Izvoz robe iz Srbije u Kirgistan višestruko je porastao nakon ruske invazije na Ukrajinu, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije koje je analizirao Radio Slobodna Evropa (RSE).

Međutim, podaci Statističkog komiteta Kirgistana i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o uvozu srpske robe u Kirgistan, upućuju na zaključak da proizvodi upućeni u ovu bivšu sovjetsku republiku, ne stižu do svog formalnog odredišta, već se iz Kirgistana reeksportuju na treće tržište.

Među robom koja se iz Srbije izvozi za Kirgistan ima i one koja je na spisku sankcija Evropske unije i SAD izrečenih Rusiji, kao roba koja može biti zloupotrebljena u ruskoj vojnoj industriji. Sve ovo može se videti na osnovu carinskih oznaka o izvozu robe koji beleži srpski Zavod za statistiku.

Da li je Kirgistan samo usputna stanica za transport sankcionisanih proizvoda na rusko tržište i na koji način se put te robe kontroliše, za RSE nisu odgovorili iz Vlade Srbije i Ministarstva trgovine.

Predstavnici državnih institucija nisu objasnili ni šta se to desilo pa je izvoz za Kirgistan drastično povečan u poslednje dve godine.

Drastičan porast izvoza u Kirgistan

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iz Srbije je u Kirgistan tokom 2022. godine izvezena roba u vrednosti od 12,8 miliona američkih dolara, dok je izvoz u 2023. godini povećan čak šest puta i iznosio je 81,1 milion dolara. Kada se ovi podaci posmatraju iz Kirgistana, vidi se da većina robe izvezene iz Srbije nije završila u ovoj zemlji.

Tokom 2023. kad je iz Srbije ka Kirgistanu registrovan izvoz od preko 80 miliona, u Kirgistan je ušla roba u vrednosti od tek blizu sedam miliona evra.

Drastične razlike beleži i Međunarodni monetarni fond, pa prema izveštaju koji obuhvata period od četiri meseca, od novembra 2023. do februara 2024. Srbija je u Kirgistan izvezla robu u vrednosti od oko 30 miliona dolara dok je na tržište Kirgistana iz Srbije ušla roba vredna tek milion dolara. MMF prikuplja podatke od zvaničnih državnih institucija i statistički ih obrađuje.

Da je trend rasta izvoza nastavljen pokazuju i noviji podaci Zavoda za statistiku Republike Srbije. Za samo četiri meseca u 2024. godini Srbija je u Kirgistan izvezla robu vrednosti 54,1 milion dolara, što je četiri puta više nego tokom čitave 2022.

Februara 2022. godine Rusija je izvršila invaziju na susednu Ukrajinu, nakon čega su zapadne države uvele oštre ekonomske i političke sankcije Moskvi, koje se i danas pooštravaju.

Šta Srbija izvozi u Kirgistan?

Iako među robom koja je izvezena u Kirgistan ima i one koja se koristi za civilnu upotrebu poput kartona i sadnica za voće, Zavod za statistiku beleži i izvoz robe koja se nalazi na "High-priority" listi, odnosno robe dvostruke namene koja je identifikovana kao roba koja se koristi u vojnoj industriji.

Ova roba nalazi se na listi sankcija Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država(SAD) za izvoz u Rusiju. "High-priority" lista protiv Rusije uvedena je u okviru međunarodnih sankcija nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Mere za ograničavanje izvoza kritičnih tehnologija i materijala progresivno su pooštravane kroz nekoliko paketa sankcija.

Kako se navodi na sajtu Evropske komisije, odnosno njenog tela Direkcije za finansijsku stabilnost, finansijske usluge i uniju tržišta kapitala, ova lista predstavlja:

"Spisak zabranjene robe dvostruke namene i predmeta napredne tehnologije koji se koriste u ruskim vojnim sistemima koji se nalaze na bojnom polju u Ukrajini ili su kritični za razvoj, proizvodnju ili upotrebu tih sistema".

Srbija je u 2022. godini u Kirgistan izvezla ovaj tip robe u vrednosti od 340.000 dolara, dok je u 2023. godini drastično skočila vrednost sankcionisane robe koja je upućena ka Kirgistanu – radi se o 7,7 miliona dolara, pokazuju podaci Zavoda za statistiku, koje je analizarao RSE.

Od robe koja je pod sankcijama najviše su se izvozili kuglični ležaji, delovi aviona, helikoptera, bespilotnih letelica, električni aparati za strujna kola…

Da li je i u kojoj meri ova roba i ušla u Kirgistan ili je reeksportovana na drugo tržište, nije poznato jer Statistički komitet Kirgistana nije objavio podatke o vrsti uvežene robe za poslednje dve godine. Komitet je naveo da nije bilo potrebe ili zahteva za tako detaljnim podacima.

Prema podacima iz baza Agencije za privredne registre, skoro trećina kompanija registrovanih u Srbiji koje izvoze robu u Kirgistan osnovana je posle početka invazije, tj posle 22. februara 2022. Privredni registar pokazuje da su vlasnici tih firmi između ostalih i državljani Rusije, Kube, Moldavije, Ukrajine, ali i iz zemalja Evropske unije iz Italije, Litvanije i Slovenije.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku otkrivaju kojom robom se trgovalo i u kom obimu ali ne i koje tačno firme registrovane u Srbiji su izvozile spornu robu, odnosno proizvode obuhvaćene sankcijama EU i SAD.

Evropska komisija: EU pomno prati treće zemlje

Osim iz Srbije, prema podacima MMF-a u poslednje dve godine došlo je do značajnog rasta izvoza u Kirgistan i iz drugih evropskih država, između ostalih Nemačke, Mađarske, Poljske, Italije.

"Kirgistan je samo adresa koja stoji na fakturi. To je ključna tačka za pretovar robe koja se uprkos sankcijama isporučuje Rusiji", napisao je na mreži X, povodom objavljenih podataka MMF-a, Robin Bruks, glavni ekonomista Instituta za međunarodne finansije (IIF).

Da li svoja uverenja o kršenju sankcija bazira isključivo na neskladu u podacima o uvozu i izvozu između Kirgistana i evropskih država ili raspolaže dodatnim dokazima da se roba izvezena u Kirgistan prosleđuje na rusko tržište, do objavljivanja teksta, Bruks nije odgovorio za RSE.

Na njegove tvrdnje ragovao je zamenik predsednika kirgistanske vlade, Edil Baisalov, navodeći da je u Briselu predložio da ih obaveste o svakoj navodnoj transakciji robe dvostruke namene koje su obavile kirgistanske firme.

"Pošto mi nismo totalitarna država, ne kontrolišemo i ne možemo kontrolisati svaki od ovih sumnjivih poslova", napisao je Edil Baisalov na mreži X.

Kristijan fon Zesta, stručnjak za sankcije iz Nemačkog instituta za globalne i regionalne studije (GIGA), kaže za RSE da podaci o izvozu sami po sebi nisu dovoljan dokaz kršenja sankcija prema Rusiji ali naglašava da je dodatna kontrola neophodna.

"Članstvo Kirgistana u Evroazijskoj ekonomskoj uniji znatno otežava efikasnu kontrolu dalje trgovine ka Evropi. Trgovačke kompanije i vlade zemalja članica te Unije morale bi biti predmet efikasnije kontrole", smatra Fon Zesta.

Kirgistan je uz Jermeniju, Belorusiju i Kazahstan u Evroazijskoj uniji sa Rusijom, čime je omogućena trgovina između ovih zemalja, bez carine i daljih provera. Evroazijska ekonomska unija je osnovana u januaru 2015. godine, sa ciljem da olakša slobodan protok roba, usluga, kapitala i radne snage među državama bivšeg Sovjetskog Saveza.

Prema statističkim podacima Evroazijske ekonomske komisije, od početka rata u Ukrajini, obim teretnog prevoza Kirgistana u okviru Evrazijske unije je u konstantnom rastu.

"Evropska unija pomno prati šta se dešava”, kažu iz Evropske komisije za RSE.

Na pitanje da li su i koje mere sprovedene kako bi se sprečila potencijalna isporuka robe proizvedene na zapadu Rusiji preko Kirgistana i ostalih članica Evraozijske unije, kažu da se prate svi obrasci zaobilaženja sankcija i da je rešavanje tog problema prioritet.

"EU prati treće zemlje koje se koriste kao platforme za zaobilaženje sankcija, posebno operatere koji su uključeni u šeme zaobilaženja sankcija i reeksport sankcionisane robe u Rusiju. Diplomatski pristup i stalna saradnja sa ovim zemljama radi osiguranja da se sankcije EU ne zaobilaze je neophodna. Ovo je u samom središtu mandata izaslanika EU za sankcije, gospodina Davida O’Sullivana", navodi se u odgovoru Evropske komisije.

Kako ističu, spisak prioritetne robe (high-priority roba dvostruke namene) koja je, u dogovoru sa SAD, Velikom Britanijom i Japanom, zabranjena za izvoz u Rusiju a koja često uključuje tehnologiju i opremu koja bi mogla biti korišćena u vojne svrhe, osnovno je polazište u razgovorima EU sa trećim zemljama.

"Pozvali smo treće zemlje da zabrane reeksport te robe u Rusiju jer će ona gotovo sigurno biti korišćena od strane ruske vojske na bojnom polju u Ukrajini. Ova lista je, dakle, centralni element u našim razgovorima sa trećim zemljama. Štaviše, kompanije treba da primene posebnu pažnju prilikom trgovanja tom robom", navode iz Evropske komisije za RSE.

Srbija se, iako kandidat za članstvo, nije usaglasila sa odlukama EU o sankcijama prema Rusiji.

Izvoz iz Srbije za Rusiju nije zabranjen osim što postoje upustva da se ka Rusiji ne izvozi označena hi-priority roba koju Rusija koristi za vojnu industriju. Od početka invazije na Ukrajinu, ova uputstva objavljuje Privredna komora Srbije.

Država koja ne poštuje odluke o sankcijama može biti kažnjena čak i zabranom uvoza savremene tehnologije koja se proizvodi na Zapadu, navodi se u odluci EU o 11. paketu sankcija koja je usvojena u junu 2023.

Prema ranijem istraživanju RSE od početka rata u Ukrajini do kraja 2023 proizvodi u vrednosti od najmanje 71,1 milion dolara isporučeni su Rusiji preko srpskih kompanija, iako se radi o robi koja je stavljena na listu visoko rizičnih proizvoda i nalaze se na sankcijama koje su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države uvele Rusiji.

Na osnovu podataka iz baza o međunarodnoj trgovini, RSE je tada analizirao više od 14.000 pošiljki srpskih kompanija koje su od početka rata, od februara 2022. izvozile proizvode u Rusiju.

Na nalaze ovog istraživanja nisu reagovali Vlada Srbije i Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.

Iz Ministarstva za evropske integracije za RSE su naveli da Srbija "sprovodi brojne konkretne aktivnosti u cilju suzbijanja zaobilaženja sankcija, uključujući i one usmerene na jačanje izvozne kontrole".

Privredna komora Srbije koja bi trebalo da prati na koji način srpske kompanije posluju, istakla je u odgovoru RSE da su kompanije upozorene da će sva roba namenjena Rusiji biti predmet procene rizika od strane carinskih organa EU ali i da oni nemaju saznanja o zaobilaženja sankcija od strane kompanija koja posluju u Srbiji.

Saradnja na tekstu Kubatbek Aibashov