U vremenu kada su klasične radio stanice uglavnom pretvorene u džuboks mašine od kojih slušalac može očekivati jednoličnu muziku i servisne informacije, alternativa se pojavila na internetu. Mjehur na Mreži je audio projekat Srđe Anđelića, koga slušaoci povezuju sa danas ugašenim Radijom B92, iz vremena kada je ta stanica plenila energijom i kreativnošću. U kućnim uslovima, solo i bez kontinuirane finansijske podrške, ali sa punim rezervoarom entuzijazma i ideja, Srđa Anđelić, alijas Mjehur na Mreži, je ljude koji od radija traže više od onoga što se nudi na FM skali poveo u još jednu audio pustolovinu.
Gotovo čitavu deceniju slušaoci su čekali da na radiju ponovo čuju njegov glas. Želja im se delimično ostvarila. Srđa Anđelić, jedan od osnivača stare Devedesetdvojke koja je tokom devedesetih čuvala duh Beograda, vratio se, ali ovoga puta na internet platformi Mixcloud, na kojoj objavljuje emisiju Mjehur na Mreži.
Tokom dana radi za kancelarijskim stolom jedne firme u starom delu Beograda. Nakon radnog vremena Srđa Anđelić postaje Mjehur. Na stolu za kojim razgovaramo su diktafon, mirkofon i laptop. Sam osmišljava, snima i montira emisije.
Upravo ta jednostavnost ga je podstakla da pokrene radio emisiju.
„Nisam nalazio, kao što ne nalazim ni danas, nikakav sadržaj u oficijelnim medijima. I onda shvatiš da danas možeš da napraviš radio sam, da ti ne treba niko. To je mnogo dobro. Za radio ti treba jedan-dva kabla, jedan laptop, na internetu inače postoje servisi gde možeš da postaviš to što si napravio. Tako da je užasno jednostavno, kao klinci kad naprave bend. Napraviš bend, snimiš pesmu i lansiraš je“, priča Anđelić za RSE.
Oni koji su imali prilike da makar jednom čuju Mjehura na Mreži znaju jedino to da ih ne očekuje reciklaža neke prethodne epizode. Srđa Anđelić ne robuje formama: Mjehur na Mreži može biti audio blog, radio drama, crtica iz gradskog života, nadrealistički kolaž, muzička terapija u novembarskom sivilu... Sve to i ništa od navedenog. Jer, Mjehur je neuhvatljiv i ne da se uglaviti ni u jednu fioku.
Od Pančeva do Splita
„Meni je zanimljivo da izbacim iz sebe to što imam“, kaže i otkriva nam detalje emisije koju priprema dok vodimo razgovor. Više od kurioziteta, ovaj detalj ilustruje način na koji razmišlja i stvara autor Mjehura na Mreži:
„Emisija se zove ’Žene bacaju petarde’. Upoznao sam neke žene koje kupuju petarde. Kupe deci, pa im onda kradu. Imaju svoj štek. I onda bacaju s terase petarde. Igrani film može da se napravi od toga. Pošto ne mogu da odem u Filmski centar Srbije i da im objasnim da bih pravio film koji se zove ’Žene bacaju petarde’ – jer bi me onda oni pitali: ’A, koji je cilj? A, zašto? Je l’ ima naki link sa Euroimažom?’ – ja napravim radio. Napravim film u audio formi“, kaže Anđelić, koji je i reditelj igranog filma „Artiljero“ (2012), te scenarista i koscenarista filmova „Do koske“ (1997), „Munje“ (2001), „Jedan na jedan“ (2002) i TV serije „Mile protiv tranzicije“ (2003 – 2007).
Otkako je pre dve godine pokrenuo Mjehura na Mreži, ovu emisiju reemitovalo je više lokalnih radio stanica od Pančeva do Banjaluke. Ali, prednost interneta je što se Mjehur sluša i tamo gde nije u etru.
„To nekako dopre do ljudi. Recimo do Rijeke, Splita, Zagreba, Sarajeva... Ljudi mi se jave iznebuha... Tražim nekom dečku neku pesmu, on kaže: ’Čoveče, slušamo te.’ Dečko iz Splita“, kaže Mjehur.
Sistematski se radi na tome da nestašni sve manje pričaju
Pojedine epizode do sada imaju i više od deset hiljada slušanja. Anđeliću je, kako kaže, najzanimljivije kada emisiju prvi put čuju ljudi koji ne znaju ništa o njemu.
„I onda se totalno iznenade, zato što godinama ovde nemaš radio stanicu koja može da te isprovocira. Podrazumeva se da radio treba da bude za domaćice i za nagradne igre da se javljaš. Pa nisu ljudi nenormalni i mutavi da se igrate sa njima.“
Kako smo došli do toga da gotovo sve radio stanice na FM skali liče jedna na drugu? Govorni program skoro da je proteran iz etra, a komercijalne kuće unedogled vrte nekoliko desetina pesama koje preseku blokom reklama ili kratkim vestima.
Srđa Anđelić smatra da nije slučajno što se sadržaj i smisao izbacuju iz medija.
„Kome treba smisao. Sad će praznici, daj da se svi opustimo i bilo bi dobro da tako godinu dana ne upotrebljavamo mozak za neke važne stvari. Sistematski se to radi. Radilo se i onda kad je to bila diktatura. Radilo se i kad je došla ta demokratija, ne znam sad kakva nam je ta demokratija. Ali, sistematski se radi na tome da neko ko je nestašan sve manje i manje priča. To je problem celog regiona. Svi pametni ljudi su nezadovoljni.“
Za razliku od mladih ljudi koji danas žele da se bave radijom, Srđa Anđelić je imao sreće da radi na sada ugašenoj Devedesetdvojci, gde su, kako kaže, on i svi drugi autori imali potpunu autonomiju. Tamo je pod pseudonimom Mjehur Ubica pokrenuo brojne emisije i osmislio radijske džinglove kojih se stari slušaoci i dalje sećaju.
„Mi smo se kao klinci osećali več k’o autori. Imaš slobodu da radiš šta hoćeš, da napraviš i broljotinu, da pogrešiš, da te nije sram. I tako rasteš. A sad je strašno teško. Svi su ovi naši gradovi puni talentovanih ljudi, ali gde su kanali za njih? Kako ćeš sad da dođeš u neku radio stanicu i kažeš: ’Ja imam 20 ideja, kod kuće sam sve napravio. Hoćete da čujete?’ Tamo sad sedi neki koji se nalakti pa ti kaže: ’A kako ti to? Gde ti je CV?“
Ništa bez entuzijazma
Osim Mjehura na Mreži, jedan broj poznatih radijskih glasova je iz etra „emigrirao“ na slobodnu teritoriju interneta. Nedavno je u Srbiji počeo da radi i Radio aparat, 24-časovni online radio, koji su osnovale Svetlana Đolović, bivša dugogodišnja urednica na Radiju Studio B, i Ana Vučković, novinarka i spisateljica.
Svi oni, kao i Mjehur na Mreži, funkcionišu bez velikih finansijskih sredstava. U nekoliko navrata Anđelić je razgovarao o saradnji sa sponzorima. „Ali moj radio je previše ’čupav’ za njih“, priča nam.
Kao jedan od pobednika konkursa za projekte sa inovativnim idejama „Superste“ dobio je novac za nabavku bolje opreme.
Iako kaže da bi mu povremeno dobro došla finansijska podrška, Srđa Anđelić naglašava da je entuzijazam presudan.
„Bez entuzijazma toga nema. Ne može da ti pomogne lova. Ja sam radio i za ozbiljne plate i bez plate, sve te forme sam prošao. Sve zavisi od entuzijazma. Možeš da radiš za najveću platu na svetu, ali ako to radiš na silu... ne možeš da lažeš sebe. A, drugo, ti ljudi za koje ja radim... Skoro sam upozao čoveka koji je pre 25 godina otišao u Njujork i kaže mi: ’Čoveče, ja tebe slušam od ’89.’ Kako ja njega da prevarim?“
Neki radijski autori koji su prešli na online emitovanje – poput Daška i Mlađe, nekadašnjeg tandema sa O Radija – pozvali su slušaoce da doniraju sredstva i tako pomognu rad emisija koje vole da slušaju. O tome razmišlja i naš sagovornik.
„Možda ću jednog trenutka da kažem ljudima da plati ko je raspoložen. A onda opet moram da im objasnim da ne želim da imam sad neku obavezu prema njima k’o da su mi oni upravni odbor. Neću da ih zeznem nikada, ali neću sad baš, zato što su mi dali lovu, da ih odjednom zovem ’dragi slušaoci’. Ne bi ni oni to hteli“, konstatuje Mjehur, koji i danas, baš kao i na staroj Devedesetdvojci ima ideju šta radio treba da bude:
„Radio mora da te raspištolji, mora da te uzbudi. Ili da te patosira. Ili da ti bude najbolji drug. Da ti bude žao kako je tužan taj radio. Radio mora da učestvuje s tobom, da ti bude partner. Ja samo tako zamišljam radio“, kaže Anđelić.
Sa ili bez finansija, Mjehur na Mreži nastavlja da radi kao i do sada: bez zakucanog termina, u različitoj minutaži (od desetak minuta do nekoliko sati), nepredvidiv, razbarušen, provokativan i potpuno drugačiji od svega što se u etru može čuti.
Facebook Forum