"Bio je to osjećaj nepravde i nelagode".
Tako Ana Kovačić, kulturna radnica iz Hrvatske, za Radio Slobodna Evropa (RSE) opisuje odluku Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije da bude proterana iz zemlje.
Bila je među 13 stranih državljana, učesnika radionica za nevladine organizacije iz devet različitih država, koje je policija privela u Beogradu i proterala 22. januara jer predstavljaju "bezbednosni rizik".
Kakav rizik predstavljaju, nije im obrazloženo.
Na to pitanje za RSE nisu odgovorili ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova Srbije, kao ni Bezbednosno informativna agencija.
Pored grubog kršenja prava na bezbednost, ova policijska akcija ima za cilj i zastrašivanje i sprečavanje normalnog rada organizacija civilnog društvaKuće ljudskih prava u Beogradu i Zagrebu
Hrvatski zvaničnici su saopštili da je proterano pet njihovih državljanki.
Zvanični Zagreb je uputio protestnu notu Srbiji i preporučio državljanima Hrvatske da odgode putovanja u Srbiju.
Sa druge strane, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je optužilo hrvatske vlasti za "neprimerenu" reakciju, navodeći da su njihove državljanke "tretirane u skladu sa zakonskim procedurama i uobičajenom međunarodnom praksom".
U saopštenju nisu dali detalje zbog čega je došlo do proterivanja stranaca.
Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije je potvrdilo da je među proteranima jedan njihov državljanin i zatražilo objašnjenje od zvaničnog Beograda.
Evropska unija je izrazila zabrinutost zbog poteza srpskih vlasti.
Do proterivanja predstavnika nevladinih organizacija dolazi nakon što su u proteklih godinu dana vlasti u Srbiji u više navrata uskraćivale gostoprimstvo stranim državljanima.
Među njima su bile javne ličnosti i političari iz susednih država, kritični prema vlasti predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
- Vlasti Hrvatske upozorile građane da ne idu u Srbiju ako ne moraju
- Vlast u Srbiji optužila Zagreb za 'neprimerenu' reakciju nakon deportacije hrvatskih državljanki
Proteklih sedmica, u jeku masovnih antivladinih protesta i studentskih blokada, najviši državni funkcioneri Srbije, ne pružajući dokaze, iznose optužbe da iza njih stoje zapadne obaveštajne službe i njihove nevladine organizacije - sa ciljem da se ruši Vučićeva vlast.
Organizatori protesta iz redova studenata su te optužbe više puta odbacili kao neistinite.
'U policijskoj stanici bez objašnjenja'
Ana Kovačić priča za RSE da je iz Zagreba došla u Beograd na radionicu za predstavnike nevladinog sektora.
Organizovale su je austrijska Erste fondacija i Akademija za nevladine organizacije (NGO Academy) Bečkog univerziteta za ekonomiju i biznis.
Bilo je, kaže, oko ponoći 21. januara, kada su im u holu hotela gde su bili smešteni prišli policajci.
"Bili su u civilu, pokazali su nam značke. Rekli su nešto, ako sam dobro zapamtila, u smislu da su policija za strance, i zamolili su nas da neko vrijeme pričekamo u holu. I onda su nas odvodili troje po troje, u nemarkiranom autu u policijsku postaju Novi Beograd", opisuje Kovačić.
Kaže da su im rekli da imaju nalog da ih odvedu u policijsku stanicu, ali da im nisu objasnili zašto.
"Svi smo bili zbunjeni", dodaje.
Kako kaže, u stanici su policajci ispitivali privedene strance, predstavnike različitih nevladinih organizacija.
Nekoliko sati kasnije, došao je red i na Anu Kovačić.
"Ne mogu reći da sam osjećala strah, ali mi je bio nelagodan osjećaj da provedem noć u policijskoj postaji, da nisam točno sigurna u ono što se događa", opisuje Kovačić.
Kaže da sa njom policajci nisu obavili razgovor, nego da joj je samo dat dokument na potpis.
Bilo je to rešenje kojim joj se otkazuje boravak u Srbiji.
"Tražili smo im prijevod. Ja sam rekla da ja čitam ćirilicu, ali ne baš predobro. I molila sam da mi kratko sažmu. Rekli su mi da imamo 24 sata napustiti zemlju, da to piše u dokumentu, da ne smemo ući u sljedećih godinu dana", dodaje.
'Neprihvatljiv bezbednosni rizik'
U obrazloženju dokumenta, u koji je RSE imao uvid, navodi se da je policiji dostavljeno mišljenje organa za zaštitu bezbednosti "kojim je utvrđeno da boravak imenovane državljanke Hrvatske predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik u Republici Srbiji".
"Na pitanja svih nas na koji način točno predstavljamo rizik, nismo dobili objašnjenja", ističe Kovačić.
Naglašava da su radionici u Beogradu prisustvovali zaposleni u nevladinim organizacijama iz širokog područja delovanja - od ekologije, preko rada sa decom i osobama sa invaliditetom, kulture i umetnosti.
"Uopće nije riječ o ljudima koji su aktivisti. Nismo imali nekakve zajedničke poveznice, osim da smo svi pripadnici civilnog sektora i većina nas se nije ni poznavala prije dolaska na radionicu u Beogradu", naglašava Kovačić.
Kaže i da je i ranije prisustvovala besplatnim edukacijama u organizaciji Erste fondacije i NGO Akademije, od kojih su neke bile organizovane u Beogradu, ali da do sada nije bilo nikakvih problema.
Proterano 13 stranaca iz devet zemalja
Erste fondacija, koja je među organizatorima radionice, u odgovoru za RSE navodi da su 21. januara kasno uveče srpske vlasti ispitale 13 učesnika iz devet zemalja, nakon čega im je zabranjen ulazak u zemlju na godinu dana.
Ističu da ni oni, niti Akademija za nevladine organizacije Bečkog univerziteta za ekonomiju i biznis, nisu informisani o razlozima proterivanja.
- EU zabrinuta zbog proterivanja stranih aktivista iz Srbije
- Zagreb uputio protestnu notu Srbiji zbog deportacije hrvatskih državljanki
- Izvestilac u EP za Srbiju: Na dobru volju Zagreba oko NIS-a, Beograd odgovara progonom hrvatskih državljana
- Rumunija saopštila da je iz Srbije proteran državljanin te zemlje, traži objašnjenje Beograda
"Ovaj incident je izuzetno zabrinjavajući. Sa partnerima nastavljamo da pažljivo pratimo situaciju. Duboko žalimo što su učesnici naših radionica morali da prođu kroz ovakvo iskustvo i ponavljamo svoju posvećenost civilnom društvu u centralnoj i istočnoj Evropi", navodi se u saopštenju Erste fondacije.
Kažu da se njihovi programi organizuju od 2013. godine, da ih je nekoliko bilo u Beogradu i da su organizovani bez problema.
Rok od 24 sata da napuste Srbiju
Ana Kovačić kaže da im je u policijskoj stanici rečeno da imaju 24 sata napuste zemlju.
"Nakon toga smo bili slobodni ići. Mi smo taj sljedeći dan ionako imale dogovorene prijevoze za nazad. Nismo praćeni do granice, nego smo to sami napravili", dodaje ona.
Kaže i da su državljanke Hrvatske bile u kontaktu sa hrvatskom ambasadom u Beogradu, koja im je pružila podršku.
Ističe i da još razmišlja da li će podneti žalbu na odluku srpskih vlasti.
"Ovo je situacija u kojoj se nikad prije nisam našla, za koju nisam očekivala da će mi se dogoditi, jer često dolazim u Beograd, surađujem sa ljudima iz kulturnog sektora, imam puno prijatelja tamo. Naravno da sam se osjećala loše, tužno", naglašava Kovačić.
Nevladine organizacije traže da se odluka o proterivanju poništi
Grupa nevladinih organizacija iz Srbije zatražila je u zajedničkom saopštenju da se država izvini svim privedenim predstavnicima civilnog društva i njihovim zemljama i da "pod hitno poništi sramna rešenja" Ministarstva unutrašnjih poslova.
"Kukavički, protivzakoniti i podli tretman kolega iz civilnog sektora iz zemalja u našem susedstvu opasan je pokušaj jačanja narativa o stranim agentima, plaćenicima i tajnim službama, čija je namera zastrašivanje građana Srbije", navodi se u saopštenju.
Zajedničko reagovanje izdale su i Kuće ljudskih prava u Beogradu i Zagrebu.
"U svetlu višenedeljne hajke na hrvatske državljane koji borave u Srbiji i njihove navodne umešanosti u organizovanje studentskih protesta, policija je iskoristila njihovo učešće na događaju za udruženja građana i tendenciozno ih predstavila kao opasnost za državu", podsetili su u saopštenju.
Kako su naveli, u postupanju policije došlo je do više povreda prava stranih državljana - kao što su pravo na informisanje o policijskom postupanju, pravo na advokata i razumevanje dokumenata koja su im data na potpis.
"Pored grubog kršenja prava na bezbednost, ova policijska akcija ima za cilj i zastrašivanje i sprečavanje normalnog rada organizacija civilnog društva", ocenjuje se.
Ističu i da se ovo može negativno odraziti na saradnju civilnih organizacija u regionu.
Ana Kovačić kaže da je imala planove da u narednih godinu dana dolazi u Srbiju.
Organizacija čija je članica zove se "Što, kako & za koga/WHW".
"Bavimo se kulturom i suvremenom umjetnošću. Radimo izložbe, edukativne programe, programe za umjetnike", opisuje Kovačić.
Kaže i da će joj zabrana ulaska u Srbiju "u praktičnom smislu" otežati saradnju sa kolegama.
"Ali nije ništa promijenilo na planu da li želim s nekim surađivati i da li ćemo naći nekog načina da radimo projekte - hoćemo", ocenjuje.
Naglašava i da joj znači podrška kolega iz Srbije.
"Tim više što, mislim da u trenutnoj situaciji ljudima u Srbiji više treba podrška nego meni", ocenjuje Kovačić.
U poslednja dva meseca, hiljade studenata blokiraju rad više od 60 državnih fakulteta sa zahtevom da institucije reaguju nakon nesreće u Novom Sadu u kojoj je poginulo 15 ljudi.
Pad nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici pokrenuo je talas masovnih protesta na kojima se traži politička i krivična odgovornost vlasti.
U pokušaju diskreditacije protesta, navode o umešanosti stranih službi u njihovo organizovanje, iznosio je i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Tako je krajem decembra 2024, za televiziju Pink govorio o navodnoj umešanosti hrvatske obaveštajne službe u studentske blokade fakulteta.
Tom prilikom je grupu studenata iz Hrvatske, koja je bila u poseti Srbiji, optužio da hrvatska obaveštajna služba preko njih vrši "upliv" na fakultete u blokadi.
Vučićevi navodi su odbačeni kao neistiniti od strane studenata u blokadi, ali i od strane hrvatskih zvaničnika, na čelu sa premijerom Andrejem Plenkovićem.
Deo opozicije protiv odluke srpskih vlasti
Potez srpskih vlasti o proterivanju stranih državljana osudio je i deo opozicionih stranaka.
Zeleno-levi front je to opisao kao "čin nasilja", podsećajući da to nije prvi slučaj da vlast smatra da su umetnici, radnici u kulturi i aktivisti "neprijatelji koji ugrožavaju bezbednost".
Od države su zatražili da uputi javno izvinjenje stranim državljanima i da hitno poništi rešenje o njihovom proterivanju i zabrani ulaska u Srbiju.
Pokret slobodnih građana je ocenio da vlast, predvođena Srpskom naprednom strankom, "ponovo zloupotrebljava državni aparat i kreira međunarodne skandale".
Uputili su izvinjenje svima koji su zbog države porekla imali problem i bili proterani iz Srbije.
Spiskovi 'nepoželjnih' stranaca u Srbiji
Postojanje spiska "nepoželjnih", odnosno građana susednih i drugih država koji nisu po meri vlasti u Srbiji zbog svojih političkih stavova, potvrdio je u avgustu 2024. ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
Priznanje je usledilo nakon što je pevačica iz Hrvatske Severina Vučković saopštila da su je pripadnici policije Srbije zadržali na granici i ispitivali o njenim stavovima, nakon čega je odustala od dolaska u Srbiju.
Dačić je potom rekao da Severini Vučković ulazak u zemlju nije zabranjen, niti da je ona bila privedena, već da ju je policija na granici sa Hrvatskom zadržala na osnovu, kako je rekao, "spiskova o verbalnim deliktima".
Najavio je njihovo ukidanje.
Međutim, da li su ukinuti, za sada nije poznato.
Nakon Dačića, aktuelni potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin je priznao da je kao ministar policije i direktor BIA "po zakonu i savesti" pravio spiskove onih koji nisu dobrodošli u Srbiju.
Dodao je i da žali što im se nije više posvetio.
Rekao je da su se na spisku, uz njegovu naredbu, pored ostalih, našli strani državljani koji su učestvovali ili podržali proteste koji su proteklih godina organizovani u Srbiji.
Na spisku su se našle estradne zvezde, glumci, političari, predstavnici nevladinih organizacija.
Protivnicima Putina uskraćeno gostoprimstvo u Srbiji
Srbija je uskratila gostoprimstvo i pojedinim ruskim državljanima koji su napustili matičnu državu nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu.
Ruski antiratni aktivisti Vladimir Volohonski i Jevgenij Iržanski morali su da odu iz Srbije pošto im nije produžen privremeni boravak, pod obrazloženjem da postoje "bezbednosne smetnje".
Nekoliko meseci kasnije granična policija nije dozvolila antiratnom aktivisti Ilji Zernovu da uđe u Srbiju. Zernov je u Beograd došao iz Nemačke kako bi prisustvovao suđenju povodom napada na njega koji se dogodio početkom godine u glavnom gradu Srbije.
MUP je do sada dva puta odbio zahtev za stalno nastanjenje Eleni Koposovoj, državljanki Rusije koja sa mužem i decom poslednjih pet godina živi u Srbiji.
U obrazloženju je navedeno da postoje bezbednosne smetnje, a Koposova smatra da je razlog za tu odluku to što je potpisala javno pismo protiv agresije Rusije na Ukrajinu.
