandemijom COVID-19, naterale su ruske kompanije da traže alternativne puteve, a na tom putu našla se i Srbija, koja je od 2012. godine zvanično kandidat za članstvo u EU.
Ukoliko bi ruske kompanije deo proizvodnje preselile u Srbiju, odatle bi se roba mogla plasirati na evropsko tržište.
To je u izjavi na otvaranju foruma Srpsko-ruskog poslovnog foruma 4. i 5. oktobra u Beogradu kao prednost naveo ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović.
"Srbija može da bude najbolji hub za ruske investitore za dalji izvoz u Evropu, jer sve što se proizvodi u Srbiji sutra može da se plasira i na tržište EU bez carina", rekao je Popović.
Srbija, koja je država kandidat za članstvo u EU, ima sporazume o slobodnoj trgovini sa evropskim blokom po osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. ali i sa Rusijom, i to od 2000.
Taj sporazum je u julu 2021. zamenjen Sporazumom o slobodnoj trgovini Srbije sa zemljama članicama Evroazijske ekonomske unije (EAEU), koji podrazumeva bescarinski uvoz i izvoz sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Kirgistanom i Jermenijom.
Zvanični Brisel na taj sporazum ne gleda blagonaklono, budući da Srbija teži punopravnom članstvu u EU, pa samim tim ima i obavezu da postepeno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskim blokom.
