Građani Srbije će se 16. januara 2022. izjašnjavati sa "da" ili "ne" na jedno pitanje: "Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?".
Tako će glasiti pitanje na referendum koji će odlučiti da li će Srbija promeniti Ustav, odnosno najviši pravni akt u zemlji.
Promene se odnose na pravosuđe i na njih se Srbija obavezala u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU). Kako su više puta objasnili predstavnici EU, cilj promena Ustava Srbije su postizanje nezavisnog pravosuđa bez političkog uticaja i vladavina prava.
Ujedno, to su ključni uslovi za napredovanje u evrointegracijama i članstvo Srbije u EU.
Ukoliko se promene usvoje, prema tvrdnjama vlasti u Srbiji, politika će biti isključena iz izbora sudija i tužilaca.
Šta se menja u Ustavu?
Predloženo je da se Ustav promeni u odeljcima Sudovi i Javno tužilaštvo, kao i u nekim drugim članovima koji regulišu pravosuđe.
"Osnovni argument za promenu Ustava u delu pravosuđa jeste činjenica da važeći Ustav ostavlja preveliki prostor uticaju zakonodavne i izvršne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija", piše u obrazloženju usvojenog predloga Vlade Srbije.
U njemu se ocenjuje i da taj uticaj "može da dovede do neželjene politizacije pravosuđa".
Ministarka pravde Maja Popović objasnila je 30. novembra da se politika isključuje iz izbora sudija i tužilaca.
O tome će, prema izmenama Ustava, odlučivati dva nezavisna tela, koja bi trebalo da se konstituišu posle referenduma.
Sudije će birati Visoki savet sudstva, a tužioce Visoki savet tužilaca.
Visoki savet sudstva je nezavistan, samostalan organ, koji već postoji, ali će se sa izmenama Ustava njegovi članovi ponovo birati po novoj proceduri.
Tako će, prema najavama ministarke Popović, Visoki savet sudstva činiti šestoro sudija koje biraju njihove kolege, četiri člana iz reda istaknutih pravnika koje bira Skupština dvotrećinskom većinom i predsednik Vrhovnog suda po položaju.
Sudije su, prema sadašnjem Ustavu, donetom 2006. godine, birali poslanici u Skupštini Srbije na prvi trogodišnji, tzv. probni mandat, da bi ih potom Visoki savet sudstva birao na stalni mandat.
Kada je reč o izboru tužilaca, njih će birati Visoki savet tužilaca, kao nezavisni organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost te grane pravosuđa.
Visoki savet tužilaca zameniće postojeće Državno veće tužilaca.
Kako je ministarka najavila, ako se usvoje izmene, petoro članova VST biraće tužioci, četvoro Skupština na predlog nadležnog odbora dvotrećinskom većinom, a Vrhovni javni tužilac i ministar pravde su članovi po položaju.
Tužioce je do sada Skupštini predlagala Vlada, koja je deo izvršne vlasti.
Procedura za izbor zamenika tužilaca bila je takva da su ih za prvi mandat (u trajanju od tri godine) birali u parlamentu, nakon čega ih je Državno veće tužilaca biralo na stalni mandat.
To praktično znači da su poslanici u Skupštini, koji su ujedno članovi političkih partija, posredno ili neposredno birali članove dva pravosudna organa, iako Ustav Srbije u članu 4. propisuje podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, pri čemu je “sudska vlast nezavisna”.
Ministarka Popović izjavila je u nekoliko navrata da će promena Ustava u oblasti pravosuđa biti uslov za dalju reformu pravnog sistema i najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava.
Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope (SE), koje pomno prati ove promene, pozdravila je 18. oktobra inicijativu Srbije da aktuelni Ustav uskladi sa evropskim i međunarodnim standardima.
Međutim, u mišljenju o nacrtu ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa objavljenom 18. oktobra, Venecijanska komisija navodi i da ima prostora za poboljšanje sadržine.
Kritika je stigla i od opozicione Stranke demokratske akcije Sandžaka (SDA) - manjinske stranke Bošnjaka. Manjinski poslanici, šest Albanaca i Bošnjaka, jedina su opozicija u parlamentu od 250 poslanika. Vladajuća Srpska napredna stranka i njeni koalicioni partneri imaju apsolutnu većinu.
Selma Kučević, poslanica te stranke, izjavila je tokom skupštinskog zasedanja da će, pored predloženih promena, pravosuđe ostati u podređenom položaju u odnosu na vlast.
Ona je dodala da postoje razlozi za promenu kompletnog Ustava, od toga da se Srbija definiše kao država srpskog naroda što je problematično sa aspekta nacionalnih manjina, pa do toga da su tekst državne himne, kao i dizajn grba isključivo simboli srpskog naroda. Njene kritike su poslanici vladajuće koalicije odbacili.
Zašto se menja Ustav?
Promena Ustava, koja bi trebalo da donese više nezavisnosti sudstvu i tužilaštvu, jedna je od obaveza Srbije prema EU i definisana je Akcionim planom za Poglavlje 23.
Srbija je ovo poglavlje, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, otvorila u julu 2016. godine.
Akcioni plan je prvo predviđao promenu Ustava Srbije u 2017. godini, da bi zatim ti rokovi bili pomerani više puta.
Evropska komisija (EK) je 2020. godine u svom izveštaju navela da "opseg kontinuiranog političkog uticaja na pravosuđe po sadašnjem zakonodavstvu ozbiljno zabrinjava".
Premijerka Ana Brnabić je 28. oktobra 2020. godine, u svom ekspozeu u kojem je definisala budući rad Vlade, rekla da je zadatak nove Vlade da ubrza pristupanje Srbije Evropskoj uniji, te da je prvi korak ka tome promena Ustava u delu pravosuđa.
Šta kažu građani?
RSE je o najavljenom referendumu i promenama Ustava pitao i građane Beograda, koji su, sudeći po odgovorima, veoma zainteresovani za ovu temu.
Na pitanje da li je i koliko upoznat sa izmenama Ustava i o čemu će se glasati na referendumu 16. januara Branislav Vučković iz Beograda rekao je da delimično jeste.
“…()…da su od Skupštine oduzeta ovlašćenja da biraju sudije i tužioce, ali da o tome odlučuje Vrhovni savet ili tako nešto, gde je sad sastav, onako, škakljiv.”
Vučković smatra da bi sudstvo trebalo da bude nezavisno i odvojeno od Skupštine, kao zakonodavne vlasti.
“Ja mislim da Skupština kao zakonodavno telo ne treba da ima nikakve veze sa drugim stubom (vlasti), kao što je sudstvo i jedno sa drugim ne bi trebalo da se prepliće, jer je nezavisno i jedno i drugo”, kaže Vučković.
Njegov sugrađanin, Marko Jovanović, kaže da nije upoznat sa izmenama Ustava.
“Apsolutno nisam upoznat, ali pretpostavljam da je nešto vezano za Kosovo i Metohiju”, kaže Jovanović.
Kosovo je nezavisnost proglasilo 2008. godine, međutim vlasti u Srbiji odbijaju da ga priznaju kao državu. U važećem Ustavu Srbije stoji da je Kosovo deo Srbije.
Na pojašnjenje da je reč o izmenama u delu pravosuđa, Jovanović kaže da će u tom slučaju svakako izaći na referendum.
Bratislav Mirković, takođe iz Beograda, još ne zna da li će glasati 16. januara.
“Malo je to zakomplikovano objašnjeno, ali otprilike znam, pa ću videti”, kaže on za RSE.
Tijana Milošević deli mišljenje svog sugrađanina o tome da izmene Ustava nisu u dovoljnoj meri objašnjene građanima.
“Mislim da sam shvatila o čemu će se glasati, da, ali da bi trebalo možda više u medijima da se predstavi ljudima, jer nemaju svi ni prilike da sede ispred televizora non-stop”, kaže Milošević za RSE.
Na pitanje u kojoj meri politika utiče na sudstvo i tužilaštvo u Srbiji, Slađana iz Beograda kaže za RSE da se taj problem “vuče godinama”.
“Niko nije imao tu snagu da napravi radikalni rez, sve vlasti koje su dolazile, da prosto napravimo radikalni rez, da napravimo neki red u svojoj državi. Nama i dan-danas treba Evropska unija da nam kaže da treba da napravimo red u svojoj kući”, kaže Slađana.
Cilj da se pravosuđe oslobodi politike, uprkos najavljenim izmenama Ustava, za Bratislava Mirkovića je nemoguća misija.
“To je u Srbiji nemoguće. U Srbiji zna se: od doba Knjaza Miloša (knez Miloš Obrenović, vladar Srbije iz 19. veku) ko je na vlasti, taj je gazda i taj o svemu odlučuje”.
Kako se glasa na referendumu?
Referendum u januaru 2022. biće prvi na kom će se glasati u skladu sa novim Zakonom o referendumu, pa tako neće biti potrebno da na njega izađe više 50 odsto upisanih birača da bi se on smatrao validnim.
Te izmene poslanici Skupštine Srbije izglasali su 25. novembra.
Referendum sprovode republička, opštinske i gradske komisije i glasački odbori.
Pravo izjašnjavanja na referendumu imaju građani koji su upisani u birački spisak. Prava građana zakon štiti tako što propisuje da niko ne može pozvati građanina na odgovornost zbog izjašnjavanja ili neizjašnjavanja na referendumu. Takođe, podaci o ličnosti prikupljeni u postupku sprovođenja referenduma ne mogu se koristiti u druge svrhe.
Na referendumu se građani izjašnjavaju lično i tajnim glasanjem na glasačkim listićima. Glasačka mesta se određuju na osnovu zakona koji uređuju izbore za narodne poslanike, što u praksi znači da će građani glasati tamo gde su glasali i na prethodnim izborima.
Referendum se održava u jednom danu, po pravilu nedeljom. Glasački listić za izjašnjavanje na referendumu sadrži oznaku vrste referenduma, datum održavanja referenduma, pitanje o kome građani treba da se izjasne na referendumu, reči "da" i "ne" štampane jedna pored druge, uputstvo o načinu glasanja i pečat.
Kako je protekao prošli referendum?
Poslednji referendum je u Srbiji održan 2006. godine, kada je promenjen Ustav Srbije. Tadašnji premijer i predsednik Srbije, Vojislav Koštunica i Boris Tadić, pozvali su građane da u što većem broju izađu na referendum i glasaju za novi Ustav.
Međutim, Predsednik Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine Bojan Kostreš iz regionalne stranke Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) pozvao je na bojkot referenduma za promenu Ustava.
Kostreš je odluku objasnio izostankom javne rasprave i nezadovoljavajućim ustavnim položajem Vojvodine. Ta stranka od svog osnivanja zagovara veći stepen autonomije za tu autonomnu pokrajinu, a u svom program ima i dokument u kojem Vojvodinu naziva Republikom, zbog čega je na čestom udaru desno orijentisanih političkih snaga.
Na bojkot su tada pozvali i Liberalno-demokratska partija (LDP), Građanski savez Srbije, Socijaldemokratska unija i grupa nevladinih organizacija.
Taj referendum je trajao dva dana, a glasalo je skoro 55 odsto od ukupnog broja glasača.
Iz registra glasača je izuzeto više od jednog miliona kosovskih Albanaca s pravom glasa, uz objašnjenje da je sprovođenje referenduma ne bi bilo moguće iz sigurnosnih razloga na Kosovu, koje je u tom trenutku težilo nezavisnosti.
Preambula aktuelnog Ustava Srbije, u kojoj se navodi da je "Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije", neće biti tema referenduma koji će biti održan 16. januara.
