Glavni pregovarači Kosova i Srbije, Besnik Bisljimi (Bislimi) i Petar Petković, 17. septembra u Briselu su održali odvojene sastanke sa specijalnim izaslanikom Evropske unije (EU) za dijalog Beograda i Prištine, Miroslavom Lajčakom.
Kosovski pregovarač Bisljimi je potvrdio da neće biti zajedničkog sastanka.
Portparol EU Peter Stano 16. septembra je najavio da će se na sastancima raspravljati o putu napred u implementaciji dogovorenog sporazuma iz Ohrida, kao i o pitanjima koja utiču na normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije.
Međutim, već u petak, 13. septembra je bilo jasno da je zajednički susret teško izvodljiv zbog nesuglasica oko agende sastanka.
Zamenik premijera Kosova Bisljimi, ujedno i glavni pregovarač u dijalogu sa Srbijom, izjavio je 13. septembra da je prihvatio učešće na trilateralnom sastanku zakazanom za 17. septembar, ali da ga je Srbija odbila.
On je na društvenoj mreži X napisao da je Kosovo prihvatilo sastanak prema agendi koju je odredio posrednik u dijalogu, ali da je Srbija pokušala da nametne agendu "uglavnom za unutrašnju političku upotrebu".
S druge strane, direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petar Petković izjavio je da danas u Briselu nije došlo do trilateralnog sastanka sa Prištinom, jer je to odbio njihov pregovarač Besnik Bisljimi.
Petković je nakon sastanka sa Miroslavom Lajčakom rekao da Beograd "nikada nije imao problem da razgovara i ima direktne susrete sa prištinskom stranom".
Kako piše u saopštenju Vlade Srbije, Petković je ukazao na to da je tokom trojnog susreta Priština mogla da kandiduje koje god teme želi.
"Bisljimi je to odbio jer je naša delegacija insistirala na temama kao što su Zajednica srpskih opština, usluge i puna implementacija svih prethodno postignutih sporazuma", rekao je Petković.
Kako je izjavio, na sastanku je razgovarano o mostu na Ibru, poštanskim uslugama, energetici, telekomunikacijama, nestalim osobama i integrisanom upravljanju prelazima.
On je rekao i da je tokom sastanka bilo reči o "sveobuhvatnim merama" koje je predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vučić je u petak izneo nekoliko mera i zahteva, među kojima je da se pripadnici srpske zajednice vrate u institucije koje su napustili novembra 2022. Tražio je i raspisivanje novih izbora u opštinama na severu Kosova, gde su na vlast trenutno albanski gradonačelnici, jer su Srbi bojkotovali poslednje izbore.
Prema evropskim izvorima, obe strane su pokušale da diktiraju dnevni red trilateralog susreta i nisu pristale na ono što je tražila druga strana. Oni su istovremeno, kažu ovi izvori, ignorisali prvobitni evropski predlog agende.
Izvori upućeni u organizovanju današnjeg susreta su rekli da je teško predvideti da li će doći do zajedničkog susreta, te da će sve biti jasnije tokom dana, u zavisnosti od atmosfere koja će dominirati u odvojenim sastancima.
Poslednji susret glavnih pregovarača održan je u julu, par dana nakon dolaska lidera Srbije i Kosova, Aleksandra Vučića i Albina (Aljbin) Kurtija kada nije došlo do zajedničkog susreta jer je to odbio kosovski premijer.
Dijalog Kosova i Srbije je u zastoju već više od godinu dana. Lidri su u februaru 2023. godine postigli sporazum o putu ka normalizaciji odnosa. U martu iste godine je usaglašen aneks primene. Međutim sporazumi nisu potpisani zbog odbijanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Na svakom susretu lidera dominirale su tenzije. Oni su se poslednji put sastali 14. septembra 2023 godine. Deset dana kasnije dogodio se napad u Banjskoj koji je dodatno zaoštrio odnose.
Glavni pregovarači su u poslednjih godinu dana u više navrata dolazili u Brisel ali susreti nisu suštinski promenili sutuaciju. Često se desilo da ne dođe do zajedničkog susreta i da se runde završe samo odvojenim razgovorima sa evropskom stranom.
