U Srbiji je centralnom ceremonijom u Prokuplju na jugu Srbije obeležena 25. godišnjica početka NATO bombardovanja Savezne Republike (SR) Jugoslavije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na ceremoniji 24. marta da je prošlo 25 godina, ali da Srbija "još uvek ne pristaje na komadanje".
"Ima jedan mali narod u Evropi, u jednoj maloj zemlji na jednoj maloj teritoriji, koji se i dalje ponosno i dostojanstveno drži, koji ne pristaje na okupaciju i naređenja sa strane", izjavio je Vučić u svom obraćanju.
Vučić je naveo da je ove godine centralna ceremonija održana u Prokuplju, u znak sećanja na vojnika Bobana Nedeljkovića koji je 24. marta 1999. poginuo u prokupačkom garnizonu "Ratko Pavlović Ćićko".
U Prokuplju je održan i pomen žrtvama tokom bombardovanja, koji je služio patrijarh Srpske Pravoslavne Crkve Porfirije.
Prisutnima se obratio i predsednik bh. entiteta Republike Srpske Milorad Dodik. On je ocenio da je 24. mart "strašan dan u istoriji", dodajući da u srpskom narodu ima mnogo onih koji su izgubili nekoga "zato što je neki tuđin hteo ovde da upravlja i moderira naše živote".
Napad na SR Jugoslaviju trajao je 11 nedelja. Srbija ni nakon četvrt veka nije objavila zvanične podatke o broju poginulih u NATO intervenciji.
Jedine relevantne podatke objavio je 2014. nevladin Fond za humanitarno pravo iz Srbije i sa Kosova.
U poimeničnom popisu žrtava se navodi da su tokom dva i po meseca rata poginule 754 osobe, među kojima su 454 civila i 300 pripadnika oružanih snaga. Među civilima je 207 srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 civila Albanaca, 14 romskih civila i 14 drugih nacionalnosti, navodi Fond.
Akcija NATO snaga počela je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, vođenih u Rambujeu i Parizu u februaru i martu 1999. godine.
Preduzeta je sa ciljem sprečavanja egzodusa albanskog stanovništva na Kosovu, koji su trepeli teror srpskih vojnih i policijskih snaga, za šta je kasnije pred sudom u Hagu suđeno većini pripadnika tadašnjeg državnog vrha uključujući i Slobodanu Miloševiću kao predsedniku države.
U kampanji vazdušnih udara učestvovale su snage 19 zemalja zapada, a akcije iz vazduha, koje su trajale 78 dana, izvedene su bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Vazdušni napadi okončani su potpisivanjem tzv. Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. posle koga je usledilo povlačenje snage vojske i policije sa Kosova, na čijoj teritoriji je uspostavljen civilna misija Ujedinjenih nacija (UNMIK).
Prema podacima UNHCR, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo 230.000 Srba i Roma, a vratilo se 800.000 izbeglih Albanaca.
