Iako je rok za privatizaciju medija u Srbiji istekao krajem oktobra, još nije jasno kakva će biti sudbina manjinskih i višejezičnih medija.
Međutim, sigurno je da će medijski prostor za informisanje manjinskih zajednica nakon privatizacije biti sužen.
U procesu izlaska države iz vlasničkih struktura medija najveći problem imaju mediji koji emituju na više jezika ili na manjinskim jezicima.
Srbija, kako stvari stoje, nije našla odgovarajući model za ove medije. Trenutno je u toku dodela besplatnih akcija u onim medijima u kojima zaposleni žele da preuzmu preduzeće. Tamo gde zaposleni nisu spremni na ovakav potez, medije čeka gašenje.
Manjinski mediji su danas u nekom Bermudskom trouglu i neizvesno je kako će izdržati u ovakvim uslovima, smatra medijska ekspretkinja, Žužana Serenčeš. Ona dodaje da jedan od tih ulgova odnosi se i na političke dogovore iza kulisa.
"Taj problematični momenat odnosi se na lošu praksu manjinskih stranaka, nacionalnih saveta i elita da od samog početka medijskih reformi ključna rešenja na ovom polju traže i donose ne u okviru širokih rasprava i demokratskih procedura već najčešće u direktnim dogovorima sa vlašću", kaže ona.
Zamenica Pokrajinskog ombudmana zadužena za manjinske medije, Eva Vukašinović, naglašava da je prostor za informisanje na manjinskim medijima sužen.
"Privatizacija mmanjinskih medija nije dala odgovarajuće rezultate. Mi smo o ovom problemu i ranije govorili. Što se tiče programskog odnosno projektnog finansiranja, u ključnim dokumentima koji ovu oblast regulišu ne vidim konkretnu obavezu republičkih, pokrajinskih ili lokalnih vlasti da one stvore uslove za stabilno i dugoročno finansiranje ovih medija", kaže Vukašinović
Na konferenciji posvećenoj sudbini manjinskih medija, šefica medijskog odeljenja OEBS-a, Gordana Janković, na pitanje RSE šta ta organizacija očekuje od Srbije u ovom treuntku, kaže:
"Apsolutno je neophodno da višejezični mediji prežive ili da nađu nove forme emitovanja. Neophodno je sačuvati i očuvati način funkcionisanja ovih medija. Do sada su predviđeni različiti formati finansiranja, pa tako različiti nivoi vlasti imaju obavezu da finansiraju medije putem projekata."
Predsednik Izvršnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Nedim Sejdinović, naglašava da je ključno naći stabilno finansiranje za ugrožene medije.
"Mi sa ovog skupa želimo poslati apel nadležnim institucijama da što pre završe proces privatizacije i da se pronađu i jasno definišu adekvatna i dovoljna sredstva za medije čiji su osnivači nacionalni saveti, a da uporedo sa tim kroz projektno finansiranje bude obavezujuća norma da svi nivoi vlasti raspisuju konkurse za medijske sadržaje na jezicima nacionalnih manjina kod onih medija kojima nacionalni saveti nisu osnivači", naglašava Sejdinović.
Da bi se našlo rešenje za medije na jezicima nacionalnih manjina trenutno se pripremaju reforme dva zakona, jedan koji se odnosi na položaj nacionalnih manjinskih saveta, a drugi na prava nacionalnih zajednica u Srbiji.