Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 8. oktobra da su Francuska i Nemačka iznele predlog da Srbija dopusti ulazak Kosova u međunarodne institucije i organizacije, uključujući Ujedinjene nacije (UN) u zamenu za brzo članstvo Srbije u Evropsku uniju (UN).
"Suština je u tome da Srbija dopusti ulazak Kosova u sve međunarodne institucije i organizacije, uključujući UN. Srbija bi za to dobila brzi ulazak u EU i verovatno značajne ekonomske koristi", rekao je Vučić u obraćanju novinarima.
Kako je rekao, to je za Srbiju neprihvatljivo.
"Za Srbiju je i zbog Ustava, ali ne samo zbog Ustava neprihvatljivo da Kosovo bude članica UN i to će nositi svoje posledice", naveo je Vučić.
On je dodao da smatra za najveću grešku Srbije što je prihvatila da EU počne da rukovodi procesom rešavanja konačnog statusa Kosova.
"Od tada bez obzira na potpisan Briselski sporazum mi nismo uspeli da stavimo na dnevni red formiranje Zajednice srpskih opština", rekao je Vučić.
On je istakao da pozicija Srbije u odnosu na Kosovo postaje sve komplikovanija:
"Zato što će zapadne zemlje pokušavati, kako oni misle, da reše problem Kosova na jedan ili drugi način ulaskom Kosova u UN i zbog toga što misle da na taj način rešavaju unutarevropske stvari."
Drugi razlog, kako je naveo jeste pokušaj Zapada da oduzme argument Kosova Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Putinu.
'Osam nota o povlačenju priznanja Kosova'
Vučič je rekao da u ovom trenutku Srbija ima osam nota o povlačenju priznanja Kosova i dodao da se očekuje početak procesa prijema Kosova u Savet Evrope.
"Ono što nas čeka je da 2. ili 3. novembra počne procedura o prijemu Kosova u Savet Evrope. Čekaju da mađarski član napusti Biro komiteta ministara i na njegovo mesto dođe litvanski član, i onda će krenuti u proceduru koja traje dugo, ali sa jasnim ishodom da Kosovo uđe u Savet Evrope, ne bi li se izvršio dodatni pritisak na Srbiju", kazao je Vučić.
Cilj je, kako je rekao, da na kraju Beograd dozvoli nezavisnost Kosova i u formalnom smislu.
"U ovom trenutku ne postoji volja u srpskom rukovodstvu, i dok sam predsednik neće postojati volja za prihvatanjem nezavisnosti Kosova i članstvom Kosova u UN", rekao je Vučić.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine. Zvaničnici u Srbiji i dalje odbijaju da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu i blokiraju njeno članstvo u međunarodnim organizacijama, u čemu im najveću podršku pružaju Rusija i Kina.
Međunarodni sud pravde u Hagu je u savetodavnom mišljenju rekao da Deklaracijom o proglašenju nezavisnosti Kosova 2008. godine nije prekršeno međunarodno pravo.
Dijalog između Kosova i Srbije na visokom političkom nivou, koji vode Kurti i Vučić, poslednji put je u Briselu održan 18. avgusta.
Dve strane razgovore vode od 2011. godine uz posredstvo EU sa ciljem potpune normalizacije odnosa.
Bez promene stava o neuvođenju sankcija Rusiji
Vučić je rekao da će Srbija zadržati poziciju da ne uvodi sankcije Rusiji.
"Zadržaćemo je do trenutka dok šteta koja se bude nanosila Srbiji ne bude daleko veća takva da moramo da prihvatimo drugačiju realnost. Možda će buduća Vlada da donese neku drugačiju odluku", naveo je Vučić.
On je ponovio da će se ponašati i rukovoditi u skladu sa interesima Srbije.
"Ovo ne radimo samo zato što imamo korist zbog cene gasa ili što će nas (Rusija) podržati u Savetu bezbednosti UN, ovo radimo zbog poštovanja međunarodnog javnog prava i zbog poštovanja sebe", rekao je Vučić.
Iako se Srbija uskladila sa deklaracijama EU i rezolucijama UN kojima se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, zvanični Beograd odbija da uvede sankcije Moskvi.
Srbija je kandidat za članstvo u EU i u odnosu na to od nje se očekuje da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskim blokom.
'Hrvatska nepouzdan partner, izgradnja naftovoda ka Mađarskoj'
Vučić se osvrnuo i na aktuelnu situaciju u pogledu odluke EU da Srbija ne bude izuzeta iz zabrane uvoza ruske nafte u okviru osmog paketa sankcija prema Rusiji, za šta je ponovo optužio Hrvatsku.
"Hrvatska se pokazala kao nepouzdan partner", rekao je Vučić i najavio da će Srbija ići na diverzifikaciju izvora snabdevanja naftom i izgradnju novih naftovoda.
Prema njegovim rečima, krenuće se u izgradnju naftovoda od Novog Sada do Mađarske, kako bi se Srbija prikačila na mađarske naftovode.
Izgradnja tog naftovoda, Srbiju bi, kako je rekao, koštala oko 100 miliona evra.
Ideja Beograda je takođe prema Vučićevim rečima, da gradi i naftovod kroz Severnu Makedoniju do luke Drač u Albaniji.
U slučaju da bude prekinut dotok nafte u Srbiju, Vučić je naveo da su rezerve nafte dovoljne za 75 dana, a 59 dana kada je reč o benzinu.
Evropska unija je 6. oktobra uvela nove ekonomske sankcije Rusiji i proširila listu osoba kojim zamrzava imovinu i zabranjuje putovanja na prostor EU u okviru osmog paketa sankcija.
Kako je RSE već pisao EU zbog Srbije i stava zvaničnog Beograda da ne želi da uvede sankcije Rusiji nije izuzela Zapadni Balkan iz mera oko ruske nafte.
Naime, u prvom nacrtu predloga o novom paketu sankcija, Zapadni Balkan je bio izuzet od ograničenja koje se odnosi na uvoz ruske sirove nafte, kako bi se zaštitila energetska sigurnost regiona.
Beogradske vlasti su optužile Hrvatsku da je uticala na odluku na nivou EU.
Vučić je 6. oktobra na marginama samita o Evroskoj političkoj zajednici u češkoj prestonici, novinarima rekao da hrvatska država radi višedecenijski posao.
Na tu opasku je hrvatski premijer Andrej Plenković odgovorio da Srbija može preko Hrvatske uvoziti bilo kakvu naftu, "dokle god nije ruska".
O izborima u Bosni i Hercegovini
Na pitanje novinara , Vučić je rekao da ne želi da se meša u izbore u bh. entitetu Republici Srpskoj i da će čestitati pobedniku kad stignu konačni rezultati izborne komisije.
"Nije moje da se mešam u opredeljenja naroda u Republici Srpskoj. Imam dobru saradnju i danas je imam sa članovima Predsedništva, sa Cvijanovićevom (Željka Cvijanović kandidatkinja Dodikovog SNSD-a), sa (Miloradom) Dodikom", rekao je Vučić u Palati Srbija.
Opšti izbori u Bosni i Hercegovini (BiH) održani su 2. oktobra.
Opozicione stranke u bh. entitetu Republika Srpska predale su zahtev Centralnoj izbornoj komisiji BiH za ponovno brojanje glasova u Republici Srpskoj 5. oktobra, pa i za ponavljanje izbora, tvrdeći da su našli više od stotinu nepravilnosti, te da je sporno 65.000 izbornih glasova.
U Republici Srpskoj 6. oktobra održani su protesti opozicionih stranaka na kojima je zatraženo ponovno brojanje i ponavljanje izbora u tom bh. entitetu, prvenstveno za predsjednika RS.
Kandidatkinja opozicije za predsednika RS Jelena Trivić je u noći, nakon zatvaranja birališta 2. oktobra, proglasila pobjedu, ali je to istovremeno uradio i lider SNSD-a i kandidat vladajuće koalicije Milorad Dodik.
Prema glasovima prebrojanim do 6. oktobra, u Predsedništvo BiH iz entiteta Federacija BiH ulaze Denis Bećirović, kandidat trenutno opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) BiH kog je podržalo još 10 stranaka, i Željko Komšić, kandidat Demokratske fronte (DF) kom je ovo četvrti mandat.
Članica Predsedništva BiH iz Republike Srpske biće Željka Cvijanović, kandidatkinja Dodikovog SNSD-a koja je pobedila Mirka Šarovića, predsednika opozicijskog SDS-a, s više od 90.000 glasova razlike.
