U Parku prirode Stara planina, posle 25 godina, vratio se mrki medved, autohtona vrsta tog dela Srbije i Bugarske, za koju se mislilo da je zauvek nestala sa ove planine.
Ženka medveda otkrivena je uz pomoć specijalnih kamera koje su montirane na hranilištima za divljač u okviru projekta monitoringa faune na toj planini. Analizom snimaka utvrđeno je da je snimljena ženkakoja će uskoro imati potomstvо.
Rendžeri iz Parka prirode Stara planina, koji redovno iznose hranu i so na hranilišta za divlje životinje, primetili su tragove mrkog medveda, ali su njegovo definitivno prisustvo potvrdili snimci snimljeni specijalnom kamerom i analiza pronađenih dlaka u Zaodu za zaštitu prirode i Prirodnjačkom muzeju.
Igor Petrović, upravnik Parka prirode Stara Planina kaže za Radio Slobodna Evropa da je mrki medved najveća i najzanimljivija zver na Balkanu.
“Utvrdili smo da se radi o mrkom medvedu, vrlo krupnoj zveri težine od 150 do 200 kilograma. Prema fotografijama smo utvrdili da je u pitanju ženka. Mrki medved, kao najkrupnija zver na Balkanu i u našoj zemlji u ovom periodu ulazi u stadijum mirovanja i u dobro pripremljenim brlozima, ženka u toku te faze donosi na svet od jednog do tri mladunca”, kaže Petrović.
Naš sagovornik kaže da se mrki medved uglavnom hrani šumskim plodovima osim u situacijama kada ostane bez hrane.
”Uglavnom se hrani biljnim plodovima, raznim voćkaricama, korenjem i pečurkama, a često, u neostatku biljne hrane može dabude pravi lovac i da hvata srneću i jelensku divljač pa i prasiće divlje svinje”, navodi Petrović.
Policajci zajedno sa rendžerima rade na zaštiti medveda, a građani, ukoliko primete medveda, treba odmah da obaveste rendžere, lovočuvarsku službu ili policiju.
"Građani ne smeju da uznemiravaju mrkog medveda, jer je on strogo zaštićena vrsta u trajnom režimu zaštite kod nas. Životinja će ostati na terenu koji se prostire između Arbinja, Široke luke i Prevesija. To je bukvalno od bugarske granice do blizu Babinog zuba. On se nalazi na tom arealu i sigurno neće silaziti blizu sela, jer stalnim iznošenjem velikih količina hrane, i ako bude blaga zima pa ne ostane u svom brlogu, cele zime u fazi mirovanja, imaće hranu u blizini svog staništa”, kaže Petrović.
Od formiranja Parka prirode i poboljšanim režimom ishrane određene vrste divljači počele su ponovo da nalaze utočište na Staroj planini, a Petrović nagoveštava mogućnost postojanja još jedne životinjske vrste za koju se mislilo da je zauvek otišla sa te planine.
”Probačemo da identifikujemo i risa, koji je takođe, po pričama meštana viđen na Staroj planini, a i ris spada u retku i zaštićenu vrstu na našem prostoru”, kaže Petrović.
Stara planina je najveće zaštićeno prirodno dobro u Srbiji površine 114.000 hektara, na granici sa Bugarskom sa izuzetno raznovrsnom florom i faunom.
