Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se 12. septembra sa šefom Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuelom Žiofreom (Giaufret) i u razgovoru pozvao zemlje članice EU da se "suprotstave samovolji Prištine".
"Pozvao sam EU i zemlje članice da se hitno i kroz konkretan angažman suprotstave samovolji Prištine, koja ugrožava bezbednost srpskog naroda i stabilnost celog regiona", napisao je Vučić na svom Instagram nalogu.
Sa Žiofreom se sastao i šef diplomatije Srbije Marko Đurić koji je rekao da članstvo u EU "ostaje prioritet spoljne politike Srbije" i da očekuje da će novi saziv Evropske komisije pitanje proširenja postaviti na vrh liste prioriteta.
Đurić je, kako je saopštilo ministarstvo, informisao Žiofrea "o problemima sa kojima se suočava srpski narod na Kosovu" i dodao da su poslednje akcije Prištine "nastavak politike zastrašivanja koja za krajnji cilj ima proterivanje Srba".
Zvaničnici u Srbiji prethodnih dana optužuju vlasti Kosova, na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem, "za napade na Srbe" u četiri opštine na severu. Najavljeno je da će zahtevati reakciju međunarodne zajednice.
Do novog zaoštravanja odnosa na relaciji Beograd-Priština došlo je nakon što su vlasti Kosova zatvorile paralelne srpske institucije na severu koje smatraju neustavnim i nelegalnim.
To je, sa druge strane, Beograd nazvao "kriminalnim aktima" koji za cilj imaju "progon Srba".
Evropska unija, ali i Sjedinjene Države, Francuska, Velika Britanija i Nemačka kritikovali su Kosovo zbog, kako su rekli, jednostranih i nekoordinisanih akcija na severu zemlje.
Kosovo i Srbija su 2013. godine u dijalogu za normalizaciju odnosa u Briselu postigli dogovor o gašenju paralelnih institucija, ali sporazum još nije u potpunosti sproveden.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, koju Srbija ne priznaje i smatra ga delom svoje teritorije.
Zvaničnici Beograda i Prištine duže od decenije vode dijalog o normalizaciji odnosa, a Kosovo ima svoje institucije, snage bezbednosti i članica je pojedinih međunarodnih organizacija, iako još uvek nema mesto u Ujedinjenim nacijama.
Nezavisnost Kosova je priznalo više od 100 država, uključujući SAD i većinu zemalja Evropske unije. Nezavisnost Kosova ne priznaje pet članica Evropske unije: Grčka, Španija, Rumunija, Slovačka i Kipar.
