Traže se superheroji demokratije. Odigraj najvažniju ulogu – Prijavite se da budete kontrolori, da pokrijemo sva izborna mesta i sačuvamo svaki glas - ovo su neki od poziva na društvenim mrežama koje je opozicija uputila građanima pred izbore 3. aprila.
Stranke su pribegle ovakvim kreativnim načinima u potrazi za kontrolorima na izborima. Njihov zadatak je da nadgledaju glasanje na biračkim mestima i upozore ukoliko uoče neregularnosti.
Vanredni parlamentarni i redovni pokrajinski i beogradski izbori biće održani 3. aprila.
Procenjuje se da je jednoj političkoj organizaciji ovakvih „čuvara“ glasačkih kutija potrebno između 16 i 17.000 da bi pokrila sva biračka mesta.
Ovo je naročito izazov za stranke opozicije, koje za razliku od onih na vlasti, nisu uspele da zadrže stranačku infrastrukturu, a mnoge nemaju čak ni lokalne odbore.
Beograđanin Miloš Hinić prijavio se da bude kontrolor u ime Pokreta Ne davimo Beograd, koji je među prvima u opoziciji najavio učešće na aprilskim izborima.
„Ja sam bio na obuci za kontrolora pre dva dana. Okidač mi je bio referendum gde se videlo da je promena moguća“, rekao je za RSE Hinić, koji je godinu dana aktivan član ovog pokreta.
Referendum o promeni Ustava Srbije održan je u nedelju 16. januara, a rezultati izjašnjavanja u Beogradu i Novom Sadu, gde je većina građana glasala protiv onoga na šta je pozvala vlast, ohrabrili su opoziciju, koja je bila protiv ustavnih promena.
Opozicija tokom prethodne decenije nije uspevala da nanese ozbiljniji udarac na izborima vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci čiji je lider predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njenim saveznicima.
Budući kontrolor na izborima Miloš Hinić kaže da su se i njegove komšije raspitivale kako mogu da postanu kontrolori.
„Video sam po raspoloženju ljudi sa kojima sam pričao da nisu motivisani finansijski nego da pomognu da ne dođe do zloupotrebe“, napominje Hinić.
Na društvenim mrežama postoji i predlog da se novac od dnevnica za kontrolore uplati u neki humanitarni fond.
Kontrolori bi trebalo da dobiju po 2.500 hiljade dinara (oko 21 euro) za svoj angažman iz državnog budžeta. Taj novac se po novim propisima isplaćuje direktno kontrolorima i stranke ili organizacije koje ih angažuju nemaju ništa sa tim.
I na društvenim mrežama se nakon referenduma mogu naći objave građana u kojima izražavaju spremnost da budu kontrolori na izborima.
Među njima su i javne ličnosti, poput rediteljke Milice Kralj.
„Hoću da pohvalim sve javne ličnosti i političare koji su se makli iz svoje udobnosti i bili danas kontrolori. Hvala im i za inspiraciju. Jer sad želim i ja da se obučim za kontrolora“, napisala je ona na Tviteru 16. januara.
Kao kontrolor na referendumu oprobao se reditelj Srđan Dragojević smatrajući da je to građanska dužnost. On je na Tviteru u više navrata preneo svoja iskustva sa biračkog mesta, ali i preporučio građanima da ne budu lenji i da se prijave za april.
„Meni je jako simpatično na glasačkom mestu. Upoznaš neke obične ljude, čuješ o njihovom pogledu na svet. Afirmišem to da bi svi trebalo da uzmu učešća. U aprilu je važno da što više nas pomogne demokratiji. U tome želimo da živimo, zar ne?“, napisao je 16. januara Dragojević, koji često na mrežama kritikuje vlast u Srbiji.
Dragojević je u jednom od tvitova naveo i da ima razumevanja za to što stranke preko društvenih mreža pozivaju ljude da budu kontrolori.
Raste interesovanje za "čuvare kutija"
A i to kako se može biti siguran u svog kontrolora pokrenulo je debatu na društvenim mrežama.
Stranački predstavnici su u javnim nastupima objašnjavali da se kontrolori pažljivo biraju među članstvom, simpatizerima i zainteresovanim građanima.
U strankama i pokretima primećuju da je interesovanje građana pojačano nakon referenduma.
Tako aktivista pokreta Ne davimo Beograd Radomir Lazović kaže za RSE da se u 24 sata posle referenduma prijavilo 112 ljudi.
„Na referendumu se videlo koliko je važno da imamo jako dobro organizovanu službu kontrole procesa, tako da smo na to ljudima ukazali i drago mi je što su ljudi to prepoznali i što se javljaju“, naveo je Lazović.
Pokret Ne davimo Beograd je krenuo sa prijavljivanjem ljudi za kontrolore još početkom leta i u isto vreme su započeli i njihovu obuku. Lazović kaže da do sada imaju prijavljenih oko 1.250 ljudi.
„Naš cilj je da u Beogradu pokrijemo svako mesto. Nadamo se da ćemo imati kontrolore na svim izbornim jedinicama, ali u Beogradu ćemo sigurno pokriti svako mesto“, naveo je.
Lazović je objasnio da je velika većina ovih ljudi prošla njihovu obuku.
„To su dosta iskusni ljudi iz ranijeg perioda, ali su prošli ili će proći ubrzo obuku koju smo pripremili“, dodao je.
Ovaj pokret je opozicionim organizacijama predložio dokument pod nazivom „Put do pobede“ u kome je jedna od glavnih tačaka upravo koordinacija kontrolora.
Ključno pokriti mesta gde opozicija ne postoji
U Pokretu slobodnih građana (PSG), organizaciji koja je autor poziva kontrolorima kao superherojima demokratije, kažu da su za tri dana dobili oko 300 prijava.
„Mi imamo ljude koji su nam ranije bili kontrolori. Mislim da smo na poslednjim izborima pokrili negde polovinu biračkih mesta sami kao organizacija, ipak smo mi mala organizacija tako da to nije beznačajno“, rekao je za RSE Aleksandar Radovanović, predsednik izvršnog odbora PSG.
On ocenjuje da je ključno pokriti mesta gde praktično ne postoji organizovana opozicija.
„Druge opštine gde dolazi do velikih manipulacija su one u kojima postoji veliki odliv ljudi u inostranstvo, to je istočna Srbija. U seoskim sredinama u tom kraju ima puno ljudi koji su upisani u birački spisak, ali ne žive tu, i onda je lako manipulisati njihovim glasačkim listićima ukoliko nema kontrole izbora“, ocenio je Radovanović.
Vladajuće stranke su dosadašnje navode o zloupotrebama na izborima oštro odbacivale. Međutim, Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) je u Izveštaju posmatračke misije parlamentarnih izbora u junu 2020. pozvala vlasti u Srbiji da, između ostalog, spreče pritisak na birače i revidiraju birački spisak.
I Pokret slobodnih građana ima nameru da pokrije sva biračka mesta.
„Radimo na anketiranju ljudi koji su ranije bili kontrolori i pribavljanju novih tako gde ih do sada nismo imali ili da probamo da pronađemo one koji su spremni da iz Beograda idu da kontrolišu izbore u neko udaljeno mesto“, rekao je Radovanović.
Šta su kontrolori?
Kontrolori, što je njihov kolokvijalni naziv, su zapravo članovi biračkog odbora, oni čine njihov stalni ili prošireni sastav.
Stalni sastav imenuje se na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini srazmerno broju poslanika, dok prošireni sastav predlažu podnosioci proglašenih izbornih lista ili kandidata.
„To znači da kontrolori ne mogu biti građani bez imenovanja od strane neke političke stranke ili organizacije“, objašnjava za RSE Emilija Orestijević iz CESID-a, organizacije koja godinama unazad posmatra izbore u Srbiji.
„Bez obzira da li je reč o stalnom ili proširenom sastavu, članovi biračkih odbora su zaduženi za sprovođenje izbornog dana u skladu sa pravilima i propisima i staraju se o regularnosti celog procesa tokom dana za glasanje“, dodaje ona.
Kontrolori bi, osim što se staraju da se obezbedi tajnost glasanja, trebalo da spreče moguće zloupotrebe na biračkim mestima, poput ubacivanja već zaokruženih listića u kutije, glasanja umesto onih koji nisu prisutni ili intervencija na glasačkom listiću da bi postao nevažeći.
Na kraju glasanja oni utvrđuju rezultate na biračkom mestu.
Kontrolori prolaze obuku tokom koje se upoznaju sa procedurama, sadržinom izbornog materijala, koracima koji se preduzimaju, a posebno sa nepravilnostima i načinima da se one preduprede ili spreče.
Od 2020. godine, ove obuke organizuje i Republička izborna komisija.
Procenjuje se da je političkoj organizaciji potrebno između 16 i 17.000 članova biračkih odbora da bi sa po dva člana pokrili sva biračka mesta kojih ima oko 8.200.
Razlika između kontrolora i posmatrača
Posmatrači domaći ili strani za razliku od kontrolora ne učestvuju u sprovođenju izbornih procedura niti smeju da se mešaju u rad biračkog odbora.
„Posmatrači su najčešće raspoređeni na uzorku biračkih mesta, dok su birački odbori organi za sprovođenje izbora koji mora da bude formiran na svakom biračkom mestu“, kaže Emilija Orestijević iz CESID-a.
Ona dodaje da jedna domaća posmatračka misija obično akredituje oko 800 posmatrača.
Domaće posmatrače akredituju domaće nevladine organizacije koje se bave izborima. Do sada su na izborima u Srbiji posmatrače imali nevladine organizacije CESID i CRTA, ali i Agencija za borbu protiv korupcije.
Strane posmatrače akredituju međunarodne organizacije, međunarodne posmatračke misije ili ambasade. Najznačajnija strana posmatračka misija je ODIHR (Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava).
Na prethodnim parlamentarnim izborima, koji su održani u junu 2020. godine, vlasti Srbije su uputile poziv Evropskom parlamentu, kao i parlamentarnim skupštinama Saveta Evrope, OEBS-a i Mediterana da prate izborni proces.
Te izbore je veći deo opozicije bojkotovao, tako je aktuelni republički parlament gotovo bez opozicije. Poslanici koji su u prethodnih godinu dana donosili zakone pripadaju vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci i njihovim koalicionom partnerima i saveznicima. Samo sedam od 250 poslanika deluje opoziciono.
Za predstojeće izbore opozicija je najavila učešće.
Facebook Forum