"Srce je ovde" - poručio je sa Crvenog trga u Moskvi Vladimir Đukanović, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u parlamentu Srbije.
Putem objava na društvenim mrežama, Đukanović je 13. marta obavestio javnost da je "šef delegacije" koju je Skupština Srbije uputila da posmatra predstojeće predsedničke izbore u Rusiji.
Na fotografijama koje je objavio na društvenoj mreži X, Radio Slobodna Evropa (RSE) je pored Đukanovića prepoznao još četvoro poslanika vladajuće većine.
Sa Đukanovićem su Milimir Vujadinović iz SNS-a, Bojan Torbica iz Pokreta socijalista, Lidija Šarac iz Srpske narodne partije i Dijana Radović iz Socijalističke partije Srbije.
Zvaničnog obaveštenja parlamenta, međutim, nema.
Dokument kojim se republički poslanici upućuju u Rusiju da posmatraju predsedničke izbore nije dostupan na sajtu Skupštine Srbije, niti je iz te institucije odgovoreno za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Srbija, koja se više od dve godine ne usklađuje sa zapadnim sankcijama Kremlju nakon invazije na Ukrajinu, jedna je od retkih evropskih država čiji će zvaničnici posmatrati izbore koji se održavaju od 15. do 17. marta.
Poziv da prate glasanje, na kojem je izvesna još jedna pobeda Vladimira Putina, Rusija nije uputila državama koje smatra "neprijateljskim" – odnosno onima koje su joj uvele sankcije ili prekinule diplomatske odnose nakon agresije na Ukrajinu.
Parlamentarna delegacija Srbije se, prema podacima ruske izborne komisije, tako svrstala uz saveznice Kremlja iz bivšeg Sovjetskog Saveza poput Belorusije, kao i Venecuelu, Zimbabve, Bangladeš i još nekoliko zemalja Afrike i Azije.
Poziv da prati ruske predsedničke izbore nije dobila ni Evropska organizacija za bezbednost i saradnju OEBS, čija je Srbija članica.
Iz te organizacije su, kako je preneo Rojters, poručili da žale što su se uslovi u Rusiji "toliko pogoršali da ne mogu da rasporede svoje posmatrače".
Pravo glasa na predsedničkim izborima ima preko 112 miliona građana u Rusiji i u inostranstvu, a Kremlj će glasanje organizovati i na okupiranim ukrajinskim teritorijama.
Dok Zapad i ruska opozicija Putina vide kao diktatora i ratnog zločinca, istraživanja javnog mnjenja u Rusiji, na koja se poziva agencija Rojters, daju mu ogromnu podršku.
Pobeda će lideru Kremlja sa najdužim stažem nakon Josifa Staljina, obezbediti još jedan šestogodišnji predsednički mandat.
Ko su članovi delegacije Srbije?
Poslanik vladajućeg SNS-a Vladimir Đukanović je na društvenoj mreži X od 13. marta objavljivao fotografije nastale prilikom susreta delegacije iz Srbije sa poslanicama ruskog parlamenta, koje su pod zapadnim sankcijama zbog podrške invaziji na Ukrajinu.
Pored Skupštine, ni Vlada Srbije do objave teksta nije odgovorila na pitanje RSE zašto je Srbija, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, uputila delegaciju u Moskvu.
Odgovor do objave teksta nisu poslale ni stranke vladajuće većine iz kojih su poslanici, kao ni Vladimir Đukanović kao šef delegacije.
Đukanović je u videu na društvenoj mreži X, nekadašnjem Tviteru, poručio da je najveća dilema kolika će izlaznost biti, "pošto je izuzetno važno da gospodin Putin, koji će više nego očigledno biti pobednik ovih izbora, bude sa što jačim legitimitetom".
Sve četiri stranke iz kojih dolaze poslanici – posmatrači na ruskim predsedničkim izborima, protive se uvođenju sankcija Rusiji i zadržale su bliske veze sa Kremljom nakon invazije na Ukrajinu.
Dve stranke, Pokret socijalista i Srpsku narodnu partiju, predvode političari sa "crne liste" Sjedinjenih Američkih Država.
Vođu Pokreta socijalista i bivšeg šefa obaveštajne službe Aleksandra Vulina SAD su sankcionisale u julu 2023, pored ostalog, zbog veza sa zvaničnom Moskvom.
Lider Srpske narodne partije Nenad Popović je na američkoj crnoj listi zbog veza sa sankcionisanim ruskim firmama.
'Davanje legitimiteta Putinu'
Pavle Grbović, lider opozicionog Pokreta slobodnih građana i poslanik, ocenio je za RSE da delegacija Srbije prisustvom daje legitimitet da se "proces koji se trenutno odvija u Rusiji nazove izborima".
"Ono što je politički još gore jeste što vlast u Srbiji našu zemlju i dalje svrstava u krug onih zemalja koje podržavaju autokratski režim Vladimira Putina", dodao je Grbović.
Prema njegovoj oceni, Srbija ovakvim potezima sama sebi zatvara vrata da postane deo porodice najrazvijenijih evropskih država.
Opoziciona koalicija "Srbija protiv nasilja", kako kaže Grbović, nije bila obaveštena o slanju parlamentarne delegacije u Rusiju.
"Nikome nije jasno na koji način i ko je bio nadležan da delegira upravo te ljude i da uopšte donese odluku da li će Srbija poslati svoju delegaciju", naveo je.
"Mi bismo svakako bili protiv te odluke, ali nismo čak bili ni u poziciji da o tome razmatramo, a kamoli da glasamo", dodao je Grbović.
Poslanički mandati, osvojeni na decembarskim izborima u Srbiji, potvrđeni su 6. februara, ali Skupština nije još dobila predsednika, potpredsednike, članove odbora i drugih tela.
Opozicione koalicije NADA i "Srbija protiv nasilja", koje vladajuću koaliciju optužuju za izbornu krađu, odbile su da učestvuju u konsultacijama za izbor skupštinskih organa.
Izbor predsednika parlamenta zakazan je za 18. mart.
Grbović je podsetio i da je poslanik Vladimir Đukanović u prethodnom mandatu bio na čelu delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini NATO.
"Tako da je taj veleobrt takođe veoma zanimljiv, pa je ključno pitanje kada je iskreniji", naveo je Grbović.
Ko su Putinovi protivkandidati?
Putin, koji je na vlasti kao predsednik ili premijer od 2000. godine, na izborima ima tri protivkandidata.
Na glasačkim listićima su kandidat Komunističke partije Nikolaj Haritonov, vođa ultra-nacionalističke Liberalne-demokratske partije Rusije Leonid Slucki i poslanik partije Novi narod Vladislav Davankov.
Niko od izazivača nije kritikovao Putina i sva trojica podržavaju "specijalnu vojnu operaciju", kako Kremlj naziva invaziju na Ukrajinu.
Centralna izborna komisija odbila je kandidature opozicionara Borisa Nadeždina, koji je pokušao da vodi antiratnu kampanju, i bivše televizijske novinarke Jekaterine Duncove koja je pozivala na okončanje konflikta u Ukrajini i oslobađanje političkih zatvorenika.
Putinovi politički protivnici su u egzilu u inostranstvu ili su u ruskim zatvorima pod optužbama koje se smatraju politički motivisanim.
Najglasniji kritičar Kremlja, Aleksej Navaljni, umro je u zatvoru u februaru ove godine, a njegova organizacija i zapadne države su optužili zvaničnu Moskvu za njegovu smrt.
Udovica Alekseja Navaljnog, Julija, pozvala je Ruse da na dan izbora svoje neslaganje iskažu na biračkim mestima. Kremlj je takve apele ranije nazivao "provokacijama".
'Politika Srbije nije konzistentna'
Ambasadorka Srbije u penziji Branka Latinović ocenila je za RSE da slanje posmatračke delegacije u Rusiju pokazuje da spoljna politika Srbije "nije konzistentna" – ukazujući da Kremlj organizuje glasanje i u okupiranim regionima Ukrajine.
"To je u suprotnosti sa onim na šta se Srbija obavezala glasanjem za rezolucije UN kojima se potvrđuje i garantuje teritorijalni integritet Ukrajine", navela je.
Rezolucije UN, koje je Srbija podržala, izglasane su nakon februara 2022. kada su ruske trupe započele invaziju na svog suseda.
Iz kojih država (ne)će biti posmatrača na ruskim izborima?
Ruska Centralna izborna komisija je u januaru navela da će izbore posmatrati "od 500 do 1.000 međunarodnih posmatrača iz više od 100 država i od 13 do 15 međunarodnih organizacija".
"Poslali smo pozive u 95 država. To su naši partneri sa kojima Centralna izborna komisija ima saradnju, na bilateralnom nivou i kroz međunarodne izborne organizacije", izjava je predsednice komisije Ele Pamfilave, koja je preneta na sajtu te institucije.
Poziv je izostao za države sa spiska "neprijateljskih", među kojima su sve članice Evropske unije, Sjedinjene Američke Države (SAD), Velika Britanija, kao i zapadnobalkanske države Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija.
Poziv nije upućen ni OEBS-ovoj Kancelariji za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) koja inače posmatra izbore.
Iz te organizacije su podsetili da je prva posmatračka misija koju je OEBS uputio bila u Rusiji 1993. godine, te da su od tada posmatrali deset izbora u toj zemlji.
"Veoma je žalosno da je demokratsko nazadovanje dostiglo tako kritičnu tačku da ne možemo biti ove godine, ali mi ćemo naravno nastaviti da pažljivo pratimo situaciju", saopšteno je iz OEBS-a u januaru.
Poslednji izbori koje je OEBS-ova misija pratila u Rusiji bili su 2018.
Nakon glasanja su ocenili da su "ograničenja osnovnih sloboda okupljanja, udruživanja i izražavanja, kao i registracije kandidata, ograničila prostor za politički angažman i rezultirala nedostatkom istinske konkurencije".
Posle parlamentarnih izbora 2021. godine, kada nijedan posmatrač OEBS-a nije raspoređen zbog velikih ograničenja koja su nametnule ruske vlasti, predsednički izbori 17. marta biće drugi zaredom koje OEBS neće moći da posmatra.
Ruski posmatrači sa zapadne 'crne liste' na izborima u Srbiji
Ruski posmatrači bili su prisutni na izborima održanim 17. decembra u Srbiji.
Dok su posmatrači iz Evropske unije i OEBS-a ukazali na nepravilnosti i prekršaje tokom izbornog procesa, ruska delegacija je ocenila da je glasanje sprovedeno "prema najvišim standardima, bez ijedne uočene nepravilnosti".
Šef misije bio je Dmitri Vasilenko, senator Ruske Federacije pod sankcijama Evropske unije, SAD i njihovih saveznica, zbog podrške invaziji na Ukrajinu i aneksiji ukrajinskih teritorija.
Članovi misije bili su i Jurij Fjodorov, Pavel Andrejev i Ljudmila Markina, takođe pod zapadnim sankcijama.
*Saradnja na tekstu: Digitalna forenzička jedinica
