Dok vlasti u Kijevu prebrojavaju civilne žrtve stradale u napadima ruskih snaga na ukrajinske gradove, izveštaji Ujedinjenih nacija (UN), organizacija za ljudska prava i istraživačkih medija ukazuju na to da Rusija od početka invazije na Ukrajinu koristi spornu kasetnu municiju.
Ujedno, eksperti za zaštitu ljudskih prava u Srbiji smatraju da je ovo pravi trenutak da se zvanični Beograd priključi Konvenciji UN o zabrani kasetne municije, koja je na snazi gotovo punih 12 godina.
Srbija je jedina država Zapadnog Balkana koja se nije priključila Konvenciji. Od 2008. kada je doneta, Konvenciji se pridružilo više od stotinu država sveta. Rusija i Ukrajina takođe nisu potpisnice konvencije.
Zašto sada?
Bojan Stojanović, stručnjak za međunarodno pravo i ljudska prava smatra da je upravo u kontekstu aktuelnog sukoba u Ukrajini, u kome od kasetne municije stradaju civili, pravi trenutak da se Srbija priključi Konvenciji, čime bi se, između ostalog obavezala na zabranu upotrebe te vrste oružja.
Za to, kako kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE), postoji mnogo razloga.
"Prvo što je Srbija, kao tada deo Savezne Republike Jugoslavije iz 1999. godine imala iskustvo da se na njenoj teritoriji upotrebljava za vreme oružanog sukoba kasetna municija. Druga stvar, sazrelo je i vreme pošto je Konvencija na snazi skoro 12 godina", pojašnjava Stojanović.
Prema podacima Centra za razminiranje, na teritoriji Srbije, kasetna municija se, nakon operacije NATO iz 1999. godine, još uvek nalazi na površini od oko 2,4 miliona kvadratnih metara.
Zaostala kasetna municija se, prema podacima Centra, nalazi na teritoriji opština Sjenica, Tutin, Bujanovac, Užice i Raška.
Akcija NATO snaga počela je u martu 1999. nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, vođenih u Rambujeu i Parizu februara i marta 1999. godine.
Trajala je 78 dana, a preduzeta je sa ciljem sprečavanja egzodusa albanskog stanovništva na Kosovu izloženog teroru srpskih vojnih i policijskih snaga, za šta je kasnije pred sudom u Hagu suđeno većini pripadnika tadašnjeg državnog vrha uključujući i Slobodanu Miloševiću kao predsedniku države.
Stojanović ukazuje da bi potpisivanje Konvencije za Srbiju bilo važno iz više razloga.
"Zbog budućnosti, zbog nekih eventualnih budućih događaja, trebalo bi da se preduprede štetne posledice upotrebe kasetne municije, iz razloga što je ona zapravo neselektivno oružje. Žrtve kasetne municije su svi koje se nađu na tom području", navodi Stojanović.
Zvaničnici u Srbiji ne govore javno o razlozima nepriključivanja Konvenciji. Upravo zbog toga i zbog humanitarnog značaja Konvencije iz ugla zaštite ljudskih prava, o tome bi, smatra Stojanović trebalo "mnogo više da se polemiše".
"S obzirom na situaciju u međunarodnoj zajednici, zategnutosti u međunarodnim odnosima, ova tema svakako ne bi smela da bude skrajnuta", zaključuje on.
Pozivi iz UN i EU Srbiji da se priključi Konvenciji
I UN i Evropska unija (EU), čijem članstvu Srbija teži pozivale su Beograd da stave svoj potpis na konvenciju o zabrani kasetne municije.
Portparol Evropske unije, Peter Stano, poručio je u ranijoj izjavi za RSE u oktobru 2020. da EU podržava humanitarni cilj Konvencije o kasetnoj municiji. Na pitanje kako komentariše činjenicu da je Srbija jedina od država Zapadnog Balkana koja se nije priključila ili ratifikovala Konvenciju o kasetnoj municiji, Stano je tada naveo:
"U skladu sa svojim pregovaračkim okvirom, od Srbije se zahteva da, u periodu do pristupanja, progresivno usklađuje svoje politike prema trećim zemljama i svoje pozicije u međunarodnim organizacijama sa politikama i stavovima koje su usvojile EU i njene države članice."
U ranijem pisanom odgovoru UN za RSE u oktobru 2020, navodi se da Generalni sekretar UN, kao poverenik sporazuma, podržava sve napore koji za cilj imaju univerzalizaciju Konvencije i ohrabruje sve države koje nisu uzele učešća do sad da razmotre pristupanje ili ratifikaciju Konvencije.
Zašto se Srbija ne odriče kasetne municije?
Vojska Srbije u svom borbenom naoružanju raspolaže kasetnom municijom.
Izvršni direktor nevladinog Saveta za strateške politike Nikola Lunić to vidi kao jedan od glavnih razloga za nepriključivanje Srbije Konvenciji.
"Obzirom da nismo razvili proizvodnju pametne municije, te da nam nije omogućen ni uvoz savremenih borbenih sistema koji bi bili zamena za kasetnu municiju, u vojnom kontekstu je logično odbijanje Generalštaba da se priključi pomenutoj Konvenciji kako ne bi ugrozili dostignute sposobnosti", ocenjuje Lunić za RSE.
Prema podacima sa sajta Vojske Srbije, država u svom borbenom naoružanju ima lanser raketa sa kasetnom bojevom glavom M-87 Orkan. Reč je o domaćem proizvodu koji je u drugoj polovini 1980-tih razvijen u saradnji Iraka i socijalističke Jugoslavije.
Orkan M-87 sa kasetnom municijom je koristila Jugoslovenska narodna armija (JNA) tokom rata devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije. Srbija takođe i proizvodi bacač granata, koji može da koristi kasetnu municiju.
Lunić ukazuje da su države Zapadnog Balkana, uz izuzetak Srbije i Bosne i Hercegovine (BiH) izabrale kolektivni sistem bezbednosti, koji im, kako kaže, "omogućuje komfornu poziciju da se odreknu nekih od operativnih sposobnosti i prepuste zajedničkoj odbrani u skladu sa članom 5. Povelje NATO".
Crna Gora i Severna Makedonija su članice NATO. Kosovo teži članstvu, dok su BiH entitetske vlasti Federacije i Republike Srpske podeljene oko eventualnog članstva u NATO. Srbija se deklariše kao vojno neutralna.
Upravo je vojna neutralnost, smatra Lunić, dodatni izazov da se Srbija odrekne dela borbenog naoružanja, jer neutralnost podrazumeva "koncept totalne odbrane".
"Svi smo svesni da je takav koncept neodrživ, ali je frazeologija politički zavodljiva sa velikim potencijalom kapitalizacije kod glasačkog tela", dodaje Lunić.
On veruje da će se Srbija sasvim sigurno priključiti Konvenciji na svom putu usklađivanja spoljne i bezbednosne politike sa EU. Dodaje da su humanitarni cilj i zajedničke vrednosti koje bi time promovisali "važnije i od same EU integracije".
"Nažalost, za punu ratifikaciju će trebati još neko vreme koje bi mogli iskoristiti da izvučemo pouke iz sukoba širom sveta i da pronađemo nacionalni interes za punopravno učešće u kolektivnom sistemu bezbednosti. Naravno, bez kasetne municije", zaključuje Lunić.
RSE se povodom nepriključivanja Srbije Konvenciji UN o zabrani kasetne municije obratio Ministarstvu spoljnih poslova, koje je nadležno za praćenje međunarodnih sporazuma i konvencija. Odgovor, međutim, do zaključenja teksta nije stigao.
Šta je kasetna municija i zašto je sporna?
Konvencija UN o kasetnoj municiji doneta je 2008, a stupila na snagu u avgustu 2010. godine. Propisuje zabranu svake upotrebe, skladištenja, proizvodnje i transfera kasetne municije.
Reč je o municiji koja u sebi sadrži veliki broj manjih zrna (bombi) koja se prilikom ispaljivanja raspršuju pokrivajući širu oblast i na taj način ugrožavajući sve ono što se nalazi oko zacrtane mete. To naročito predstavlja rizik po civile.
Prema definiciji Ujedinjenih nacija, kasetna municija je neprihvatljiva iz dva razloga.
Prvi je taj što ima efekta na široko područje i ne razlikuje civile od vojnika.
Drugi je to što kasetna municija za sobom ostavlja veliki broj neeksplodiranih delova, koji "ubijaju i ranjavaju civile, ometaju ekonomski i socijalni razvoj i imaju druge teške posledice koje traju godinama i decenijama nakon upotrebe".
Izveštaji o korišćenju kasetne municije u Ukrajini
Od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, Ujedinjene nacije, istraživački mediji i organizacije za ljudska prava više puta su ukazivale i dokumentovale upotrebu kasetne municije u sukobu u Ukrajini.
U saopštenju Visokog komesara UN za ljudska prava (OHCHR) od 11. marta navodi se da UN raspolažu kredibilnim izveštajima o više slučaja korišćenja kasetne municije od strane ruskih snaga, uključujući upotrebu kasetne municije u naseljenim oblastima.
"Zbog svog dejstva na širem području, upotreba kasetne municije u naseljenim oblastima je nespojiva sa principima međunarodnog humanitarnog prava", navodi se u saopštenju UN.
Dodaje se i da međunarodno pravo zabranjuje napade na civile i civilne objekte.
"Podsećamo ruske vlasti da je naređivanje napada protiv civila i civilnih objekata… zabranjeno u skladu sa međunarodnim pravom i da bi (ti napadi) mogli predstavljati ratni zločin", navele su UN.
Međunarodna istraživačka mreža Bellingcat je u tekstu objavljenom 11. marta dokumentovala tipove kasetne municije ispaljene u blizini škola, bolnica, u stambenim naseljima gradova u Ukrajini poput Harkiva, Odese i Kersona, kako su naveli "daleko od primetnih vojnih meta".
"Identifikovali smo nekoliko tipova kasetne municije u napadima na ukrajinska sela i gradove", navodi Bellingcat uz fotografije delova kasetne municije pronađene na teritoriji Ukrajine.
Međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesty International i Human Rights Watch (HRW) u svojim izveštajima su takođe ukazali na to da ruske snage koriste kasetnu municiju prilikom napada na gradove u Ukrajine.
Direktorka HRW Jasmin (Yasmine) Ahmed je u tekstu objavljenom 11. marta na sajtu organizacije navela da "svet mora poslati jasnu poruku nakon brutalne upotrebe kasetne municije".
"Međunarodno pravo zabranjuje namerne napade na civile ili civilnu infrastrukturu kao što su bolnice i škole, kao i napade koji ne prave razliku između civila i legitimnih vojnih ciljeva, ili nanose prekomernu štetu civilima. Takva teška kršenja zakona ratovanja, ako se izvrše namerno ili nepromišljeno, mogu predstavljati ratne zločine", navela je Ahmed.
HRW je 4. marta izvestio o tome da je u napadu ruskih snaga 28. februara na stambena naselja u Harkivu, drugom po veličini gradu u Ukrajini, ispaljeno "najmanje tri kasetne bombe".
"Razgovori sa dva svedoka i analiza 40 video snimaka i fotografija otkrivaju upotrebu podmunicije koju su ispalile rakete sa kasetnom municijom 9M55K Smerč (Smerch) ruske proizvodnje. U ovim napadima poginula su najmanje tri civila", navela je ta međunarodna organizacija.
Organizacija Amnesty International je 27. februara izvestila o smrti tri civila, među kojima je i jedno dete usled kasetne municije korišćene u napadu na predškolsku ustanovu u gradu Ohtirka, na severoistoku Ukrajine.
Generalna sekretarka te međunarodne organizacije Anjes Kalamar (Agnès Callamard) tada je izjavila da "ne postoji nikakvo opravdanje za bacanje kasetne municije u naseljena mesta, a kamoli blizu škole".
"Ovaj napad nosi sva obeležja ruske upotrebe ovog inherentno neselektivnog i međunarodno zabranjenog oružja, i pokazuje flagrantno zanemarivanje života civila", navela je Kalamar.
Prema izveštaju UN na dan 14. mart od početka ruske invazije na Ukrajinu, život je izgubilo gotovo 700 civila, među kojima i 48 dece.
Facebook Forum