Troje programera iz Niša na jugu Srbije, čije izručenje zahtevaju Sjedinjene Američke Države zbog računarske prevare u SAD, nisu dostupni policiji u Srbiji od 29. jula, odnosno 5. avgusta.
Prema izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova koje je Radiju Slobodna Evropa (RSE) dostavljeno iz Višeg suda u Beogradu 2. septembra, policija na adresama stanovanja nije pronašla optužene Kristijana Krstića, Kseniju Krstić Fej Atilano i Marka Pavlovića, i nema informacije gde se oni trenutno nalaze.
Za svo troje, kao i za drugih sedam optuženih čije izručenje traže SAD, Viši sud u Beogradu je 22. jula ukinuo pritvor i odredio im meru zabrane napuštanja boravišta, uz oduzimanje pasoša i obavezno javljanje policijskoj upravi u Nišu svakog ponedeljka i četvrtka u mesecu.
Kristijan i Ksenija Krstić poslednji put su se javili policiji 5. avgusta, a Marko Pavlović 29. jula, dok se ostali okrivljeni uredno javljaju policiji, navodi se u izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova Višem sudu.
Grupu od deset programera iz Niša SAD sumnjiče za digitalnu prevaru tešku više desetina miliona dolara.
Jedanaest osoba je uhapšeno krajem jula 2020. godine zbog sumnje da su se od 2011. godine bavili digitalnim prevarama.
Kako piše u saopštenju Tužilaštva za organizovani kriminal, oni se sumnjiče da su učestvovali u stvaranju, promovisanju i organizaciji najmanje 16 lažnih investicionih platformi na internetu, te da su tako zaradili 70 miliona dolara.
Kako se navodi na sajtu Ministarstva pravde SAD, grupa iz Niša je navodno pomogla u stvaranju i prodaji više od 20 lažnih investicionih platformi, uključujući Options Rider, Bancde Options, Start Options, Dragon Mining, BTC Mining Factor i Triniti Mining.
Iz svojih matičnih baza u Kini, Srbiji i drugde, optuženi su navodno ciljali investitore širom sveta - uključujući nekoliko u severnom Teksasu - tražeći „ulaganja“ u binarne opcije i rudarstvo kriptovaluta.
Na mreži su svoje platforme za binarne opcije fakturisali kao "svetskog lidera na tržištu binarnih opcija", hvalili su se prosečnom isplatom od 80 odsto i obećavali 20 odsto povrata za svaku izgubljenu trgovinu.
Na platformama za rudarenje kriptovaluta u međuvremenu su, kako se navodi, tvrdili da bi investitori mogli "kupiti bitkoin po upola nižoj tržišnoj ceni" zbog "24-7 rudarstva" u objektima "širom sveta".
Kako se navodi, optuženi su sastavili profile - zajedno sa imenima i fotografijama, uglavnom ženskog pola i koristili su lažna imena tokom video konferencijskih poziva kako bi ubedili potencijalne investitore da je kompanija legitimna.
Takozvani "investicioni" novac je navodno korišćen za pokrivanje ličnih troškova optuženih, za plaćanje provizija i za unapređenje šeme.
Sami programeri su u svojim izjavama za medije u Srbiji negirali da je u pitanju digitalna prevara i da su radili po uobičajenim procesima trgovanja kriptovalutama.
Nakon što su sudovi u Srbiji konstatovali da su ispunjene pretpostavke za njihovo izručenje, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je krajem jula preporučio Srbiji da zastane sa postupkom ekstradicije do odluke o predstavkama koje su podneli njihovi advokati, a koje se tiču navodnog kršenja prava okrivljenih.
Sud u Strazburu dao je Srbiji rok do 4. septembra da dostavi informacije u vezi sa potencijalnim izručenjem programera iz Niša Sjedinjenim Američkim Državama.
Advokat programera Milan Petrović izjavio je 20. avgusta za RSE da sud u Strazburu treba da odluči i preporuči da li bi programeri trebalo da budu isporučeni SAD ili da im se sudi u Srbiji.
Skupština Srbije usvojila je u februaru 2019. godine Ugovor između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o izručenju koji omogućava ekstradiciju državljana koji se terete za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora duža od godinu dana.
Kako je tekao slučaj?
Od 24. jula 2020. jedanaestoro programera nalazilo se u pritvoru Specijalnog suda u Beogradu.
Viši sud u Beogradu je oktobra 2020. godine doneo odluku o ekstradiciji jednog od uhapšenih programera, kako se u odluci navodi, na lični zahtev optuženog.
Ostatak se žalio, ali je Apelacioni sud početkom jula 2021. odbio žalbu programera da ne budu izručeni i potvrdio poslednju presudu Višeg suda u Beogradu prema kojoj uhapšeni mogu da budu i izručeni.
Oni su se, međutim, žalili Evropskom sudu za ljudska prava.
