Granica Srbije otvorena je ubuduće samo za izbeglice koje dolaze iz Sirije, Iraka i Avganistana, dok će sve ostale koji se vode kao „ekonomski migranti“ dočekati spuštena rampa. U Vladi Srbije ovu „preko noći“ donetu odluku opravdavaju identičnim merama koje su uvele Slovenija i Hrvatska, a u Komesarijatu za izbeglice i migracije ne očekuju da bi novi režim mogao izazvati probleme i nemire na granici.
“Srbija je zatvorila granicu za migrante koji ne dolaze sa ratnih područja”, izjavio je Aleksandar Vulin, ministar u Vladi Srbije. On je rekao da je ova odluka usledila nakon što su Hrvatska i Slovenija pooštrile kriterijume za prijem izbeglica.
“Tako da smo i mi na granici prema Makedoniji uspostavili potpuno isti režim i ne dozvoljavamo ulazak licima koja su iz zemalja za koja je u Hrvatskoj i Sloveniji odlučeno da ne mogu da uživaju njihovo gostoprimstvo. Ovakvi jednostrani potezi mogu da budu opasni i mogu da izazovu probleme. Ali Republika Srbija će štititi svoju teritoriju. Nećemo dozvoliti da uđe niko ko ne može da nastavi putovanje”, naveo je Vulin.
Srbija je na ovu situaciju upozoravala još u junu ove godine, kaže komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić. Prema njegovim rečima, u sredu je u Srbiju ušlo oko 5.000 ljudi, a među njima je oko 600 označeno kao „ekonomski migranti“.
„Srbija svakako neće podgrevati lažnu nadu tim ljudima da oni mogu da stignu negde dalje. Mi mislimo da je daleko bolje da oni ovu vrstu informacija imaju pre nego što se odluče da krenu, jer je potpuno jasno da ih nijedna zemlja koja je njima krajnja destinacija neće više primati, bar ne u ovom periodu. Oni koji su na pola puta će sigurno da dođu u naše prihvatne centre i centre za azil i sačekaće u naredna dva ili tri dana adekvatnu političku odluku“, istakao je Cucić.
Ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Ranko Ostojić potvrdio je da je ta zemlja pooštrila kriterijuma na granici i da će zauistaviti prihvat ljudi koji ne dolaze iz ratnih zona. To su državljani Maroka, Bangladeša, Šri Lanke, Alžira, Liberije, Konga, Sudana i Pakistana, precizirao je Ostojić. Osim Sirijaca, Iračana i Avganistanaca, ulazak u Hrvatsku dopušten je i Palestincima koji se, međutim, ne nalaze na listi ljudi koje Srbija prima.
Osim Slovenije, Hrvatske i Srbije, i Makedonija je zabranila ulaz na svoju teritoriju ljudima koji dolaze sa područja koja nisu pogođena ratom. Više od 100 ljudi ostalo je na makedonsko-grčkoj graničnoj liniji, javlja naš dopisnik iz Makedonije.
U Visokom komesarijatu Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) kažu da je odluka Srbije doneta „preko noći, te da je nakon uvođenja novih mera, na „ničijoj zemlji“ između Makedonije i Srbije ostalo oko 100 izbeglica.
„Nadam se da će se to uskoro rešiti. A, inače većina ljudi nije na ‘ničijoj zemlji’, već je vraćena na teritoriju Srbije, odnosno Makedonije", kaže za RSE portparolka UNHCR-a Melita Šunjić. "Sada posmatramo šta će se dalje događati. Ako izbeglice traže azil, bilo u Srbiji ili Makedoniji, moraju da dobiju pristup azilnoj proceduri. Tu će se utvrditi da li su izbeglice, imaju li pravo na azil ili ne."
Komentarišući najnoviju odluku zemalja „balkanske rute“, šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport ističe da je najvažnije da zvaničnici između sebe ostvare dobru koordinaciju.
„Nije reč o zatvaranju granica. Zatvaranje granica svakako nije pravi pristup. Radi se o tome da se neki migranti vraćaju sa granica. Važno je osigurati dobru komunikaciju i konsultacije između svih uključenih zemalja, naročito zemalja koje su na ’balkanskoj ruti’“, ocenio je Devenport.
Novi režim, međutim, otvara pitanje hoćemo li na granici Srbije gledati nemile scene poput onih na mađarskoj i makedonskoj granici, kada su se policija i vojska sukobile sa izbeglicama koje su pokušavale da uđu na njima zabranjenu teritoriju? Vladimir Cucić smatra da nema razloga za brigu.
„Mislim da Srbija neće imati takav problem. Do takvog problema će, nažalost, veoma skoro doći na makedonsko-grčkoj granici, ali u Srbiji neće. Pola miliona ljudi je prošlo na ovaj ili onaj način. Srbija zna kako da radi u ovim situacijama.“
Melita Šunjić ističe da je pooštravanje režima za izbeglice još jedan dokaz da se izbeglička kriza ne može rešiti unilateralnim nacionalnim odlukama.
“Potreban je evropski odgovor na taj izazov. Mi već mesecima govorimo da u Grčkoj treba izgraditi prihvatne kapacitete. Tako da ti ljudi mogu da ostanu tamo neko vreme, da se vidi gde ih se može smestiti, i da se onda rasporede po celoj Evropi i da se sprovode azilne procedure. A ne da ih teraju, da moraju na putešestvije preko celog Balkana”, zaključuje naša sagovornica.
