"Kad god ovde dođem probudi se u meni nostalgija, ali i osećaj da ipak ovde pripadam."
Tako svoju priču počinje Novopazarka Mevljuda Lakota (49), koja već skoro 30 godina živi u Geteborgu, u Švedskoj.
Ona je među hiljadama Novopazaraca koji žive širom sveta i koji jedan deo godišnjeg odmora provode svake godine u svom rodnom gradu na jugozapadu Srbije, gde su im porodice i prijatelji.
Nedavno istraživanje u okviru projekta "Podacima do boljeg razumevanja procesa depopulacije" pokazalo je da su Novi Pazar i Tutin, koji se nalaze na jugozapadu Srbije, opštine iz kojih procentualno odlazi najviše stanovništva.
Podaci o kretanju dobijeni su analizom podataka mobilnih operatera u kombinaciji podataka sa satelitskim i podacima sa OpenStreetMaps. Istraživanje su uradili istraživači Instituta BioSense iz Novog Sada, a njihov rad su podržali Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).
Istraživanje se potvrđuje i na terenu. Novi Pazar tokom letnjih meseci "živne" - gužva, kolone automobila, puni restorani i letnje bašte, samo su deo atmosfere u tom gradu.
Mevljuda Lakota je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekla da rado dođe svake godine zbog porodice i prijatelja.
"U Švedskoj i posle 30 godina života imam osećaj da nisam u svojoj zemlji, iako je ipak to moj dom, tamo su moja deca, sutra će biti i moji unici. Tamo sam sa 20 godina počela da živim, bila sam još uvek nezrela i neformirana kao ličnost, tako da sam tamo sazrela, prilagodila se švedskom društvu, načinu njihovog razmišljanja, priče i života", navodi Lakota.
Ono što joj smeta u rodnom gradu i što bi volela da se promeni je previše birokratije i što se malo misli na obične ljude koji, kako je istakla, nisu na položaju i nemaju fakultetsku diplomu.
"Obični ljudi, koji nisu na položaju i ne rade poslove sa fakultetom, se ne cene. Ja, kao neko ko ne živi ovde, doživljavam kao strašno to što se mnogi oslovljavaju sa titulama, ako imaš titulu onda si bitan, a ako nemaš onda se ne vidiš i nema te", dodala je Lakota.
Kako je objasnila, situacija u Švedskoj je drugačija.
"Tamo se osećaš vredan samim tim što si građanin te države, oni te na taj način cene i meni se to kod njih sviđa. Bez obzira koji status da imaš, to se na tebi ne vidi, ne na taj način da se to pokaže i vidi. Ljudi su tamo tako jednostavni i oni i sami život shvataju mnogo jednostavnije nego mi", ispričala je Mevljuda Lakota.
Bez obzira na nostalgiju i činjenicu da joj je srce na mestu kad dođe u Novi Pazar, kako je objasnila, bilo bi joj teško da se navikne da ponovo živi u rodnom gradu.
"Mnogo toga se promenilo, to nije više isti grad gde sam rođena. I ja sam se promenila, tako da ne razmišljam da se potpuno vratim, jedino moguće povremeno, par meseci godišnje kada budem u penziji", reči su Mevljude Lakota.
Besplatan parking za dijasporu
Koliko je dijaspora važna za Novi Pazar govori i činjenica da je lokalna samouprava pre nekoliko godina formirala Kancelariju za dijasporu, koja svakog leta organizuje petodnevnu muzičku manifestaciju Dani dijaspore.
Kako je objašnjeno, cilj događaja je ulepšavanje boravka ljudi iz dijaspore u rodnom kraju.
Prošle godine, manifestacija nije održana zbog korona virusa. Ove godine na svečanosti obeležavanja Dana grada, u znak zahvalnosti dijaspori, pokrenuta je inicijativa da Žitni trg, ispred Muzeja "Ras", dobije ime Sandžačka dijaspora.
Pored toga, na nekoliko lokacija u gradu ljudima iz dijaspore su svakog leta na raspolaganju besplatni parkinzi, kao i natpisi dobrodošlice na nekoliko svetskih jezika.
Povratak uslovljen boljim životnim kvalitetom
Edin Karišik (29), koji nepune dve godine živi u Nemačkoj, kaže da bi se rado vratio u rodni grad kada bi se popravila infrastruktura i dalo više šanse mladim, školovanim ljudima.
"Ovde sve ide preko veze, ne poštuje se neko ko je uložio trud, ko je studirao i ko je kvalitetan za određeni posao", rekao je on za RSE.
Karišik je ocenio i da bi lokalne vlasti i nevladine organizacije trebalo mladima u Novom Pazaru da ponude nešto što bi ih privuklo da ostanu.
"Novi Pazar je najmlađi grad u Evropi što se tiče starosti stanovništva, ali to nije dovoljno i većina traži način da ode na stranu, baš zbog te uređenosti i standarda", dodao je on.
Karišik je ocenio i da bi, uz bolje uslove života za mlade i ulaganje u infrastrukturu, moglo biti bolje.
"Sve to može da se uradi za pet do deset godina, jer imate primer Turske, koja je 90-ih godina bila mnogo gora od Srbije, a vidite gde su oni danas, a gde Srbija. Dakle ništa nema nemoguće", ocenio je Karišik.
Iako je završio fakultet političkih nauka u Turskoj, jedno vreme radio i u Beogradu, on u Nemačkoj, koja je rodna zemlja njegove supruge, radi kao električar, dok ne savlada bolje nemački jezik.
"Odlučili smo zbog supruginog posla da trenutno treba da budemo tamo u Nemačkoj, ali imam u planu jednog dana povratak ovde", priča Karišik.
Kako je rekao, standard, kultura i obrazovanje su u Nemačkoj bolji, ali ipak nešto i nedostaje.
"Nedostaje (im) duša i toplina, ne samo njima, nego i mnogima u Evropi. Ta toplina fali svima nama koji odemo i to nas privlači da ponovo dođemo u Novi Pazar i budemo tu", istakao je.
Ne postoje zvanični podaci koliko građana Srbije trenutno živi u inostranstvu. Prema poslednjem zvaničnom popisu iz 2011. godine, oko 313.000 građana Srbije nalazi se na radu ili boravku u inostranstvu što je 4,20 odsto od ukupnog broja stanovnika.
Kako se navodi na sajtu Narodne banke Srbije, ukupan priliv po osnovu doznaka (ličnih transfera) iz inostranstva u Srbiju u periodu između januara i avgusta 2020. iznosio je 1.912,5 miliona evra.
Posmatrano po zemljama, najviše doznaka u prvoj polovini 2020. godine došlo je iz zemalja u kojima živi i radi veliki deo srpske dijaspore - Nemačke, Švajcarske, Austrije i SAD.
Razdvojenost teško pada
Sudbina razdvojenog života od dece najteže pada roditeljima.
Jonuz Nuradinović (81) živi u čežnji i neprestanom iščekivanju telefonskih poziva i novog leta.
On ima tri sina u Nemačkoj, a i sam je privremeno radio u Iraku i Nemačkoj.
Gorke su pare u inostranstvu, sa mukom se zarađuju. Ali ne verujem da će ovde biti bolje.- Jonuz Nuradinović, Novopazarac
"Gorke su pare u inostranstvu, sa mukom se zarađuju, ja to najbolje znam. Sandžak je siromašno mesto, u moje vreme pola stanovnika je radilo u Beogradu. Ne verujem da će ovde biti bolje, nego se plašim da ne bude sve gore, jer ovde nema perspektive, fabrika, ruda", ispričao je Nuradinović za RSE.
Kako je rekao, nedostaju mu unuci i voleo bi da ih češće viđa.
"Unučad su najslađa, najviše se vole, ja kažem da su mi oni tableta. Raduješ se da dođu, a teško ti kad idu i tako provedeš život. Bili su mi do pre neki dan tu, a čim su otišli zovu me, gledamo se preko telefona i tako...".
Kako je rekao, dok je on radio u inostranstvu "kamera i tih čuda" nije bilo, a komunikacija se odvijala preko pisama.
"To je nekako bilo lakše, a ovo preko kamere ti bude mnogo žalije što nisu blizu", kaže Nuradinović.
Značaj i za lokalnu ekonomiju
Novinarka iz Novog Pazara, Sajma Redžepefendić, smatra da su migracije viševekovna sudbina stanovnika ovog dela Srbije, u potrazi za bojim životom i zaradom.
"Mladi ljudi i dalje odlaze sa ovih prostora, pa gotovo da nema porodice čiji članovi nisu u nekoliko država sveta", rekla je Redžepefendić za RSE.
Kako je dodala, dolazak ljudi iz dijaspore svakog leta u Novi Pazar je korisno i za lokalnu ekonomiju.
"Zbog pandemije prošle godine mnogi su ostali željni svojih voljenih, pa mi se čini da ovog leta to žele da nadoknade", rekla je Redžepefendić.
Redžepefendić je podsetila i da je Novi Pazar u junu prošle godine bio žarište korona virusa i da je imao ogromnu finansijsku pomoć dijaspore, te da je Sandžak, upravo zahvaljujući dijaspori i ranije prebrodio mnoge ekonomski krizne godine.
U Novom Pazaru je u junu 2020. godine proglašeno vanredno stanje, zbog toga što je postao žarište korona virusa.
U taj grad su svakodnevno stizale brojne donacije od građana, udruženja iz Srbije i dijaspore, koja je uputila značajnu pomoć.
Zbog toga su u gradu na srpskom i nemačkom jeziku bile okačene i poruke: "Hvala vam na pomoći Dijasporo".
Dnevna statistika pandemije - svet i Zapadni Balkan
Facebook Forum