Sporazumom o slobodnoj trgovini Srbije i Kine, koji stupa na snagu 1. jula, obuhvaćeno je više od 20.000 proizvoda, od čega će 90 odsto biti oslobođeno carina.
Kako prenosi agencija Beta, to će omogućiti srpskim proizvođačima preferencijalni pristup kineskom tržištu od 1,4 milijarde stanovnika, što bi, prema prognozama ekonomista, trebalo bi da poveća izvoz u tu zemlju, a ovdašnja preduzeća uključi u kineske globalne lance snabdevanja.
Sporazum su u oktobru 2023. u Pekingu potpisali ministri trgovine Srbije i Kine Tomislav Momirović i Vang Ventao, u prisustvu predsednika Srbije i Kine Aleksandra Vučića i Si Đinpinga, a obuhvatiće 10.412 srpskih proizvoda i 8.930 kineskih.
Predviđeno je da će, prvog dana stupanja Sporazuma na snagu, 60 odsto robe biti oslobođeno carina, u narednih pet do 10 godina još 30 odsto robe, dok će najosetljiviji proizvodi, pre svega poljoprivredni, biti i dalje zaštićeni.
Od 1. jula bez carine iz Srbije u Kinu moći će da se izveze sveže voće i povrće, farmaceutski proizvodi, proizvodi hemijske i mašinske industrije.
Kompanije koje koriste pogodnosti predviđene Sporazumom moraju da dokažu da je više od 50 odsto vrednosti svakog proizvoda koji se izvozi nastalo u matičnoj državi.
U Privrednoj komori Srbije smatraju da je početak primene Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom najvažnija ekonomska vest za privredu Srbije u ovoj godini i veliki iskorak u ekonomskim odnosima Srbije i Kine koji imaju dinamičan rast u proteklih 10 godina, prenosi Beta.
U Srbiji se očekuje i da Sporazum pomogne uravnoteženje robne razmene, odnosno smanjenju postojećeg spoljnotrgovinskog deficita i povećanju pokrivenosti izvoza uvozom, a očekuje se istovremeno proširenje investicionih i proizvodnih kapaciteta u Srbiji i jačanje sveukupne privredne delatnosti, kao i promena percepcije Srbije kao mesta za investiranje.
Investicije iz Kine u Srbiju su od 2014. do 2023. godine iznosile više od 5,5 milijardi evra, što je u tom periodu činilo 17,5 odsto svih investicija. Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Kine u 2023. je bila 6,09 milijardi dolara, od čega je 1,2 milijarde činio izvoz iz Srbije, prenela je Beta.
Prema podacima Privredne komore Srbije, na listi pet glavnih izvoznih proizvoda iz Srbije u Kinu bili su rude bakra i koncentrati, katode, obrađeno drvo bukve, potom smrznuto goveđe meso i motori.
Istovremeno, prvi na listi kineskih proizvoda po vrednosti uvoza u Srbiju bili su kotlovi, pametni telefoni, portabl mašine, uređaji za klimatizaciju i obojeni lim.
U Srbiji posluje 1.560 privrednih društava sa većinskim kineskim kapitalom i u njima je angažovano oko 20.600 radnika, a gotovo trećina stranih investicija u Srbiji prošle godine stigla je iz Kine.
Pored Srbije ovakav Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom u Evropi imaju i Švajcarska i Gruzija.
Srbija je zbog jačanja saradnje sa Kinom, više puta kritikovana u Briselu i Vašingtonu.
Nakon potpisivanja ovog sporazuma 2023. godine reagovala je Evropska unija, odakle su podsetili Srbiju da se, kao kandidat za članstvo u EU, obavezala da će na dan pristupa Uniji istupiti "iz svih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini".
