Međunarodna organizacija Transperensi internešnal (Transparency Internacional) ocenila je da bi državni organi u Srbiji "bez dodatnog odlaganja, trebalo da utvrde da li je vladajuća partija zloupotrebila javne institucije i resurse i da li je organizovala kupovinu glasova u cilju pobede na izborima".
Kako se navodi u saopštenju 21. decembra, Javno tužilaštvo i Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) trebalo bi da hitno reaguju na sumnje u neregularnosti, "za koje su objavljivani dokazi i pre i na dan izbora, budući da su to do sada propustili da učine".
Predsednik Transperensi internešnal Fransoa Valerian pozvao je tužilaštvo i ASK da ispune svoje zakonske obaveze i adekvatno istraže i kazne sve nezakonitosti, prenosi Beta.
"Ukoliko bi to propustili da urade, dodatno bi se podrilo poverenje građana u institucije i doveli bi se u pitanje pravičnost postupka izbora i legitimnost rezultata", naveo je Valerian.
Programski direktor ogranka te organizacije, Transparetnost Srbija Nemanja Nenadić ocenio je da su se, "u odsustvu pravila koja bi na smislen način uredila šta javni funkcioneri mogu da rade u tom svojstvu u periodu pred izbore, vladajuće stranke i na ovim izborima uveliko predstavljale kroz funkcionersku kampanju".
Prema njegovim rečima, takve aktivnosti su sada, u proseku, bile četiri puta učestalije nego u novembru i decembru prošle godine kada nije bilo izbora.
"U kampanji je dominantno bio zastupljen predsednik Srbije, pri čemu, u brojnim slučajevima, iz njegovih javnih nastupa nije bilo jasno da li nastupa ispred državnog organa ili izborne liste čiji je bio nosilac, iako je po zakonu bio u obavezi da to predoči na nedvosmislen način", kazao je Nenadić.
U tom pogledu, kako je dodao, najviše zabrinjava propust Agencije da reaguje na adekvatan način, "uprkos veoma jasnim dokazima".
Na neregularnosti tokom izbora u Srbiji, ukazao je i međunarodni posmatrački tim sastavljen od članova OEBS-ove misije za demokratske institucije i ljudska prava, Evropskog parlamenta, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i Parlamentarne skupštine OEBS-a.
Oni su 18. decembra konstatovali da su izbore u Srbiji obeležile ozbiljne neregularnosti, zloupotreba javnih sredstava, medijska dominacija predsednika države Aleksandra Vučića, negativna kampanja i širenje straha.
Nakon tih ocena, reagovali su i Visoki predstavnik EU Žozep Borelj (Josep Borrell) i komesar za proširenje Oliver Varhelji (Varhelyi). Oni su 19. decembra pozvali Srbiju da "opipljivo unapredi" izborni proces.
Da istraži navode međunarodnih posmatrača o izbornim neregularnostima, Srbiju su 19. decembra pozvale i Sjedinjene Američke Države.
U Srbiji su 17. decembra održani parlmentarni, pokrajinski i lokalni izbori u 65 gradova i opština, uključujući i Beograd.
Prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije, koalicija oko vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) osvojila je 128 od 250 mandata u Skupštini Srbije.
Druga je opoziciona koalicija "Srbija protiv nasilja" sa 65 mandata, a treća lista oko socijalista sa 18 mandata.
U parlament ulaze i desna koalicija NADA i po prvi put desničarska, proruska lista Branimira Nestorovića sa po 13 mandata.
Cenzus je prešlo i pet manjinskih stranaka, među njima i Ruska stranka.
Kada je reč o izborima u Beogradu, Gradske izborna komisija objavila je da je lista oko SNS-a osvojila 49 od 110 mandata, a lista "Srbija protiv nasilja" 42.
Cenzus su prešli koalicija NADA sa sedam mandata, i socijalisti i lista Branimira Nestorovića sa po šest mandata.
Koalicija "Srbija protiv nasilja" ne prihvata rezultate izbora i traži raspisivanje novih, tvrdeći da je pobeda vladajuće SNS u Beogradu rezultat izborne krađe.
SNS je u više navrata odbacila optužbe o prekrajanju izborne volje i neregularnostima.
