Vlada Srbije tvrdi da Zakon o referendumu ne menja zbog Kosova

Predlog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi kojim se ukida referendumski kvorum, kako je Radiju Slobodna Evropa (RSE) rečeno u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, tokom decembra trebalo bi da bude u Skupštini Srbije.

U tom ministarstvu navode da se javna rasprava, koja je počela 25. oktobra 2019, završava u petak, 22. novembra. Kako je najavljeno, nakon toga se u roku od 15 dana razmatraju predlozi i primedbe na ovaj akt koji će onda biti dostavljen Vladi Srbije.

Bojan Klačar, iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID), izjavio je za RSE da bi već 2020. godine prvi referendumi po usvajanju ovog zakona mogli da budu o pravosuđu i statusu Kosova.

"Nesumnjivo je dobro što ćemo dobiti moderniji zakon. A loše je što se to dešava neposredno uoči ta dva važna referenduma. Pa ostaje pitanje zbog čega to nije urađeno godinu, dve ili pet pre toga", kaže Bojan Klačar iz CESID-a.

Zakon koji je na snazi od 1994. godine predviđa da je za izjašnjavanje građana o promeni Ustava Srbije, za ili protiv neke odluke, potrebno glasanje više od polovine upisanih birača (50 odsto plus jedan).

Nacrtom novog zakona o referendumu sada se ukida referendumski kvorum, odnosno prag izlaznosti, i uvodi pravilo da se odluka donosi glasovima većine od izašlih birača.

Taj zakon ne donosi se zbog eventualnog referenduma o Kosovu već da bi se uskladio sa Ustavom, izjavio je za RSE Saša Mogić, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave.

"Ukoliko bi, na primer, sada raspisali referendum za bilo kakvu promenu Ustava važeći zakon o referendumu ne bi mogao da bude primenjen. Zato što je Ustav uredio to pitanje, a ne Zakon. Svi ostali komentari su u domenu politike, a ne prava", navodi Mogić.

Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine, čije izmene su verifikovane na poslednjem od pet referenduma po različitim pitanjima od 1990, predviđeno je da se promene najvišeg pravnog akta potvrđuju odlukom većine izašlih birača, bez referendumskog kvoruma, što ne prati aktuelni zakon. Tada je u srpski Ustav uneta preambula u kojoj stoji da je "pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije".

Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije, najavljene promene najpre vidi kao pripremu za referendum o Kosovu.

"Ako se u Ustavu napiše da se menjaju granice Srbije, i to onda bude referendumsko pitanje, onda ovako o tome može da odluči i samo troje građana. Ako su dvoje od njih 'za', oni mogu biti dovoljni da se ta promena zaista i desi", smatra Ivošević.

Po Ustavu, "predlog za njegovu promenu može da podnese trećina narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada Srbije ili najmanje 150.000 birača. Taj predlog zatim mora da odobri Narodna skupština dvotrećinskom većinom od ukupno 250 poslanika. Ukoliko parlament prihvati predlog sledeći korak je usvajanje akta o promeni Ustava na republičkom referendumu. Takvo izjašnjavanje nije obavezno za sva pitanja, ali jeste ako se odnose na promenu preambule, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava", piše u članu 203.

Dugogodišnje usklađivanje Zakona sa Ustavom

Sadašnja vlast u Srbiji, predvođena Srpskom naprednom strankom, za sada zvanično govori samo o izmenama Ustava u oblasti pravosuđa. One su predviđene akcionim planom za poglavlje 23 u pregovorima Srbije za članstvo u Evropskoj uniji i zahtevaju se radi veće nezavisnosti, depolitizacije i efikasnosti sudstva. Krajem prošle godine, u novembru, upućivanjem Predloga Vlade Srbije za promenu Ustava Narodnoj Skupštini procedura je formalno počela.

Upravo referendum o pristupanju Evropskoj uniji, smatra Bojan Klačar, u budućnosti bi moglo bi da bude treće veliko izjašnjavanje građana Srbije.

"Međutim, imajući u vidu poslednje događaje i realnu situaciju u evropskim integracijama čini se da će taj referendum ipak da dođe na dnevni red kasnije nego što se u prvi mah činilo", ocenjuje Klačar.

Zašto je Srbiji trebalo 13 godina da počne usklađivanje Zakona o referendumu sa Ustavom, jer rok za to je bio do kraja 2008. godine, preciznog odgovora nadležnih nema.

Zoran Ivošević podseća na ustavnu kategoriju da su građani nosioci suvereniteta.

"Ako se slobodno izražena volja građana ne meri njihovim brojem u biračkom spisku, nego samo izašlima na glasanje, onda je troje dovoljno da se ostvari suverenost svih građana. Pa sada vidite da li je to demokratski ili ne. Ja mislim da nije", smatra Ivošević.

Pet referenduma od uvođenja višestranačja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je početkom juna 2019. da se "zalaže za razgraničenje na Kosovu", što je opcija koja se poslednjih meseci ne pominje, dok je istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) iz oktobra 2018. pokazalo da takvo rešenje kosovskog problema ne podržava 44 odsto građana Srbije, dok se 'za' izjašnjava četvrtina ispitanih.

Pročitajte i ovo:

Može li Vučić preživeti referendum o Kosovu?

U Srbiji ima nešto više od 6,7 miliona registrovanih glasača, podatak je Republičkog zavoda za statistiku, dok je stanovnika samo par stotina hiljada više, nešto manje od sedam miliona. Tako da je ranije, do 2006, za bilo kakvo referendumsko pitanje bilo potrebno da se izjasni najmanje 3,35 miliona građana.

Suština izmena, navodi Saša Mogić, je da se građani lakše i više uključe u poslove javne vlasti.

"Ukoliko građani smatraju da neka pitanja Zakonom nisu dobro uređena, i ako postoji velika podrška u javnosti da se to menja, sve to može da bude predmet referenduma, odnosno narodne inicijative kojom se traži njegovo raspisivanje", zaključuje Mogić.

Pet referenduma održano je u Srbiji od uvođenja višestranačja.

Godine 1989. bio je referendum o ukidanju ustavnih nadležnosti pokrajina Kosovo i Vojvodina, a 1990. o Ustavu i prvim višestranačkim izborima.

U maju 1992. bio je referendum o državnim simbolima, zastavi sa petokrakom, grbu sa četiri ocila i himni "Marš na Drinu" koji je proglašen nevažećim jer nije bilo dovoljne većine glasova.

Godine 1998. održan je referendum tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića o tome da li u rešavanju problema Kosova treba da učestvuju inostrani predstavnici, a 2006. referendum o novom Ustavu u kom se ističe da je Kosovo deo Srbije.

Sve njih inicirala je vlast, nijedan građani.