"Požar na deponiji Vinča je ekološka nesreća koja je mogla da se dogodi svuda, a možda je izazvana ljudskom nepažnjom ili namerom. Istraga će pokazati", napisao je na zvaničnom Fejsbuk profilu zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić 9. avgusta.
Požar na deponiji, koja važi za jednu od najvećih u ovom delu Evrope, izbio je 7. avgusta, a vatrogasne službe uspele su da vatru stave pod kontrolu.
Ipak, sa smetlišta se i danas diže dim koji se širi ka različitim delovima grada, u zavisnosti od vetra, a u gradskoj vlasti su rekli da će gašenje vatre trajati nekoliko dana.
Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da deponija u Vinči mora što pre da se zatvori, što je, kako dodaje, predvideo i Plan upravljanja otpadom u Beogradu pre deset godina.
"Nije sporno da je to sve predviđeno i dokumentima, ali se sporo izvodi", kaže Jovović.
Šta je sa spalionicom otpada?
Poslednji put sličan akcident u Vinči dogodio se maja 2017. godine. Četiri meseca kasnije, gradska vlast, na čijem čelu je tada bio aktuelni ministar finansija Siniša Mali, je sa konzorcijumom kompanija iz Francuske i Japana potpisala ugovor o izgradnji regionalnog centra za tretman otpada u Vinči.
Kako je najavljeno, posao se realizuje kroz saradnju sa francuskom firmom Suez Groupe SAS i japanskom kompanijom I - Environment Investments Limited. Po podacima koje je izneo tadašnji gradski menadžer Goran Vesić, vrednost investicije je 333 miliona evra.
Konzorcijum je napravio firmu sa sedištem u Srbiji koja upravlja deponijom - "Beo čista energija".
Projekat predviđa sanaciju postojeće deponije, jedne od najvećih deponija na otvorenom u Evropi, izgradnju novog skladišnog centra i jedinice za spaljivanje gde će se proizvoditi električna i toplotna energija.
"To je potpuno ispravno rešenje i bilo je predviđeno planom upravljanja otpadom još 2010. godine", kaže profesor Aleksandar Jovović, čija istraživačka oblast je, između ostalog, upravljanje otpadom.
Prema njegovim rečima, Beograd se, poput mnogih velikih gradova u svetu odlučio na "waste to energy plan".
Međutim, ključni problem je početno razdvajanje otpada koje treba da krene u domaćinstvima građana, dodaje Jovović.
'Mi još nismo došli na nivo da građani separišu otpad. Za sada sav će otpad završavati u postrojenju za sagorevanje.'- Aleksandar Jovović, profesor
"Mi još nismo došli na nivo da građani separišu otpad, da se reciklabilna komponenta značajno odvoji i da samo ostatak koji ne ide u reciklažu završi u peći. Za sada, ovako kako izgleda, će sav otpad završavati u postrojenju za sagorevanje. To nije dobro zato što će to postrojenje biti ozbiljno opterećeno prečišćavanjem gasova", objašnjava Jovović.
To bi moglo povećati troškove rada postrojenja, a materijal za reciklažu bi se uništavao, napominje Aleksandar Jovović.
Profesor Jovović napominje da firma sa kojom je Grad Beograd sklopio ugovor veoma dobro upravlja sličnim postrojenjima za preradu otpada u Evropi.
Probijeni rokovi
Prema ranijim procenama nadležnih, za završetak kompletnih radova na vinčanskoj deponiji potrebno je 16 meseci, posle čega bi "Vinča", koja se nezvanično svrstava u jednu od najvećih neuređenih deponija Evrope, trebalo da počne da funkcioniše kao uređeni sistem za odlaganja otpada.
Međutim, posao do danas nije završen. Rokovi su pomerani nekoliko puta, a u medijima su se kao razlozi pominjali pandemija korona virusa, pojava klizišta, sporost izvođača radova, čekanje na dozvole.
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je u avgustu 2020. godine da je saniranje deponije u Vinči najveći projekat u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji. Ona je tada najavila da će taj posao biti završen 2022. godine.
Ona je tokom obilaska gradilišta u Vinči izjavila tada da je vrednost projekta 370 miliona evra.
Na istom događaju, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da će do kraja godine funkcionisati nova deponija i postrojenje za preradu građevinskog otpada.
Aleksandar Jovović podseća da je u Planu upravljanja otpadom u Beogradu pre 10 godina predviđeno zatvaranje i pokrivanje vinčanske deponije.
"Korona je dosta toga poremetila, ali pretpostavljam da će uskoro moći da se završi proces zatvaranja i prekrivanja deponije i postavljanja cevi koje će povući gas metan i nekako ga eksploatisati", kaže Jovović.
Mediji su preneli i da je Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila je kredit od 72,25 miliona evra za projekat izgradnje postrojenja za proizvodnju energije iz otpada, kao i sanaciju stare i izgradnju nove deponije na lokaciji Vinča.
Kredit EBRD-a deo je šireg finansijskog paketa, u koji su uključeni i Međunarodna finansijska korporacija (IFC) i Oesterreichische Entwicklungsbank (OeEB) sa zajmovima vrednim ukupno do 72,25 miliona evra, odnosno obe finansijske institucije će obezbediti po oko 35 miliona evra, saopštio je EBRD, a preneo portal Balkan Green Energy News u oktobru 2019.
Uticaj na zdravlje
Međutim, uticaj deponije Vinča na građane je višestruk. Pored neprijatnih mirisa, koje vetar nanosi posebno u letnjem periodu, požari izazivaju sagorevanje različitih materija.
U Zavodu za javno zdravlje su 8. avgusta saopštili da nisu detektovali "koncentracije zagađujućih materija koje, mogu imati negativan uticaj na zdravlje pri akutnoj izloženosti", ali su preporučili građanima "da tokom noći i dela prepodnevna drže zatvorene prozore na stambenim objektima i duže ne borave na otvorenom u slučaju pojave dima i neprijatnih mirisa".
Zavod za javno zdravlje merio je količine ugljen monoksida, azot dioksida, sumpor dioksida i suspendovanih čestica ispod 10 mikrona.
Međutim, profesor Jovović napominje da se sagorevanjem materijala koji u sebi imaju hlora i druge komponente, oslobađa velika količina štetnih materija, takozvanih popsova.
Njihove koncentracije Zavod ne beleži.
"To su organske, dugotrajno zagađujuće komponente. Problem s njima je što su toksične, dakle, jako opasne po zdravlje, ali su i kancerogene, mutagene i teratogene komponente, što znači da ostavljaju posledice po buduće generacije", kaže Jovović.
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je 8. avgusta da je požar pod kontrolom i da ne postoji opasnost da će se proširiti. Prema njegovim rečima, "vetar koji je duvao u pravcu jug-jugoistok doneo je čestice iz pravca deponije, ali je zagađenje bilo epizodično".
Građani Beograda su na društvenim mrežama objavljivali slike na kojima se vide različiti delovi Beograda u dimu.
Neki od njih koji su govorili za RSE kažu da su se u nedelju držali preporuke stručnjaka da ne otvaraju prozore u svojim domovima.
"Dvadeset četiri sata nismo izluftirali stan", kaže Beograđanka Ivana i dodaje da je još veći problem to što postoji opasnost da u dimu ima i kancerogenih materija.
"Verovatno nikada nećemo saznati koliko ih je bilo", rekla je Ivana.
Šta kažu u kompaniji koja upravlja deponijom?
Francusko-japanska kompanija "Beo čista energija d.o.o.", koja upravlja deponijom u Vinči, saopštila je da očekuje da požar na toj deponiji bude ugašen "u naredna dva do tri dana".
Kako kažu, požar je izbio zbog ekstremnih vremenskih uslova i brzo se proširio na oko pet hektara površine, ali je zahvaljujući brzoj intervenciji lokalizovan i sada je pod kontrolom.
"Intenzitet požara na deponiji je značajno veći usled prisustva deponijskog gasa (metan) i velikog udela dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola u komunalnom otpadu koji su posledica pandemije korona virusa, koja je uticala i na promenu karaktera otpada i na povećanje rizika od (samo)zapaljenja i požara", navode u saopštenju.
Problem star više od 40 godina
Deponija Vinča, koja se nalazi nadomak Beograda, je najproblematičnija lokalna ekološka tačka, gde se dnevno odlaže i po 1.500 tona smeća.
Prostire na oko 70 hektara samo 14 kilometara od centra glavnog grada Srbije. Otpad se na toj lokaciji odlaže od 1977. godine.
Reakcije stranaka i udruženja
Situaciju su kritikovale opozicione stranke i aktivisti, koji su otišli na lice mesta.
Aktivisti politički aktivne organizacije Ne davimo Beograd su tražili od gradskih vlasti da se proglasi vanredno stanje, upozoravajući na toksičnost dima i potencijalne zdravstvene implikacije po građane.
Udruženi sindikati Srbije "Sloga" zatražili su 9. avgusta ostavke čelnih ljudi Beograda, a nadležne u Sektoru za vanredne situacije su pozvali da odmah objave na koji način se požar gasi, zbog opasnosti da radnici koji rade na saniranju mogu postati žrtve otrovnih isparenja.
Lider opozicione Stranke slobode i pravde (SSP) i nekadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, napisao je na Tviteru da u vreme njegovog mandata na čelu glavnog grada (2008 – 2013) nije bilo požara u Vinči, te da se to sada dešava zbog "nepravilnog rada na deponiji".
Na njegovu objavu reagovao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić koji je na Fejsbuku napisao da je Sektor za vanredne situacije MUP-a zabeležio da je jula 2012. godine gorela deponija Vinča na površini od oko tri hektara.
Grupa koju čini 26 ekoloških pokreta zatražila je od Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja je "da se izjasni o potencijalnim opasnostima po zdravlje stanovnika Beograda".
Facebook Forum