Odluka o formiranju Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom, na čijem će čelu biti odlazeći predsednik Srbije Tomislav Nikolić, objavljena je u najnovijem broju "Službenog glasnika".
U Odluci se navodi da je zadatak Saveta da „razmatra, usmerava i koordinira sprovođenje Sporazuma o strateškom partnerstvu Srbije i Rusije i Sporazuma o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu Srbije i Kine“.
Zadatak Saveta je, dodaje se, i da „razmatra i usmerava saradnju Srbije i Kine u vezi sa sprovođenjem strategije Kine ’Jedan pojas - jedan put’ na teritoriji Srbije“.
Precizniji detalji o tome čime će se novoosnovano telo baviti, nisu navedeni. Ono što se još može videti jesu tehnički podaci o tome da se „predsednik i članovi Saveta imenuju posebnim aktom Vlade“, da „Savet ima sekretara koji učestvuje u radu Saveta bez prava odlučivanja, a da je „sekretar Saveta direktor Kancelarije Nacionalnog saveta“. Zatim, da su nadležni državni organi dužni da sarađuju sa Savetom, a da se sredstva za rad Saveta obezbeđuju u budžetu Srbije.
U ’Službenom glasniku’ objavljena je i Uredba o osnivanju Kancelarije Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnju sa Rusijom i Kinom.
Zamenica predsednika Odbora za spoljne poslove Skupštine Srbije, poslanica vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandra Đurović, koja je i na čelu skupštinske Grupe prijateljstva sa Rusijom, za Radio Slobodna Evropa je rekla da „formiranje novog tela ohrabruje“, te da očekuje da će se o budućoj saradnji razgovarati 5. juna, kada će u Beogradu biti održan sastanak Međuparlamentarne komisije Rusije i Srbije, kome bi trebalo da prisustvuje i predsednik ruske Dume, Vjačeslav Volodin.
„Upravo je vest da je Nacionalni savet formiran, da ga je Vlada formirala, izuzetan podsticaj i dosta je tema za razgovor o realizaciji i doprinosu koji narodni poslanici mogu da daju po različitim pitanjima. Imaćemo tada razgovore na različite teme u kojima mi kao poslanici možemo da doprinesemo, a sigurna sam da ćemo imati partnerski odnos sa novoformiranim Savetom“.
Poslanica Aleksandra Đurović dodaje i da veruje da je Tomislav Nikolić, inače, podsetimo, jedan od osnivača i prvi lider SNS-a koji se odrekao stranačke funkcije kada je 2012. godine postavljen za predsednika Srbije, upravo prava osoba da vodi telo koje će se baviti saradnjom sa Rusijom i Kinom.
„S obzirom da smo tokom njegovog petogodišnjeg mandata mogli da vidimo da je kao predsednik države dosta doprineo poboljšanju sveukupnih odnosa, kako sa Rusijom, tako i sa Kinom, i njegovi kontakti i iskustvo koje ima svakako će da budu podsticaj za dobre rezultate Nacionalnog saveta.“
U danima uoči osnivanja Nacionalnog saveta je, podsetimo, delegacije Vlade Srbije koju je predvodio premijer i izabrani predsednik Aleksandar Vučić, posetila Kinu, gde su prisustvovali upravo samitu "Jedan pojas - jedan put", ambicioznom ekonomskom projektu kineskog predednika Si Đinpinga.
Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, za RSE ocenjuje da su u slučaju Kine motivi za saradnju isključivo komercijalni, dok kod saradnje sa Rusijom postoji i politička dimenzija. Tu se, kaže, može tražiti i objašnjenje za to što Savet objedinjuje saradnju sa dve zemlje.
„Pretpostavljam da je izabrano da komitet bude za saradnju sa Kinom i Rusijom, da ne bi izgledalo da je to komitet samo za saradnju sa Rusijom“, kaže Gligorov i dodaje da su, po njegovom mišljenju, osnivanje Saveta inicirala dva faktora.
„To je bio politički pritsak duže vreme, u smislu da – kada već postoji saradnja sa EU, zašto ne i saradnja sa ovim drugim zemljama, pa je bilo govora o saradnji sa Evroazijskom unijom i tako dalje, a pretpostavljam da je delimično i da bi se našao nekakav odgovarajući angažman za Tomislava Nikolića. To se, na neki način, spojilo jedno sa drugim“.
Da se u priči o formiranju Nacionalnog saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom može govoriti i o tome da Srbija, na neki način nastavlja sa svojom politikom balansiranja između Zapada i Istoka, mišljenja je i Igor Novaković iz beogradskog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove.
„Verovatno je to neka vrsta pandana, iako se ne bi moglo baš tako uporediti, Kancelariji za evropske integracije Vlade Republike Srbije. Za razliku od Kancelarije za evropske integracije, koja se bavi pre svega tehničkim delom pregovora sa EU, ova Nacionalna kancelarija bi se verovatno bavila sprovođenjem bilateralnih sporazuma sa Rusijom i sa Kinom, i verovatno, stvaranjem neke medijske prepoznatljivosti ovih pitanja.“
Prema onome što se o budućem telu zna na osnovu objavljene Odluke, u njegovom fokusu će, pre svega biti ekonomska saradnja. Ekonomista Vladimir Gligorov međutim podseća da i Rusija i Kina već imaju komitete za ekonomsku saradnju, a da se time bave i privredne komore. Zato zaključuje „da ovo kao dodatno telo i dodatni savet verovatno ima više tu neku političku ulogu“.
Ni Igor Novaković iz ISAK fonda, ne vidi suštinsku potrebu za formiranjem jednog novog tela koje bi obuhvatalo dve zemlje. „Pogotovu što imate dva partnera za koja je navodno ovo telo nadležno, a koja se prilično između sebe razlikuju. Znači, saradnja sa ove dve države se prilično razlikuje i po obimu i po perspektivama. Tako da, mislim da je više za neku vrstu dnevno-političkih potreba.“
Ova tema je na dnevno-politički teren preneta i pre nego što je osnivanje novog tela potvrđeno, s obzirom da su mediji u Srbiji, pre i nakon objavljivanja Odluke o njegovom formiranju, veću pažnju posvetili budućoj funkciji Tomislava Nikolića, nego onome čime će se Nacionalni savet baviti.
Odluka i Uredba objavljene su u "Službenom glasniku" od 22. maja, a trebalo bi da stupe na snagu osmog dana od dana objavljivanja, odnosno 30. maja.
Podsetimo da aktuelnom predsedniku Srbije, koji je najavio pa povukao najavu o učešću u trci za još jedan mandat, prepustivši je aktuelnom premijeru i lideru SNS-a Aleksandru Vučiću, sadašnja funkcija ističe 31. maja.
Facebook Forum