Republički zavod za statistiku nije nadležan da se bavi pitanjima utvrđivanja ili priznavanja nacionalnog identiteta, rekli su u ovoj instituciji za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Zavod je tako reagovao povodom inicijative grupe stranaka da se odrednica „Vojvođanin/Vojvođanka“ na popisu stanovništva u Srbiji 2022. godine klasifikuje kao posebna nacionalna pripadnost.
Za tu ideju zalaže se politički savez stranaka iz Vojvodine, Vojvođanski front – koji čine Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i Vojvođanska partija, stranke koje se od osnivanja zalažu da se ovoj pokrajini Srbije vrati status autonomije iz vremena socijalističke Jugoslavije.
- SPECIJAL RSE: 100 godina Jugoslavije
Predstavnici ovih stranaka sastali su se tim povodom prošle sedmice sa ministarkom za ljudska i manjinska prava Gordanom Čomić, kojoj su predstavili inicijativu da se svim građanima omogući “pravo na slobodno izjašnjavanje i vojvođanski identitet”.
Trenutno se takvo izjašnjavanje uvrštava u odeljak „Ostali“. Inicijativa dolazi pred predstojeći popis koji se, ako pandemijske mere dozvole, očekuje 2022. godine.
Čomić je 24. avgusta izjavila da je njeno ministarstvo otvoreno za dijalog na tu temu, kao i svim drugim koje se tiču popisa i obaveza koje Srbija ima prema Savetu Evrope.
S druge strane, u pokrajinskoj vladi i vladajućoj koaliciji, koju predvodi Srpska napredna stranka predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kažu da vojvođanska nacija ne postoji i da je “politički konstrukt smišljen sa ciljem da se nastavi drobljenje srpskog nacionalnog tkiva”.
Šta kažu u Vojvođanskom frontu?
Predsednik Vojvođanske partije Aleksandar Odžić kaže za RSE da je prilikom prošlog popisa stanovništva 2011. godine Vojvođanska partija dobijala pritužbe građana da njihovo izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti nije evidentirano na regularan način.
„Iz razloga što su ih popisivači upisivali, ako su se izjasnili kao Vojvođani ili Vojvođanke, kao regionalnu pripadnost ili pod Ostali. Smatramo da se znatan broj građana koji se tako izjasnio u Vojvodini“, rekao je Odžić.
Da bi se ta greška ispravila, dodao je, grupa stranaka kojoj pripada ocenila je da je prava adresa Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
„Jer smo ubeđeni da je osnovno ljudsko pravo svakog pojedinca da se izjasni o svojoj nacionalnoj pripadnosti“, objašnjava Odžić.
Odžić dodaje da Vojvodina „kao zaokružena prirodno-istorijska celina“ ima određene specifičnosti koje ukazuju na to da takvo pravo treba da se omogući ljudima.
Kao još jedan argument, predsednik Vojvođanske partije, navodi i da u Vojvodini postoji znatan broj međunacionalnih brakova, te da mnoga deca ne žele da se nacionalno određuju ni po očevoj niti po majčinoj strani.
„Ovo je nešto što bi bilo opšte prihvatljivo za sve one koji tako žele da se izjasne“, kaže Odžić.
Prema njegovim rečima, predstavnici Vojvođanskog fronta su na sastanku sa predstavnicima Ministarstva za ljudska i manjinska prava izneli svoje argumente i predloge.
„Očekujemo da – a takva smo na neki način dobili i uveravanja – do kraja godine dobijemo odgovore kako bi se to tehnički sprovelo da ne bi došlo do greške kao što je to bilo na prethodnom popisu“, kaže Odžić.
LSV i Vojvođanska partija imaju predstavnike u pokrajinskom parlamentu.
Kakav je stav vladajuće koalicije?
Aleksandar Đurđev, poslanik u Skupštini Vojvodine i predsednik desno orijentisane Srpske lige rekao je za RSE da vladajuća koalicija poštuje sve nacije u Srbiji, ali da poštuje i samu srpsku naciju, te da neće dozvoliti nove pokušaje razaranja njenog tkiva.
Prema rečima Đurđeva, koji je u parlament izabran sa izborne liste predvođene predsednikom Srbije “Aleksandar Vučić – za našu decu”, svako ima pravo da se izjašnjava u nacionalnom smislu po slobodnoj volji, ali i država Srbija ima pravo da štiti svoj suverenitet i svoje vitalne nacionalne interese.
“Možda će se Nenad Čanak i Bojan Kostreš izjasniti kao Vojvođani po nacionalnosti, ali to ne menja činjenicu da vojvođanska nacija ne postoji, da je politički konstrukt smišljen sa ciljem da se nastavi drobljenje srpskog nacionalnog tkiva”, naveo je Đurđev.
Republički poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Milenko Jovanov složio se sa negativnom ocenom inicijative i poručio da ona neće uspeti. Kako je naveo na svom Instagram profilu, inicijativa je pritisak na Srbiju koji rastu u kontekstu predstojećih izbora, najavljenih takođe za 2022. godinu.
Kako je ocenio, u tim pritiscima su “autonomaši” uvek prednjačili.
U Ligi socijaldemokrata Vojvodine kažu da je Vojvodina prostor koji više od jednog i po veka funkcioniše kao autonomni entitet.
U Ligi socijaldemokrata Vojvodine, kojoj pripadaju Čanak i Kostreš, a koji spadaju u grupu “autonomaša” zbog zahteva za većim stepenom autonomije za Vojvodinu, odgovaraju da je Vojvodina istorijsko-kulturno-civilizacijski zaokružen prostor koji više od jednog i po veka funkcioniše kao autonomni entitet.
“Ta pozicija, raznolikost vojvođanska, tradicija i činjenica da je, po procenama, gotovo jedna petina brakova mešovitih jeste u velikoj meri proizvela jedan poprilično različit identitet i on automatski ne mora biti i nacionalan”, rekao je za RSE Aleksandar Marton iz LSV-a.
Marton dodaje da nije reč samo o posebnosti Vojvodine, navodeći da se na popisu u Hrvatskoj oko 15 posto stanovništva Istarske županije izjasnilo kao Istrijani, da se oko šest posto stanovnika Češke izjasnilo kao Moravci.
Zavod za statistiku nenadležan
U Republičkom zavodu za statistiku kažu za RSE da ta institucija, prema Zakonu o zvaničnoj statistici i Zakonu o popisu 2022, organizuje i sprovodi popis i objavljuje objedinjene statističke podatke.
'Zavod nije nadležan da se bavi pitanjima utvrđivanja ili priznavanja nacionalnog identiteta.'- Miladin Kovačević, direktor Zavoda
„Zavod nije nadležan da se bavi pitanjima utvrđivanja ili priznavanja nacionalnog identiteta“, navodi se u pisanom odgovoru koji potpisuje direktor Zavoda za statistiku Miladin Kovačević.
U odgovoru se navodi da osobe koje su se na prethodnom Popisu 2011. godine izjasnila prema svojoj regionalnoj ili lokalnoj pripadnosti – na primer kao Šumadinci, Vojvođani, Beograđani, Sremci, Piroćanci i slično – nisu svrstani u kategoriju „Ostali“, već su grupisani u kontingent „Regionalna pripadnost“.
Prema poslednjem popisu iz 2011. godine, u Srbiji su registrovana 7.186.862 stanovnika.
Najbrojniju etničku zajednicu čine ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi – 5,9 miliona.
Najbrojnija je mađarska nacionalna manjina - više od 253.000 ljudi. Sledi romska zajednica sa više od 147.000 ljudi i bošnjačka zajednica koja, prema poslednjem popisu, broji preko 145.000 pripadnika.
Položaj manjina u Srbiji
Više od 52.000 ljudi izjasnilo se da pripada slovačkoj zajednici, a preko 38.000 ljudi reklo je da pripada crnogorskoj zajednici.
Popis stanovništva trebalo je da bude održan u oktobru 2021. godine, ali je zbog pandemije virusa korona pomeren za 2022. godinu.
Šta kažu republička ministarka i vlada Pokrajine?
Pokrajinska vlada Vojvodine saopštila je 24. avgusta da "smatra nedopustivim nametanje putem izmišljenog društvenog dijaloga, neistinitih odrednica o nacionalnom izjašnjavanju koje očigledno zagovaraju ministarka Gordana Čomić i predstavnici minornih političkih stranaka u Vojvodini".
"Svakome je garantovano slobodno izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti, a regionalna pripadnost ne može, po poznatom komunističkom obrascu, biti zamenjena nacionalnom pripadnošću", navodi se u saopštenju.
Inicijativu Vojvođanskog fronta u pokrajinskoj vladi vide kao "pitanja razgradnje srpskog nacionalnog identiteta", pod obrazloženjem da je "savršeno jasno da se odrednica 'Vojvođanin', odnosno 'Vojvođanka' neće, prilikom izjašnjavanja, vezivati za Mađare, Slovake, Hrvate i druge".
Iz Ministarstva za ljudska prava nisu odgovorili na pitanja RSE, ali je ministarka Gordana Čomić 23. avgusta za Tanjug rekla da se prašina podigla zato što, kako je navela, kritičari ili ne čitaju zakone pa su ponosni na neznanje ili ih čitaju pa koriste populizam i sve što bi sprečilo dijalog na koji svi ljudi imaju pravo.
Ona je rekla i da je pomenuti razgovor vođen na osnovu zakona o popisu i na osnovu preporuka i rezolucija Saveta Evrope čija je članica.
Prema njenim rečima, da li će stanovnici Vojvodine moći da se izjasne kao što je tražila grupa vojvođanskih stranaka, zavisiće i od toka dijaloga sa njima, kao i od Zakona o popisu i Republičkog zavoda za statistiku.
Nikada rešeno pitanje decentralizacije
Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam iz Novog Sada kaže za RSE da se u ovom slučaju sudaraju dve ideje – nacionalne homogenizacije, sa jedne strane, i decentralizacije zemlje, sa druge.
„Ta želja za decentralizacijom postoji u raznim regionima – ne samo u Vojvodini, već i u niškom regionu, delimično i u Šumadiji – međutim, ne postoji spremnost vlasti, ne samo ove nego i prethodnih. Ni Demokratska stranka, u vreme kada je bila vladajuća, nije bila spremna da ide dalje u decentralizaciju, zato što su osećali da time gube kontrolu na nižim nivoima vlasti“, kaže Popov.
On dodaje da su male šanse da se uđe u bilo kakvu decentralizaciju zemlje, s obzirom na to da, kako kaže, vlast u Srbiji radi na nacionalnoj homogenizaciji.
„Nacionalisti smatraju da, ukoliko se dozvoli izražavanje regionalnog identiteta, u tom slučaju bi se smanjio broj Srba prilikom popisa, i oni smatraju da bi time bili na gubitku“, kaže Popov.
On kaže da je u vreme Demokratske stranke bio koordinator radne grupe Nacionalnog saveta za decentralizaciju od osnivanja 2009. godine. Tadašnja vlast, kako kaže, zamrzla je njihov rad čim je grupa ponudila prvi predlog decentralizacije. Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, radna grupa je ugašena.
Popov ne veruje da se, zbog zahteva dela stranaka za vraćanje prava Vojvodini, mogu značajnije podići političke tenzije u pokrajini, jer, kako dodaje, ne postoji jaka politička snaga koja bi nosila tu ideju.
„To su potisnute snage koje su gušene već dugo vremena“, smatra Popov.
Autonomija pod znakom pitanja
Autonomija pokrajine Vojvodina znatno je amputirana 1988. godine, u vreme vlasti bivšeg predsednika Srbije Slobodna Miloševića, u takozvanoj antibirokratskoj revoluciji, poznatoj i kao jogurt-revolucija.
Tada je dirigovana masa jogurtom gađala i pod opsadom držala sedište najviših funkcionera Saveza komunista Vojvodine, optužujući ih da su „autonomaši“. Oni su na kraju smenjeni i zamenjeni Miloševićevim pristalicama.
To je bila i najava izmena Ustava SFRJ iz 1974. godine, koji je Vojvodini i Kosovu dao veću slobodu i autonomiju nego ikad ranije. Izmenama Ustava 1989. i 1990. godine, ukinute su izvršna, zakonodavna i sudska vlast pokrajina.
Te nadležnosti nisu vraćene ni u Ustavu donesenom 2006. godine, u vreme kada je na čelu Vlade Srbije bio Vojislav Koštunica, u to vreme lider Demokratske stranke Srbije (DSS). Tadašnja vlast je bila kritikovana što o novom Ustavu nije bilo javne rasprave, kao i zbog toga što se o njemu glasalo dva dana.
Od ukidanja Ustava iz ’74. do danas nekoliko vojvođanskih partija je tražilo da se toj pokrajini vrate prava koja je imala sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.
U zvaničnom programu nekih, kao što je LSV, i dalje se nalazi dokument „Vojvodina Republika - Put mira, razvoja i stabilnosti“.
Vojvodina i Katalonija
Vojvođanska partija je tokom nekoliko godina na godišnjicu Jogurt revolucije organizovala proteste u Novom Sadu, s zahtevom da se sprovede promena Ustava i federalizacija zemlje, u okviru koje bi Vojvodini bili vraćeni zakonodavna, izvršna i sudska vlast.
Prema izveštajima medija, na skupu su se mogle videti zastave Vojvodine, Evropske unije i Katalonije.
Katalonija je jedna od autonomnih zajednica Španije, koja je 2017. godine proglasila nezavisnost od te zemlje, na osnovu referenduma na kojem je većina stanovnika te teritorije glasala za otcepljenje.
Kao odgovor, zvanični Madrid je raspustio katalonski parlament i vladu, a katalonski čelnici su osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne.
Na dan održavanja referenduma u Kataloniji, Liga socijaldemokrata Vojvodine je u više vojvođanskih gradova na svojim kancelarijama podigla katalonske zastave, a pojavili su se i grafiti podrške građanima ove španske regije.
- Katalonija probudila vojvođanske duhove
- Miloševićevo nasilje prema Albancima bilo je gore od Frankovog prema Kataloncima
Zbog toga je ova stranka dobila brojne pretnje na internetu, a među najglasnijima je bio Vojislav Šešelj, osuđeni ratni zločinac i lider ultranacionalističke Srpske radikalne stranke.
Inače, proteste provojvođanskih partija na godišnjicu Jogurt revolucije svaki put je obezbeđivala policija, zbog pretnji koje su na internetu učesnicima i organizatorima upućivale pristalice ekstremno desničarskih organizacija.
Facebook Forum