Policija i sudstvo su efikasni kada treba kazniti slobodu govora što je osnovno ustavno pravo – stav je Gavrila Vučetića, jednog od dvojice beogradskih studenata koji bi mogli biti prekršajno kažnjeni zbog navodnog organizovanja protesta protiv izbora aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića.
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) ih je u prijavi označio za organizatore skupova – koji su se odvijali kao spontano okupljanje građana i studenata.
Kako shvatiti takav potez nadležnih ukoliko se u obzir uzme njihova pasivnost u razrešenju niza afera koje godinama i mesecima zaokupljaju pažnju dela javnosti?
Student Fakulteta dramskih umetnosti Gavrilo Vučetić pojaviće se 17. oktobra na saslušanju pred prekršajnim sudijom u Beogradu zbog prijave MUP-a u kojoj je označen kao organizator neprijavljenog skupa u Beogradu.
Radi se o jednom u nizu protesta koji su pod nazivom "Protiv diktature" organizovani tokom prolećnih meseci nakon pobede Aleksandra Vučića u prvom krugu predsedničkih izbora u Srbiji.
[RSE/Video, april 2017.]
Iako su studenti i građani potencirali da ti skupovi nisu imali nikakve formalne organizatore osim Vučetićevog imena, u prijavi MUP-a pominje se i ime njegovog kolege Pavla Terzića.
"Ljude kažnjavaju i kada rade svoj posao – kao novinare, pa se onda desi da ih neko bije i vuče po ulici u centru Beograda... i da se sve to snima, a da niko ne reaguje, a kamoli da se pokrene neka prijava", stav je, ali i aluzija Gavrila Vučetića na junske događaje kada je nekolicina novinara i fotoreportera bila brutalno sprečena da se, tokom polaganja zakletve Aleksandra Vučića u Skupštini Srbije, bave svojim poslom.
Učinili su to, kako ih je kasnije i sam predsednik Vučić označio, pripadnici stranačkog obezbeđenja Srpske napredne stranke (SNS) čiji je zadatak bio, prema njegovim tvrdnjama, da spreče eventualne nerede.
Taj konkretni predmet je, prema tvrdnjama ministra policije Nebojše Stefanovića, u krivičnom postupku pred nadležnim tužilaštvom.
- Pročitajte: Protesti u Srbiji: 'Budimo realni – tražimo nemoguće' | Pančić: Izvor, smisao i domet građanskog protesta
Međutim, kao i u slučaju drugih afera poput noćnog rušenja u Savamali, kada su još uvek nepoznate maskirane osobe srušile čitav gradski kvart koji se nalazi na području izgradnje kontroverznog projekta "Beograd na vodi", aprila 2016. godine.
Može se pomenuti i slučaj 24 sporna stana aktuelnog gradonačelnika Siniše Malog, što je otvorilo spekulacije na temu da je u sukobu interesa.
Poslednji slučaj zanimljivije neaktivnosti zvaničnika je poznat pod nazivom "Vulinova tetka" - aktuelni ministar odbrane Aleksandar Vulin nije u stanju da objasni poreklo 205.000 evra koje je iskoristio za kupovinu stana navevši da ih je dobio od tetke iz Kanade.
[RSE/Video: septembar, 2017.]
Ovo su najpoznatiji u nizu sličnih primera od opštinskih, ka višim organima vlasti. Kako objasniti to što se istraga u ovim predmetima ne mrda, dok se, gone osumnjičeni za organizaciju antivladinih protesta, pri čemu je pravo na protest u redu garantovanih ljudskih prava.
"To ide po posebnom postupku, prekrašajne prijave idu gde idu – kod nadležnih organa: Tužilaštvo, Prekršajni sud i tako dalje. Tako da nije Odbor taj, niti ja kao predsednik taj koji bi to trebalo da komentariše", poručio je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Petar Petrović, predsednik parlamentarnog Odbora za pravosuđe, inače kadar Jedinstvene Srbije – koalicionog partnera vladajućeg SNS-a.
"Naravno da će biti ekspeditivniji u slučaju demonstranata nego što su bili u svim drugim slučajevima", bez ustezanja kaže novinarka Tamara Skroza, ovogodišnja dobitnica nagrade "Osvajanje slobode" koja se dodeljuje za afirmaciju principa ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije u društvu.
"Zato što ih je taj slučaj zaboleo. Oni su tu vrlo agilni, angažovani u podnošenju prijava i pokretanju istrage. U drugim slučajevima naprosto nisu, jer su to slučajevi za koje su oni na drugi način zainteresovani. Dakle, to je na delu selektivna pravda, selektivna istraga i selektivni pristup realnosti i događajima oko nas", podvlači Skroza.
Nazadovanje na polju ljudskih prava
Jedan od preduslova članstva Srbije u Evropskoj uniji (EU) je i reforma pravosudnog sistema i njegovo usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU, što je zacrtano u pregovaračkim poglavljima 23 i 24 koje je Srbija otvorila jula 2016. S tim u vezi u najmanje dva poslednja izveštaja Evropske komisije podcrtava se da Srbija o tom pitanju nije dovoljno uznapredovala.
Jedan od glavnih razloga za to je značajan uticaj politike na sferu pravosuđa, podseća profesor prava Bogoljub Milosavljević.
"To su sve neke loše stvari koje bi morale što pre da se otklanjanju, a kod nas se nekako teško pomeraju nabolje i da nas sve to još uvek drži podalje od vladavine prava", smatra profesor Milosavljević.
Srbiji kandidatkinji za članstvo u EU, sa viših instanci te zajednice dela evropskih naroda, stigne i poneko priznanje za iskorak u reformama.
Međutim, Gavrilo Vučetić upozorava da to nije u skladu sa faktičkim stanjem.
"Nigde nismo napredovali, nigde ne idemo. Čak i nazadujemo što se tiče ljudskih prava u Srbiji. Ovo je samo još jedan pokazatelj toga jer su targetirali dva najobičnija momka. Moramo da idemo po sudovima jer nas je neko tamo označio kao organizatore protesta, iako nismo jer se zna da nisu imali organizatora", zaključuje Vučetić.
Predviđena kazna za prekršaj kojim se tereti Gavrilo Vučetić iznosi od 100.000 do 150.000 dinara, odnosno između 830 i 1250 evra.
Facebook Forum