"Kao zver se zaleteo na mene".
Tako Bojana Radović, opoziciona odbornica u opštini Kula na severu Srbije, za Radio Slobodna Evropa (RSE) opisuje incident u izbornom danu.
Priča da je kao članica lokalne izborne komisije, ispred opozicione koalicije "Srbija protiv nasilja", 17. decembra pošla u obilazak biračkih mesta.
Dobijala sam poruke da sam 'kontaminirana', da mi treba motka, metak, vešalanovinarka Isidora Kovačević
Na jednom biralištu u mestu Ruski Krstur posumnjala je na neregularnost.
Dvojica muškaraca, koji su, kako sumnja, vodili paralelnu evidenciju birača, predstavili su se kao "posmatrači".
Zatražila im je, kaže, da napuste biračko mesto.
Ispred birališta ju je potom, kako ističe Radović, napao treći muškarac – lokalni odbornik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
"Odgurnuo me je telom, uneo mi se bukvalno u lice, rekao 'šta si ovde došla da zavodiš red' i opsovao. Rekla sam mu da se skloni", opisuje Bojana Radović.
Kaže da je potom iz torbe izvadila telefon kako bi pozvala policiju.
"On je meni istog momenta bukvalno oteo telefon iz ruke i krenuo. Ja sam pošla za njim i vikala da mi vrati telefon. On je nakon toga moj telefon iz sve snage bacio. Ušao je u auto i otišao".
U policiji je, kaže, podnela prijavu. Ali, epiloga ni dva meseca kasnije – nema.
"U policiji su rekli da su prijavu prosledili nadležnom tužilaštvu. Iz tužilaštva nemam informacije, moram ponovo otići kao oštećeno lice da vidim šta se dešava", dodaje Radović.
Radio Slobodna Evropa (RSE) do objave teksta nije dobio odgovor Osnovnog tužilaštva u Vrbasu.
Predsednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević je u danu glasanja negirao da je u Ruskom Krsturu došlo do fizičkog napada.
Kako je opisao, došlo je do "verbalnog sukoba usled nesporazuma".
"Izjava RIK-a je sramna, to nije nikakav verbalni incident, niti lični sukob. Napad se desio na kapiji biračkog mesta. Napao me je na pravdi Boga", tvrdi Bojana Radović.
'Uvrede, mizoginija, seksizam'
Ovaj slučaj je jedan u nizu zabeleženih u izveštaju nevladine Akademije ženskog liderstva o rodno zasnovanom nasilju tokom poslednjeg izbornog procesa u Srbiji.
Po pojavi različitih vidova nasilja, objektivizaciji, mizoginiji i kršenju profesionalnih standarda tokom predizborne kampanje, izborni proces je bio lošiji nego prethodniiz izveštaja Akademije ženskog liderstva
Dokumentovane su različite forme nasilja nad ženama, bilo da su one tokom izbora imale ulogu političarki, kontrolorki, aktivistkinja, izveštačica ili biračica.
"Na društvenim mrežama su primećeni mnogobrojni omalovažavajući, mizogini i seksistički komentari upućeni kandidatkinjama sa izbornih lista - kako opozicije, tako i vlasti", jedan je od zaključaka izveštaja.
Takve poruke su im, kako se navodi, najčešće upućivali anonimni muškarci.
'Dobijala sam poruke da mi treba motka i metak'
Izveštaj Akademije ženskog liderstva beleži i verbalno nasilje nad novinarkama tokom kampanje.
"Đubre novinarsko, ljuštila bi krompir u zatvoru za sve laži koje širiš."
Delovi su poruke, pretećeg i uvredljivog sadržaja, koju je uoči izbora dobila Isidora Kovačević, urednica regionalnog portala sa zapada Srbije "Podrinske novine".
Poručeno joj je i da se iseli iz Šapca posle izbora.
Isidora Kovačević za RSE pojašnjava da je ta poruka objavljena nakon njenog komentara o mitingu vladajuće Srpske napredne stranke, na kojem je u prvom redu bio načelnik šabačke policije.
"Bilo je važno da se priča o tome što načelnik sedi u prvom redu na predizbornom skupu jedne stranke, bez obzira koja je. Nisam očekivala da ću nakon toga biti targetirana na društvenim mrežama", dodaje ona.
Poruka je objavljena na Instagram nalogu "sabacizbori2023".
RSE je pretragom utvrdio da nije uklonjena.
"Ja sam to prijavila u policiji. Međutim, ono što sam mogla da čujem tokom prijave je da 'to nisu pretnje, to su uvrede'. I evo posle više od dva meseca mi nemamo nikakav epilog", dodaje Kovačević.
Podseća da je kao novinarka koja kritički izveštava o lokalnoj vlasti i ranije dobijala poruke slične sadržine, ali da za to niko nije odgovarao.
"Podnosila sam prijave za lepljenje 'poternica' sa mojim likom, dobijala sam poruke da sam 'kontaminirana', da mi treba motka, metak, vešala. Vidi se da je pik na meni baš zato što sam žensko i zato što javno govorim. Institucije konstantno pokazuju da je sasvim u redu da vi nekog vređate i da mu pretite, ne direktno, ali opet da mu pretite, jer niko neće na to reagovati", zaključuje Kovačević.
Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal i policija do objave teksta nisu odgovorili na pitanja RSE o verbalnim napadima na urednicu "Podrinskih".
Kako se izveštavalo o učesnicama izborne kampanje?
"Po pojavi različitih vidova nasilja, objektivizaciji, mizoginiji i kršenju profesionalnih standarda tokom predizborne kampanje, izborni proces je bio lošiji nego prethodni", zaključak je izveštaja Akademije ženskog liderstva.
Političke partije su "ispoštovale" zakonom propisanu kvotu od najmanje 40 posto kandidatkinja na izbornim listama.
"Ali se pokazalo da je to suštinski nedovoljno da se zaista i menja položaj i moć žena koje na različite načine učestvuju u izbornom procesu", ističe za RSE Smiljana Milinkov, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i jedna od autorki izveštaja.
Kada se meri zastupljenost političarki na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, one su dobile samo osam odsto vremena, navodi se u izveštaju.
Izveštaj pokazuje i da je u finišu izborne kampanje, od 1. do 18. decembra, objavljeno oko 180 naslovnica u deset dnevnih listova.
A na samo četiri naslovnice, političarke su dobile priliku da predstave svoje ideje.
'Stereotipna slika o ženama'
"Žene su prikazane na vrlo stereotipan način", zaključuje Smiljana Milinkov.
A slika se, kako kaže, menja u zavisnosti od toga da li su političarke deo vlasti ili opozicije.
Najzastupljenija političarka bila je predsednica Vlade i funkcionerka Srpske napredne stranke Ana Brnabić – sa četiri odsto vremena na televizijama.
Poređenja radi, predsednik države Aleksandar Vučić, po kome je lista Srpske napredne stranke nosila ime, sam je imao 30 odsto vremena na nacionalnim frekvencijama.
"Premijerka je ranije u medijima bila nevidljiva u odnosu na, recimo, predsednika države, uprkos većim ovlašćenjima po Ustavu. U ovom izbornom procesu bila je vidljivija, ali je bila glasnogovornica negativne kampanje prema političkim protivnicima", zaključuje Milinkov.
Druge članice vladajuće koalicije su, prema rečima autorke izveštaja, u velikoj meri predstavljale "pozadinu" političarima – muškarcima.
"Neku kulisu, koja je tu da bi učinila 'lepšim' prostor u kojem političari komentarišu, javljaju se, govore", dodaje Milinkov.
Među ženama, druga po zastupljenosti na televizijama bila je liderka koalicije desnice "Nacionalno okupljanje" Milica Đurđević Stamenkovski.
Najnegativnije je predstavljena liderka opozicione liste "Srbija protiv nasilja" Marinika Tepić.
"Političarke iz opozicionog spektra su više izložene uvredama, verbalnom nasilju, mizoginiji i seksizmu. Imamo vrlo negativnu sliku na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i novinama sa visokim tiražima", ističe Smiljana Milinkov.
Negativna kampanja prema ženama - učesnicama izbornog procesa se, kako ocenjuje, prelila na društvene mreže.
"Negativni segmenti su na društvenim mrežama još vidljiviji, u smislu verbalnog nasilja, širenja mržnje", zaključuje Milinkov.
Kako su se stranke obraćale biračicama?
"Način na koji se partije u Srbiji obraćaju ženama je paternalistički", zaključak je iz izveštaja Akademije ženskog liderstva u delu koji je posvećen biračicama.
Navodi se da osim onih oko majčinstva, brojni drugi problemi žena za većinu partija ostaju nevidljivi.
Neki od epiteta upućenih ženama su "majke", "domaćice", "stub porodice".
"To ilustruje patrijarhat u kom mi i danas živimo. Tu imamo obraćanje ženama kao objektima. Nisu predstavljene kao subjekat ovog društva, one koje čine aktivno ovo društvo. Nije problem što se ženama obraćamo kao majkama, ali žene nisu samo to", ističe Smiljana Milinkov.
Izveštaj Akademije ženskog liderstva podseća i na pritiske na birače i biračice.
"Kako žene u Srbiji čine većinu zaposlenih u javnom sektoru, ali i među primaocima socijalnih davanja, one su u kampanji više od muškaraca bile izložene nezakonitim pritiscima i ucenama da osiguraju ili pruže podršku strankama na vlasti", dodaje se.
Da su izbore u Srbiji obeležile ozbiljne neregularnosti, zloupotreba javnih sredstava, medijska dominacija predsednika države Aleksandra Vučića, negativna kampanja i širenje straha, ocenila je međunarodna Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).
Evropski parlament je u rezoluciji pozvao Srbiju da istraži navode o izbornim neregularnostima.
Saradnja na tekstu Iva Gajić
