Prištinski profesori ekonomije Musa Ljimani i Muhamet Sadiku komentarišu za našu Facebook stranicu “Zašto?” zbog čega je važno stavljanje rudarsko-metalurškog kombinata “Trepča” pod kontrolu kosovske Vlade.
Trepča je bila glavni stub ekonomskog razvoja Kosova, kaže profesor ekonomije Musa Ljimani, dodajući da ne postoji nikakvo obrazloženje zašto se kombinat nije ranije osposobio:
“Reaktivizacija Trepče značiće mnogo za Kosovo jer ona predstavlja okosnicu ekonomskog razvoja. Reaktivizacija Trepče omogućiće nove proizvodne kapacitete i Trepča ne treba da se privatizuje. Treba biti pod nadzorom države. Ne treba se deliti na južnu i severnu, jer ona pripada Kosovu.”
On je dodao da Trepča predstavlja najveći ekonomski kapital Kosova, i stoga se treba tretirati kao celina:
“Trepča mora da bude pod Vladom, i treba se tretirati kao poseban resurs ne samo ekonomski, već kao nešto što je od nacionalnog značaja“.
Profesor Muhamet Sadiku navodi da će novi Zakon o Trepči omogućiti uspežno poslovanje:
“Ukoliko se Trepčom efektivno upravlja, ukoliko se uspostavi profesionalan savet, Trepča ima mogućnost da se postepeno pretvori u uspeh a to će da utiče na razvoj.”
Sadiku naglašava da Trepča ne može da funkcioniše odvojeno između Južne i Severne Mitrovice jer je jedinstvena. On naglašava da kombinat treba da bude otvoren za domaće i spoljne investicije.
S druge strane, Jelica Putniković, novinarka i stručnjak za energetiku, govori o uzrocima sukoba Srbije i Kosova oko vlasništva u rudarsko-metalurškom kombinatu “Trepča”, njegovom ekonomskom značaju i potencijalu za političku intrumentalizaciju u odnosima Beograda i Prištine.
Značajan resurs
Trepča je, verujem, i sa jedne i sa druge strane sagledana kao ogroman resurs. Baš zbog toga i nastaju sva ova sporenja. U svakom slučaju, pored kosovskog uglja, Trepča je ono što je najbogatije na Kosovu. To uopšte ne treba da čudi jer Trepča je jedan ogroman potencijal. Sirovinski, ali i za nova radna mesta, razvoj privrede. U krajnjem slučaju i za očuvanje stabilnosti u nekim budućim političkim odnosima.
Zapušteni gigant
Ako je dijamant nebrušen onda ne vredi onoliko koliko kada ga izbrusite. Trepča je zloupotrebljavana, nije rađeno sa njom dovoljno da ona bude dovoljno profitabilna. Njome se nije upravljalo i gazdovalo domaćinski, a svi su se o nju otimali. Od ekonomskog giganta, početkom devedesetih, postaje epicentar iskazivanja političkog nezadovoljstva albanske manjine u bivšoj Jugoslaviji nakon ustavnih promena 1989. kada je ukinuta autonomija Kosova. Od tada počinje era politizacije nauštrb ekonomije.
Upravljanje dogovoriti u korist građana
Vlasnički odnos, o kome se spore Srbija i Kosovo, mogla bi da pokaže i dokaže svaka normalna ekspertiza kada ne bi bilo političkih prizvuka. U krajnjem slučaju, ako ruda ide podzemnim žilama na teritoriju Srbije, to što je na teritoriji Srbije, njoj i pripada. Priča o tome kako da se, na pravičan način, raspodeli sva imovina koja postoji na Kosovu, uključujući i rudnik Trepča, treba da ide u smeru da od toga imaju korist i Srbi i Albanci.
Politička instrumentalizacija
Ako je nešto tako bitno kao što je bitna Trepča onda je ona jako zgodna i kao oruđe u manipulacijama. Kada bi Brisel zaista hteo da reši ključna pitanja između Beograda i Prištine onda dogovori ne bi tekli tako da sa jedne strane čujemo jedno, a sa druge drugo. Međunarodna zajednica, koja je preuzela ulogu arbitra u odnosima Beograda i Prištine, trebalo bi više da pomogne u primeni dogovora postignutih u briselskim konferencijskim salama.
Do rešenja - zajedno
U taj kombinat bi sa obe strane, Srbije i Kosova, sigurno trebalo puno uložiti da bude profitabilan. Rudnik, koji je nekada bio jedna celina, ne može se sada cepati. Mora se naći zajednički jezik da to donese zaradu i bude u korist zaposlenih i građana u toj sredini. Ako postoji dobra volja onda se to može. Ali mislim da u ovom slučaju političarima nije stalo do privrede, nego do političkih poena.
