Unutrašnje trzavice u Demokratskoj stranci (DS), nastavljene i nakon partijskih izbora, koji na čelo stranke nisu doveli novo lice, ugrožavaju i ono malo preostale vere da bi ova partija mogla da bude stožer građanske opozicije. Uz dosadašnje neuspehe lidera ovog dela opozicije da dogovore neku zajedničku platformu i nastup, čini se da bi glavni oponenti vlasti u Srbiji uskoro mogli da budu iz redova radikalne desnice.
Za četiri godine DS je promenila četiri predsednika. Novi lider Dragan Šutanovac bi trebalo ne samo da prekine četvorogodišnji gubitnički trend stranke nego i da pokuša da okupi oko zajedničke ideje brojne lidere partija građanske i proevropske orijentacije koje su uglavnom nastale iz DS-a.
Treba li podsećati da su ove stranke jedva prešle cenzus na prolećnim parlamentarnim izborima dok su se partije desne i nacionalne orijentacije vratile u parlament na velika vrata?
"Srbija ima puno problema, sigurno je da ta nepotpuna sloga u korpusu proevropske, prodemokratske opozicije postoji, ali sigurno da ona nije osnov problema", kaže nam Zoran Živković, lider Nove stranke i nekadašnji potpredsednik DS-a.
"Tu postoje neki animoziteti između predsednika partija, između nekih drugih funkcionera, ali u tom nekom strateškom smislu ne postoje velike razlike", tvrdi Živković.
Izgubljeno poverenje građana
Problem opozicije je što je izgubila poverenje građana, kaže sociolog Jovo Bakić.
"To poverenje se ne vraća tako lako, i posebno ne sa starim ljudima, i u tom smislu opozicija nema čemu da se nada dok ne bude značajno restrukturisana, obnovljena, uspostavljena na sasvim drugačijoj osnovi jer ovi izbori u Demokratskoj stranci pokazuju da članstvo DS-a nema nikakve veze, nikakvog dodira sa građanstvom Srbije", kaže Bakić.
Na stranačkim izborima je došlo do personalnih promena na čelu Demokratske stranke, ali ne i suštinskih jer je Dragan Šutanovac staro lice takođe iz vremena dramatičnog pada poverenja građana u ovu partiju.
Novoizabrani predsednik najavljuje da će DS premijera Aleksandra Vučića i Vladu "gađati" rešenjima koja će motivisati građane da ih podrže.
A ono zbog čega su Demokratska stranka i ostale tadašnje članice proevropske vladajuće koalicije izgubile poverenje građana na izborima 2012. godine, između ostalog, je i zbog urušavanja institucija, sporne reforme pravosuđa, pritiska na medije.
Mnogi proevropski orijentisani građani bili su razočarani zbog izneverenih obećanja nakon rušenja režima Slobodana Miloševića i načinom na koji je predsednik Srbije i tadašnji lider demokrata Boris Tadić vodio državu. Zbog toga mnogi nisu glasali na izborima 2012. što su iskoristili Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić, čija novoosnovana Srpska napredna stranka, preuzima najpre proevropsku agendu a potom i vlast.
Umesto da izvuče pouke iz ovog poraza i sprovede radikalne reforme, uključujući i kadrovske, prodemokratska opozicija se iscrpljivala u unutarstranačkim sukobima, pre svega Demokratska stranka. Menjala je lidere, ali stara lica i dalje igraju ključnu ulogu što je onemogućavalo istinsko "provetravanje" partije tako što bi sposobni i nekompromitovani kadrovi udahnuli svežinu u oronulu stranku.
Našim životima vlada ekstremna desnica
"Mislim da Demokratskoj stranci predstoji ozbiljno čistilište. Oni su prokockali ogroman demokratski potencijal za transformaciju naše zemlje u modernu evropsku zemlju", kaže pozorišni reditelj Kokan Mladenović.
Pred aprilske izbore Mladenović je bio u grupi oko 40 javnih ličnosti koji su podržali Demokratsku stranku prepoznajući u njoj "snagu posvećenu vrednostima građanskog društva, ljudskih prava i političke demokratije". Danas kaže da ne misli da postoji ikakav potencijal građanske i leve opcije.
"Mislim da će proći puno vremena da se neki potpuno novi ljudi, neki potpuno novi pokreti etabliraju na političkoj sceni, pa će oni nešto moći da promene. A desna opozicija je takva kakva jeste. Ja mislim da jedna ekstremna desnica sa lažnim evropskim rečnikom vlada našim životima trenutno, tako da li će ona biti formalno desna, još ekstremnija, ili će lagati da je evropska a ponašati se krajnje desno, pre svega govorim o cenzuri, uticaju na sferu javnog života, gušenju slobode medija i tako dalje, to i nije toliki problem", ocenjuje Mladenović.
Može li se građanska opozicija udružiti tako što bi, na primer, predložila zajedničkog kandidata za predsedničke izbore sledeće godine?
"Ja se nadam da će proevropska, prodemokratska opozicija doći do zajedničkog kandidata koji ima šanske da pobedi kandidata vlasti, odnosno kandidata desnice. To je velika šansa i velika odgovornost tog dela opozicije i ja mislim da to ne sme da bude propušteno", navodi jedan od lidera opozicije Zoran Živković.
U međuvremenu u parlament su se vratili radikali Vojislava Šešelja, kao i Demokratska stranka Srbije, a parlamentarna snaga postaju i Dveri. Ovaj deo opozicije sa desnog spektra protivi se priključenju Srbije Evropskoj uniji, a ako se sadašnji trendovi nastave na putu su da postanu glavni oponenti aktuelnoj vlasti.
Desnica nažalost postaje privlačnija za birače širom Evrope, kaže socilog Jovo Bakić.
"U tom smislu Srbija nije nikakav izuzetak, svuda u Evropi radikalna desnica jača i to je ono što u ovom trenutku jako zabrinjava", navodi Bakić.
Facebook Forum