Istraživači nekoliko renomiranih svetskih organizacija među kojima su Fridom haus,Transparensi internešenal i eksperti Svetskog ekonomskog foruma, rangirali su Srbiju na dno lestvice u gotovo svim oblastima društevnog života, počev od zdravstva, školstva, visine javnog duga, bruto društvenog proizvoda, korupcije, loše primene zakona, pa čak i po odlivu mozgova.
Dugotrajna kriza, rastakala je i razarala institucije države, pa i samu Srbiju. Po mnogim kriterijumuma počev od bruto društvenog proizvoda, radnih mesta, puteva, zdravstva, školstva, javnog duga, pa čak i do korišćenja interneta Srbija spada među najlošije rangirane države.
U većini oblasti društvenog života Srbija je nešto ispod „zlatne sredine“ (3,25). Još se nije stišala bura oko nedavne informacije da je Srbija na samom dnu liste po kvalitetu zdravstva.
Upitali smo Beograđane šta za njih glavni uzrok ovakvog stanja i šta im lično smeta u određenim oblastima društva.
Loš položaj Srbije na rang listi najkorumpiranijih zemalja pokazuje da u svetu postoji uverenje da je rizično investirati u takvo okruženje. Ekonomski analitičar Miša Brkić kaže da je prekasno shvaćeno upozorenje da je neophodno izvesti društvenu reformu što pre, bez oklevanja i dodvoravanja biračkom telu.
„Nismo verovali onima koji su tvrdili da će zaustavljanje usporavanje i hibernacija tranzicije i zaustavljanje ekonomskih i društevnih reformi, kada tad će se ali vrlo brzo odraziti na stepen razvoja srpskog društva. Evo sada možemo da podvučemo crtu. Završena je prva decenija novog stoleća, ušli su u novu deceniju i Srbija naravno beleži negativne rezultate. Krivac za to su političke elite čiji je jedini cilj bio da ostanu na vlasti, dodvoravajući se biračima zaboravljajući da imaju važan posao da reformišu srpsko društvo, državu i privredu. Mi smo zbog toga danas ovde po svim tim pokazateljima - dakle na dnu većine evropskih lestvica”, konstatuje Brkić.
Korupcija - raširena bolest
Mnogi sektori društva u Srbiji su ponajviše zatrovani korupcijom koja nagriza i tržište rada, uništava socijalne, političke, ekonomske i pravne institucije.
Raširena bolest korupcije na koju su građani silom prilika naviknuti, dovela je do toga da Srbija dotakne dno.
FOTO: blic.rs
Vladimir Goati direktor „Transparensi Srbija” kaže da je Srbija početkom 2000-tih godina dotakla dno po stepenu korupcije, kojem se ponovo opasno približava, upozorava Goati.
„Organizacija ”Transparensi” to meri od nula do deset. Mi smo 2001. godine bili na „dnu dna” i imali smo tada indeks 1,3 procenta. Potom smo došli do solidnog procenta od 3, 5 odsto ali je nekako zaostatak počeo 2009. godine i raste sve do sada. Nama je korupcija doprinela nagrizanju, trulenju tkiva društva, veza u društvu, razbijanja civilnog društva i države. Ne treba dalje nastavljati nabrajati šta je sve vrlo opasno izloženo korupciji kojoj smo mi kao društvo tome podložni”, upozorava Goati.
U nimalo optimističnim parametrima o društvenim okolnostima prosečan građanin Srbije teško može dočekati kvalitetan život i ekonomski standard koji verovatno sanja.
Ovakvu situaciju socijalni psiholog Bora Kuzmanović smatra kao neku vrstu mešavine nade i beznađa.
„Meni se čini kada uzmemo u obzir i izlaznost na nedavne izbore kao da imamo neku mešavinu nade i beznađa. Još uvek ne postoji neka organizacija ili organizovani oblici, jer ljudi reaguju kao individue, gunđaju kao pojedinci ili male grupice, ali to naravno još uvek ništa ne znači. Možda će ovi podaci doći do ušiju onih koji se moraju osećati odgovornim za ovo stanje i da je poslednji trenutak da nešto učine, jer kao što je još Miloš Obrenović govorio narod „ćuti, ćuti”, ali to može biti opasno stanje i da to izađe i na bunt i svašta. U ovom trenutku ne vidim neke precizne znake za to, ali nije isključeno ako se ovakvo stanje nastavi”, upozorava Kuzmanović.
