Kada Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, ovih dana poručuje "zaboravite na brzo rešenje za Kosovo" da li time nagoveštava i mogućnost zamrznutog konflikta?
Reči Aleksandra Vučića da je sada jedino izvesno da se konačno rešenje za Kosovo neće postići brzo neki su, poput njujorške agencije Blumberg, protumačili kao njegovo odustajanje od plana da se uspostavi brz dogovor o normalizaciji odnosa sa Prištinom.
"To bih možda, pre svega, shvatio kao neko upozorenje građanima, opoziciji, ali i nekim međunarodnom akterima da ukoliko ne dođe do nekakvog dogovora ili ukoliko budu opstruirali neki dogovor da smo onda dosta udaljeni od bilo kakvog rešenja", kaže Nikola Burazer iz nevladinog Centra savremene politike.
Burazer je jedan od učesnika martovskog okruglog stola u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu na kome su predstavnici nevladinih organizacija izneli svoja mišljenja predsedniku Srbije.
Vučić, koji je "unutrašnji dijalog" inicirao u julu prošle godine, pozivajući sve zainteresovane da se uključe u diskusiju o tome kako Srbija da reši kosovski izazov, na tom sastanku je izjavio da su pred Beogradom dve opcije rešenja kosovskog problema, da je realniji predlog opstanka zamrznutog konflikta, ali da je on protiv toga.
Onda je u utorak, dan nakon što je nemačka kancelarka Angela Merkel poručila da nema promene granica na Zapadnom Balkanu, Vučić konstatovao da do rešenja neće doći brzo.
"Ovo je sad očigledno da će da traje mnogo, mnogo duže. Mnogo, mnogo duže nego što su neki planirali. To da će da bude nešto gotovo za dva – tri meseca, zaboravite", poručio je Vučić.
Nikola Burazer ne pridaje težinu ovoj izjavi uz objašnjenje da je teško očekivati da bi do nekog sporazuma ili njegove implementacije došlo u narednih nekoliko meseci.
"Ne verujem da je zamrznuti konflikt opcija za Vučića, bar ne ukoliko je njegov cilj zaista to da Srbija nastavi ka svom putu ka članstvu u Evropskoj uniji", kaže Burazer upitan da li se ova Vučićeva izjava može tumačiti kao nagoveštaj težnji ka zamrznutom konfliktu.
"To je pre svega neko upozorenje šta se može dogoditi ukoliko određene strane ne popuste i ukoliko ne dođe do sporazuma", navodi Burazer.
- Danijel Server: Na Balkanu pogrešno interpretirane poruke Vašingtona
- Vučić prelazi 'granicu' Angele Merkel?
- Da li Mogerini razgovara sa Vučićem i Tačijem o podeli Kosova?
Upravo je Aleksandar Vučić taj koji je domaćoj javnosti objašnjavao da je rešenje kosovskog problema neophodno. Pre samo nedelju dana je, u obraćanju javnosti, postavljajući pitanje – da li je za nas bolje da nastavimo na ovakav način, kao do sada, ili da ipak nađemo neko rešenje – odgovorio da njegov stav nije promenjen i da je rešenje problema neophodno.
Sredinom 2017. godine je naveo da je za napredak Srbije neophodno bar razrešiti kosovski problem.
"Da bi naš napredak bio stalan i održiv, moramo, ako ništa bar da pokušamo da razrešimo kosovski, Gordijev čvor, a ne da se krijemo i najteži teret ostavljamo našoj deci", napisao je Vučić u autorskom tekstu objavljenom u Blicu u kome je pisao o tome zašto je Srbiji potreban unutrašnji dijalog o Kosovu.
- Pročitajte i ovo - Post Scriptum: Nemirna granica Kosova i Srbije
Kada sada poručuje da će se na rešenje čekati duže nego što se mislilo to ne treba da iznenađuje, smatra Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane.
"Briselski dijalog drži u političkom životu i Aleksandra Vučića i Hašima Tačija. I zbog toga njima nije cilj da dođe do brzog rešenja, odnosno do potpisivanja obavezujućeg sporazuma, nego da se taj Briselski dijalog odugovlači u nedogled što znači njihovo političko preživljavanje i osiguravanje dugoročne pozicije na vlasti, Vučića u Srbiji i Tačija na Kosovu", kaže Bećirović.
"Da li je to zamrznuti ili nezamrznuti konflikt, njima to nije bitno, njima je bitna samo vlastita pozicija održanja na vlasti", ocenjuje Bećirović.
On je uveren da Vučić koristi i situaciju što će iduće godine biti izbori za Evropski parlament što će pratiti konstituisanje nove Evropske komisije, te da je pitanje da li će Federika Mogerini (visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i posrednica u pregovorima između predsednika Srbije i Kosova Aleksandra Vučića i Hašima Tačija) i dalje biti u toj Komisiji.
U međuvremenu je premijerka Srbije Ana Brnabić u izjavi agenciji Tanjug izjavila da je "sada trenutak da izađemo iz zamrznutog konflikta po pitanju Kosova i Metohije i krenemo putem kojim bi krenule nacije koje rešavaju probleme i tako postaju pobednici".
Zamrznuti konflikt bi podrazumevao da se rešenje odnosa Beograda i Prištine ostavlja za neka druga vremena i neke druge vlade, odnosno ne bi bili implementirani dogovoreni sporazumi niti postignut konačni obavezujući sporazum. Da je Srbiji odgovoralo da održava postojeće stanje ne bi ni došlo do dijaloga Beograda i Prištine koji traje već sedam godina, ukazuje Nikola Burazer.
"Srbija, ukoliko želi da nastavi dalje ka članstvu u EU, mora da dođe do određene normalizacije odnosa sa Kosovom, da li tako što bi priznala nezavisnost Kosova uz nekakvu podelu ili razmenu teritorija, ili tako što bi došlo do neke normalizacije bez priznanja. Ali zamrznuti konflikt bi najverovatnije značio zaustavljanje puta Srbije ka EU i to bi poništilo sve što je postignuto u poslednjih sedam godina na ovom planu", upozorava Burazer.
Predsednik Srbije je pre nekoliko dana obelodanio da se već duže vreme zalaže za razgraničenje sa Albancima na Kosovu.
"To da imamo teritoriju za koju se ne zna ko je kako tretira i šta kome pripada, to je uvek izvor potencijalnih sukoba", rekao je Vučić novinarima u Šidu objašnjavajući da ne može da govori o čemu pregovara sa kosovskim Albancima jer bi tako otvorio karte Srbije u pregovorima.
Vrlo je teško postići dogovor između Beograda i Prištine, kaže Zijad Bećirović, čak teže u mnogim aspektima nego recimo, postići izraelsko-palestinski dogovor. To govori o kompleksnosti situacije, ali i o uključenosti puno aktera i na domaćim političkim scenama i na međunarodnoj sceni kada je reč o kosovskom pitanju. On dalje navodi da je Vučić vodećim silama, čiju podršku ima za rešavanje pitanja Kosova, obećao pre nekoliko godina da će doći do potpisivanja obavezujućeg sporazuma, a da sada shvata da je vrlo teško doći do toga.
"Ili ukoliko do njega dođe to znači njegov odlazak sa vlasti. U Srbiji mora neko izgubiti izbore da bi došlo do jednog obavezujućeg dogovora između Srbije i Kosova, a retko koji političar je spreman da izgubi izbore, izuzev onih koji su zaista vizionari i koji su spremni žrtvovati političku karijeru za neku budućnost, a ovde u regiji skoro da takvih političara nema", konstatuje Bećirović.
Retorika se pojačava i u Beogradu i u Prištini uoči novog susreta predsednika Aleksandra Vučića i Hašima Tačija početkom septembra u Briselu. Postoji mogućnost i da se njih dvojica sretnu Evropskom forumu Alpbah, 25. i 26. avgusta, mada Vučić, kako je rekao, nije siguran da će prisustvovati tom skupu.
Facebook Forum