Republička izborna komisija Srbije (RIK) usvojila je većinom glasova rešenje o dodeli mandata poslanicima novog saziva Skupštine Srbije.
Za usvajanje rešenja, 22. januara je glasalo 10, a protiv je bilo petoro članova RIK.
Komisija je prethodno, 12. januara, proglasila konačne rezultate parlamentarnih izbora prema kojima su mandate osvojili predstavnici 10 izbornih lista, od kojih su pet manjinske.
Lista "Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane" osvojila je 129 mandata. Okosnicu ove izborne liste čini vladajuća Srpska napredna stranka, čiji je nosilac bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Drugoplasirana je opoziciona lista "Srbija protiv nasilja" sa 65 mandata.
Lista "Ivica Dačić - premijer Srbije" koju je predvodila Socijalistička partija Srbije imaće 18 poslanika.
Desno orijentisana koalicija "Nada za Srbiju" imaće 13 poslanika.
Proruski i desno orijentisana lista "Mi, glas iz naroda", osvojila je 13 mandata.
Manjinska lista Saveza vojvođanskih Mađara ima šest mandata.
Manjinska lista koju su činili bošnjačka Stranka pravde i pomirenja i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini ima dva mandata.
Dva mandata imaće i manjinska lista SDA Sandžaka.
Manjinska lista "Politička borba Albanaca se nastavlja – Šaip Kamberi" osvojila je jedan mandat.
Manjinska lista Ruske stranke će takođe imati jedan mandat.
Rok za konstituisanje Narodne skupštine je 30 od dana proglašenja konačnih rezultata izbora. Za većinu u Skupštini Srbije potrebno je 126 poslanika.
Rok za formiranje Vlade je 90 dana od dana konstituisanja Narodne skupštine.
Usvojeno i Rešenje o dodeli odborničkih mandata
Gradska izborna komisija (GIK) Beograda usvojila je 22. januara i Rešenje o dodeli odborničkih mandata u novom sazivu skupštine grada.
Prema rezultatima koje je ranije objavila Gradska izborna komisija, vladajuća Srpska napredna stranka osvojila je 49 od ukupno 110 odborničkih mesta u Skupštini Beograda.
Drugoplasirana je opoziciona koalicija "Srbija protiv nasilja" sa 43 mandata.
Opoziciona koalicija desnice NADA dobila je sedam mandata, a lista "Mi - glas iz naroda" Branislava Nestorovića prvi put ulazi u gradski parlament sa šest odbornika.
Socijalističkoj partiji Srbije, dugogodišnjem koalicionom partneru SNS-a, pripalo je pet.
"Srbija protiv nasilja" je 18. januara Ustavnom sudu predala zahtev za poništavanje ovih izbora.
Ta opoziciona koalicija optužuje vladajuću Srpsku naprednu stranku (SNS) za izbornu krađu i traži raspisivanje novih izbora na svim nivoima.
U Srbiji su 17. decembra održani vanredni parlamentarni, pokrajinski i izbori u 65 opština i gradova, uključujući Beograd.
Pored dela opozicije na neregularnosti tokom tih izbora ukazali su domaći i međunarodni posmatrači.
Kancelarija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) saopštila je 18. decembra da su izbore obeležili zloupotreba javnih sredstava, širenje straha i medijska dominacija Aleksandra Vučića.
Nevladina organizacija CRTA ocenila je da je organizovana migracija birača uticala na ishod rezultata u Beogradu.
Državni vrh i Srpska napredna stranka odbacili su ove navode.
O decembarskim izborima raspravljao je i Evropski parlament (EP), odakle je poručeno Evropska komisija očekuje od Srbije, kao kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, da na transparentan način ispita sve pritužbe o neregularnostima tokom izbora održanih 17. decembra prošle godine.
Glasanje o rezoluciji Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji najavljeno je za februar. Rezolucija neće imati obavezujući karakter za vlasti u Beogradu.
Deo evroparlamentaraca i više od 20 visokih evropskih političara pozvalo je na međunarodnu istragu o svim prijavljenim izbornim nepravilnostima i tvrdnjama o krađi.
