Nije realan pomak u pregovorima Beograda i Prištine jer obe strane čekaju na ishod izbora za Evropski parlament, s tim što Beograd s posebnom pažnjom iščekuje rasplet na američkim predsedničkim izborima na jesen, kaže za Radio Slobodna Evropa izvršni direktor nevladine organizacije za Strateške analize u Bratislavi, Jan Cingel.
"Srbija smatra da bi administracija Donalda Trampa bila njoj mnogo naklonjenija, nego Bajdenova koju doživljava kao preblagu prema Prištini", ističe on.
Povodom inicijative Evropske komisije da obaveze iz Ohridskog sporazuma između Beograda i Prištine budu deo pregovaračkog okvira Srbije i EU o članstvu u ovom bloku, Cingel ocenjuje da očito Evropska unija nastoji da iskoristi preostalo vreme do izbora za Evropski parlament u junu kako bi se ostvario neki pomak u dijalogu Beograda i Prištine.
Potom će, poseća ovaj sagovornik, uslediti pauza do konstituisanja evropskih institucija, pri čemu se ne zna ko će u njima imati ključnu ulogu.
Cingel smatra da bi mađarski premijer Orban mogao da blokira predlog Evropske komisije zbog bliskih veza i interesa u Srbiji.
On navodi i da je odluka kosovskih vlasti o isključivanja dinara iz platnog prometa doneta u najnepovoljnije vreme, te da je Zapad sve nestrpljiviji zbog poteza Vlade Aljbina Kurtija.
Evropskoj komisiji se žuri zbog izbora za Evropski parlament
RSE: Evropska komisija je predložila, kako saznaje Radio Slobodna Evropa, dopune pregovaračkog okvira Srbije.
To znači da su obaveze iz Ohridskog sporazuma između Beograda i Prištine, sastavni deo pregovora Srbije i EU o članstvu u ovom bloku.
Ako se ovaj predlog ozvaniči, kako se to može odraziti na dalje pregovore Beograda i Brisela imajuću u vidu smanjeni entuzijazam kako vlasti tako i građana Srbije za evropske integracije zbog uslova koji moraju da se ispune?
Cingel: I pre objavljivanja ovog stava Evropske komisije, bilo je jasno da je normalizacija odnosa sa Kosovom preduslov što je, uostalom, predviđeno u poglavlju 35. Sada je to samo formalizovano.
Ovaj potez Evropske komisije tumačim kao dodatni pritisak na Srbiju da ispuni odredbe Ohridskog sporazuma koji je prihvatila prošlog marta, jer od tada nije ostvaren neki napredak.
Za to su odgovorne obe strane jer nisu pristupile ozbiljnoj realizaciji pomenutog dogovora. Stoga pretpostavljam da je Brisel hteo da pojača pritisak na Srbiju formalnim uključivanjem Ohridskog sporazuma u pregovarački okvir o njenom članstvu u Evropskoj uniji.
Istovremeno, Brisel pojačava i pritisak na Prištinu.
Očito je da Evropska unija nastoji da iskoristi preostalo vreme do izbora za Evropski parlament u junu kako bi se ostvario neki pomak u dijalogu Beograda i Prištine, jer će tokom leta biti obustavljen zbog čekanja na konstituisanje novog saziva Evropske komisije koji će zavisiti od ishoda ovih izbora.
Naravno, teško je unapred znati kakva će biti struktura novog Evropskog parlamenta, a i dosta je drugih nepoznanica. Zbog toga sadašnja Evropska komisija žuri da ostvari neki pomak u dijalogu Beograda i Prištine.
Ja sam skeptičan jer su prošle godine bile povoljnije okolnosti za iskorak u pregovorima, ali su u ćorsokaku.
Zato sada pogotovo nije realan pomak jer i Beograd i Priština čekaju na ishod izbora za Evropski parlament, s tim što Beograd s posebnom pažnjom iščekuje rasplet na američkim predsedničkim izborima na jesen.
Srbija smatra da bi administracija Donalda Trampa bila njoj mnogo naklonjenija, nego Bajdenova koju doživljava kao preblagu prema Prištini.
Mađarska će možda blokirati predlog Brisela
RSE: Da li će Evropski savet prihvatiti predlog Evropske komisije s obzirom na informacije da je komesar za proširenje Oliver Varhelji opstruisao ovaj predlog.
Da li to znači da bi Mađarska mogla da se usprotivi ovoj inicijativi imajući u vidu njenu specifičnu poziciju i sporove sa Briselom o mnogim pitanjima?
Cingel: Mislim da je vrlo verovatno da Evropski savet blokira ovu inicijativu, pre svega Mađarska, zbog čega je Varhelji oklevao da je uvrsti u pregovarački okvir sa Srbijom, dok su neke druge zemlje na tome insistirale.
Međutim, Varhelji je blizak mađarskoj vladajućoj partiji Fides, iako bi kao evropski komesar trebalo da bude nezavisan i neutralan.
Stoga se može očekivati da neke zemlje, pre svega Mađarska a možda i Slovačka s obzirom na komplikovanu političku klimu u Bratislavi, blokiraju predlog Evropske komisije.
Doduše, možda slovačka Vlada Roberta Fica ne želi da se upusti u sukob sa Briselom oko ovog pitanja, jer nastoje da u ovom trenutku izbegnu pritisak sa te strane.
Naime, Fico sprovodi neke političke mere na domaćem planu na koje u Briselu ne gledaju blagonaklono. Zato će se možda prikloniti stavu većine kao i u slučaju glasanja o pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra pre nekoliko dana.
Na kraju, i Orban je podržao ovu pomoć, ali oko kosovskog pitanja može zauzeti drugačiji stav iznoseći zamerke.
Bliske Orbanove veze i interesi u Srbiji i RS
RSE: Imajući u vidu ovo što ste rekli da je Orban napokon podržao pomoć Ukrajini, zbog čega bi opstruisao dogovor kada je reč o Srbiji? Šta je u pozadini?
Cingel: Čini se da su Budimpešta i Kijev pronašli rešenje za međusobne sporove jer je šef mađarske diplomatije Peter Sijatro tokom nedavne posete Ukrajini dogovorio sa tamošnjim vlastima poboljšanje prava mađarske manjine.
Kada je reč o Srbiji, treba imati u vidu bliske Orbanove odnose sa Aleksandrom Vučićem, ali i interese Mađarske u Srbiji i možda Republici Srpskoj.
To bi mogao da bude razlog da blokira uključivanje normalizacije odnosa sa Kosovom u pregovarački okvir Srbije sa Evropskom unijom.
Ukidanje dinara u nepovoljnom trenutku
RSE: Kazali ste da EU pokušava da pritisne obe strane, ne samo Beograd već i Prištinu. Brisel je izrazio zabrinutost zbog odluke vlasti u Prištini da isključe srpski dinar iz prometa na Kosovu.
Međutim, bez obzira na to, uključujući i pritisak SAD na kosovske institucije da odlože ovu meru, one su je primenile.
Da li to znači da EU sveukupno gubi uticaj nad dijalogom Srbije i Kosova?
Cingel: S jedne strane, razumljivo je da vlasti u Prištini žele da kontrolišu valutne tokove na Kosovu.
Međutim, problem je nepovoljan trenutak za primenu takve odluke. Američki i evropski ambasadori su to predočili kosovskoj administraciji.
Nije okončana priča sa vanrednim lokalnim izborima na severu koji se, čini se, naziru.
Naime, predstavnici Srba na Kosovu su prihvatili okvir za njihovo održavanje te da predlože svoje kandidate.
Činilo se da to ide u dobrom pravcu i onda, najednom, vlasti u Prištini su to poremetile insistirajući na ukidanju dinara.
Možda su o tome duže vreme razgovarale sa zvaničnim Beogradom, ali javnost je kasno obaveštena sa veoma kratkim rokom za primenu ove odluke za građane na severu Kosova da promene novac i pronađu druge načine za finansiranje svojih potreba.
Dakle, ova mera je primenjena u nesrećnom trenutku, jer je situacija na severu Kosova išla koliko toliko u pozitivnom smeru, iako je i dalje teška, ali su barem pripremani izbori i rešene su registarske tablice.
Stoga ne mislim da je to logičan potez u ovom trenutku. To je još jednom pokazalo da je Vučić pristupačniji Zapadu.
Opet može da se prikaže kao političar koji radi na održavanju vanrednih lokalnih izbora na severu Kosova, dogovora oko registarskih tablica, da je konstruktivna strana.
Istovremeno, da predstavi Aljbina Kurtija kao aktera koji ispostavlja nove zahteve komplikujući poziciju Srba na severu i Kosovu u celini.
To je na neki način adut Vučićevim vlastima koje su pod znatnim pritiskom zbog protesta u Srbiji nakon izbora koji se nisu završili kako su one očekivale, pre svega kako ih Zapad percipira.
Pojedini zapadni krugovi traže ponavljanje izbora makar u Beogradu. Vučiću je potreban predah da bi stabilizovao svoju poziciju u Srbiji i zbog toga mu ne odgovara da ga Evropska unija sada pritiska.
Iz tih razloga je pristao na sprovođenje dogovora o registarskim tablicama i učešće lokalnih Srba na izborima na severu Kosova.
Zapad sve nestrpljiviji zbog Kurtijevih poteza
RSE: Međutim, opozicija u Srbiji i kritičari vlasti bi to sasvim drugačije protumačili – kao Vučićeve ustupke oko Kosova da bi pokazao Zapadu da je kooperativan i najmoćniji čovek u zemlji i time smanjio pritisak iz Evropske unije te skrenuo pažnju sa izbornih neregularnosti.
Istovremeno, u Srbiji se smatra da Zapad i dalje koristi na neki način duple standarde.
Iako načelno pritiska kosovske vlasti da formiraju Zajednicu opština u kojima su Srbi u većini, u međuvremenu one posežu za novom merom isključivanja dinara iz prometa.
Stoga u Srbiji ističu ili da Zapad nema dovoljno uticaja ili nije dovoljno iskren u pritisku na Prištinu, jer na kraju krajeva podržava nezavisnost Kosova.
Cingel: Kurtijeva vlada ovim potezima, poput isključivanja dinara, upravo pokazuje da ne sluša Zapad već da vodi nezavisnu politiku koja možda ima odjeka na domaćem terenu. Zapadni partneri su sve nestrpljiviji.
Da podsetim da su još uvek na snazi evropske i američke sankcije Kosovu. Možda Kurti razmišlja da pošto su sankcije i dalje na snazi i Zapad ne menja stav, onda će rešiti pitanje dinara što je želeo odavno da učini.
Sada je pitanje da li će Zapad pojačati sankcije ili striktno primeniti postojeće, pošto ih se neke zemlje poslednjih meseci nisu striktno pridržavale. Videćemo šta će biti, ali pozicija vlasti u Prištini nije jednostavna.
Beograd i Priština čekaju ishod izbora za Evropski parlament i u SAD
RSE: U Srbiji se snažno protive primeni Ohridskog sporazuma, naročito ako to bude uslov za njene evropske integracije.
Da li će to dovesti do udaljavanja Srbije od EU i nastaviti njena politika "sedenja na dve stolice", što bi vodilo odlaganju njenog ulaska u evropski blok za dugi niz godina, ako ne i decenija?
Takođe, da li bi to dodatno otežalo dijalog Beograda i Prištine i normalizaciju njihovih odnosa?
Cingel: Kratak odgovor na oba dela pitanja je "da" i "da". Mislim da će se to odraziti na percepciju Evropske unije u Srbiji, odnosno vodilo bi daljem smanjenju podrške evropskim integracijama.
Vlasti bi reagovale još usporenijim reformama jer bi se smanjio "apetit" za promene osim ako ne bude značajnih podsticaja.
Nisam siguran da će biti tih podsticaja u narednih pola godine zbog izbora za Evropski parlament, koje sam pomenuo.
Članice Evropske unije će se pripremati za izbore a ne za stimulativne mere. To znači da će evropske integracije tapkati u mestu – ne samo u Srbiji.
Tapkaće u mestu i dijalog Beograda i Prištine jer će obe strane iščekivati ishod izbora za Evropski parlament, tačnije da li će u njemu biti više predstavnika umerene ili krajnje desnice koji će imati različite poglede na Zapadni Balkan kao i spoljnu politiku EU u celini.
Naročito će se vlasti u Srbiji fokusirati na ishod predsedničkih izbora u SAD nadajući se da će isposlovati bolje rešenje ako pobedi Tramp, kao što su pokušavali tokom njegovog prvog mandata.
Facebook Forum