Koen Slotmakers (Koen Slootmaeckers) sa City Univerziteta u Londonu ocenio je da je, kada je reč o Evoprajdu (EuroPride), postojala manipulacija osećanjima od strane Vlade Srbije.
On je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenio i da se desio pokušaj da se skrene odgovornost sa države za sve što se dogodilo.
"U suštini šta god da smo uradili u subotu, mislim da je sve odavno dogovoreno. Svi su jednostavno morali da budu izloženi ovoj šaradi", rekao je Slotmakers, koji je stručnjak za LGBT politiku u Evropi.
Poslednjih 10 godina je proveo istražujući evoluciju LGBT politike u Srbiji i njenu vezu sa procesom pridruživanja Evropskoj uniji.
Kao jedan od učesnika manifestacije Evroprajd i šetnje koja se održala 17. septembra, Slotmakers je istakao da do sada nikada nije bio uplašen kao na ovogodišnjem događaju u Beogradu, iako je više puta učestvovao u sličnim događajima.
Naime, glavni grad Srbije je ove godine bio domaćin evropske manifestacije posvećene LGBT pravima.
Evroprajd šetnja, centralni događaj ove manifestacije, zabranjena je od strane Ministrastva unutrašnjih poslova. Ipak, šetnja je održana uz skraćenu rutu i veliko prisustvo policije.
Istog dana okupile su se i neformalne desno orijentisane grupacije.
Koen Slotmakers je za Radio Slobodna Evropa (RSE) istakao da atmosfera na ovogodišnjoj Prajd šetnji nije bila ista kao prethodnih godina.
RSE: Pratili ste Prajdove u Srbiji i ranije i znate kako su se odvijali. Da li biste rekli da se atmosfera u društvu promenila, s obzirom na to smo na dan šetnje imali dosta manjih grupa koje su protestovale protiv Prajda?
Slotmakers: Svi koje znam da prate srpsku politiku znali su da će biti nasilja, ali su znali i da će ono biti kontrolisano kako se državna vlast ne bi dovodila u pitanje. Dakle, ograničeni broj incidenata nasilja ni u kom obliku ne odražava političku realnost, jer je to opet to – velika pozorišna predstava.
S druge strane, ako se osvrnete na nedelje pre Prajd šetnje i na povorke koje su okupile desetine hiljada ljudi – to nismo ranije viđali. Nijedne prethodne "Porodične šetnje" nikada nisu bile tako velike. Tako da nisam siguran da li bih rekao da se društvo promenilo. Mislim da je srpsko društvo uvek bilo veoma podeljeno.
Ipak, ono što ja osećam ili sam na neki način primetio, možda po prvi put ikada, je to da ljudi koji obično ne mare baš za Prajd su možda sada osetili da moraju nešto da kažu. Prajd je poslednjih sedam godina uziman zdravo za gotovo, kao teško izboreno pravo koje se konačno desilo.
Ne mislim da je Prajd dobar pokazatelj toga šta se dešava u srpskom društvu, jer je ovo remek-delo u kojem su postavljene dve snage jedna protiv druge s naglaskom na rekreiranju i isticanju mržnje i homofobije koja postoji.
Razgovarao sam sa svojim prijateljima koji žive u Beogradu, rekli su: "Da, stvari su se promenile u poslednjih deset godina". Osećaju kao da je manje strašno biti LGBT osoba u Beogradu. Tako da pretpostavljam da jeste došlo do promene, ali se mi po ovom pitanju trenutno suočavamo sa politikom, a ne društvom.
RSE: Zašto su se baš ove godine desili najveći protesti protiv Prajda?
Slotmakers: Mislim da je to verovatno kombinacija mnogo različitih stvari. Pretpostavljam da rat u Ukrajini i Rusija imaju velik uticaj. Sve ovo postavlja Srbiju u neku čudnu geopolitičku poziciju u pogledu onoga što pokušava da uradi, a to pojačava osećanja ljudi oko pitanja kuda Srbija treba da ide – da li da se pridruži Rusiji ili Evropskoj uniji. Mislim da je to pojačano u poslednjih nekoliko meseci.
Takođe, postoji indicija da ruski novac, kao i novac američkih fundamentalista finansira sve ove anti-LGBT grupe. Tako da dolazi mnogo stranog novca, kako iz SAD, tako i iz Rusije, koji jača ovu vrstu opozicije.
Nije to jedinstveno za Srbiju. Mislim da smo poslednjih godina na celom kontinentu i širom sveta videli pojačanu mobilizaciju protiv bilo čega što ima veze sa polom i seksualnošću.
Ipak, ovde imamo litije koje su povezane sa Srpskom pravoslavnom crkvom, koja mislim da se odjednom vraća u prvi plan kao politički igrač sa biskupima i najvišim ljudima u crkvi, koji aktivno daju izjave, što dugo nije bio slučaj, ili barem ne od kada se Prajd održao 2014.
Ljudi lako pronađu nekoga koga će okriviti, a činjenica da se ove godine zove Evroprajd učinila ga je mnogo većom metom. Nikada nisu voleli Prajd, ali mislim da su bili nekako "u redu, mogu imati jedan dan na ulici gde niko neće obraćati pažnju na to i onda gotovo". Zato što se zove Evroprajd, opet se dolazi do čitave ideje da je seksualnost u Srbiji nametnuta od strane EU. Sve vrste antizapadnih, antiinstitucionalnih i antiglobalističkih osećanja su savršeno prepletene sa velikom krizom. Ljudi ne mogu da plate račune za struju, ljudi pate, pa im je potreban neko ko će biti kriv. Njih nije briga za širu politiku, ali mislim da jesu nesigurne osobe koje će biti mobilizovane i izaći na ulice.
RSE: Zašto mislite da su veliki protesti sa hiljadama ljudi desili pre samog Evroprajda, ali ne i za vreme šetnje?
Slotmakers: Razmišljao sam o 2013. godini kada je Prajd ponovo zabranjen u poslednjem trenutku, protiv svih očekivanja. Kontraprotest je tada demobilisan. Rekli su da su pobedili, i otišli kući. Onda se dogodio ponoćni Prajd kada su aktivisti bili toliko ljuti da su izašli na ulice, zaštićeni jer tamo niko više nije bio – svi koju protestovali protiv Prajda su već otišli.
Tako da sam se pitao koliko je sada na sve uticala cela politička šarada neizvesnosti. Ministar unutrašnjih poslova ujutru potvrđuje da je Prajd i dalje zabranjen. Dva sata pre Prajda Ana Brnabić kaže: "Ne, ja sam lično garantovala da mogu da prošetaju". Pitam se da li je ova strategija demobilisala ljude. Bilo je dovoljno nasilja da bi Vučić mogao da kaže: "Rekao sam vam i pre tri nedelje, ali niste hteli da me slušate". Oni su morali da imaju sredstva za demobilizaciju ljudi, jer da nije bilo toga, videli bismo reprizu 2010, ako ne i gore.
RSE: Kako komentarišete izjave političara uoči Prajd šetnje?
Slotmakers: Osećam se kao da smo bili svedoci vrhunske političke pozorišne predstave. Ne mogu drugačije da opišem.
Postojala je vrlo jasna manipulacija osećanjima od strane Vlade i vrlo jasan pokušaj da se skrene odgovornost sa države za sve što se dogodilo. Jednostavno ni u jednom trenutku nije imalo smisla.
Na primer, imali smo (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića koji je najavio otkazivanje tri nedelje unapred, što ako razmislite, nema smisla to činiti toliko unapred – mora da je nešto bilo u igri. I očigledno je tada izbila vest o Kosovu. Bilo je vrlo jasno o čemu se radi: Hajde da skrenemo pažnju javnosti nekim moralnim i visko osetljivim pitanjima koja lako mogu da rasplamsaju bes mnogih, da bi Kosovo ostalo u pozadini svega.
Onda u utorak (13. septembra) kada je zabrana bila objavljena, sat-dva kasnije (predsednica Vlade Srbije) Ana Brnabić dolazi na Konferenciju o ljudskim pravima da je otvori, govoreći: "Niko ne može da vas spreči da šetate". To jednostavno nije imalo smisla. Gotovo kao da to nije njena Vlada.
I onda lopta nastavlja da se kotrlja. Svi smo se okrenuli sudovima pošto smo, s obzirom na prethodnu sudsku praksu, očekivali da će sud poništiti ovu zabranu, iako se zabrana odnosila na rutu. I to je sve zamršeno. Nijanse i detalji su bili toliko važni da se zaista razotkrije šta se dešava, jer svi su govorili da je Prajd bio zabranjen, a zapravo je zabranjena ruta.
U suštini šta god da smo uradili u subotu, mislim da je sve odavno dogovoreno. Svi su jednostavno morali da budu izloženi ovoj šaradi, da bi (ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar) Vulin mogao da kaže: "Pa ja sam zabranio, nije im dozvoljeno da šetaju". I mislim da s obzirom na činjenicu da smo bili gurnuti kroz Tašmajdan park gde ne možete da puštate muziku i gde smo bili izloženi zvonima crkve Svetog Marka kao pobune protiv nas, sve to deluje kao unapred zamišljeno remek delo. I to je urađeno samo da dovede do zabune i zastrašivanja učesnika Prajda.
Parada ponosa u slikama
RSE: Da li biste mogli da uporedite Srbiju sa bilo kojom drugom zemljom koja ima sličan tretman prema LGBT zajednici?
Slotmakers: Ovde vidimo da su LGBT osobe instrumentalizovane i pretvorene u pione većih političkih igara. To se dešava na mnogim mestima, dešava se svuda, ali mislim da u Srbiji postoji nešto jedinstveno na neki način. Ne možete zaboraviti na srpsku istoriju ratova 90-ih, svakakve dezinformacije, na činjenicu da je Vučić bio ministar informisanja pod Miloševićem...
Postoje neke paralele sa Rusijom i načinom na koji Putin instrumentalizuje Rusiju, ali oni onda nemaju evropski uticaj koji zahteva da se Parada ponosa održi. Ima nešto jedinstveno u tome kako se svi ovi svetovi spajaju u Srbiji što je čini prilično neobičnom.
Mogu da povučem paralele sa Poljskom i kako vlast aktivno napada LGBT osobe, što je veoma slično onome što Vučić radi; ili sa Mađarskom... Vučić je (premijeru Mađarske Viktoru) Orbanu dao orden dan pre Prajda. Sve ove stvari se spajaju i rade zajedno na stvaranju sličnih ugnjetavanja i sličnih taktika korišćenja LGBT osoba kao žrtvenog jarca za dobijanje političke moći. Jedina razlika sa Srbijom je što se Srbija i dalje pretvara da želi da bude članica Evropske unije. Stoga ona mora da udovolji EU na način na koji to više ne moraju ni Mađarska ni Poljska, jer kada ste u EU, ne važe isti pritisci.
Facebook Forum