U trci za predsednika Srbije je osam kandidata – od aktuelnog predsednika, bivšeg načelnika Generalštaba, profesora Beogradskog univerziteta do ekstremno desničarskih figura.
Među kandidatima za šefa države su i tri žene.
Predsednik države je najviši državni funkcioner koga građani biraju direktno na izborima. Republička izborna komisija (RIK) odredila je žrebom raspored kandidata za predsednika Srbije na glasačkom listiću za izbore 3. aprila. Predstavljamo ih tim redosledom.
Miša Vacić propagira ekstremno desnu ideologiju, za sebe kaže da je srpski nacionalista i da je "život posvetio borbi za srpstvo".
Potpise za predsedničku kandidaturu predao je uz bakljadu. Informativna služba Srpske desnice saopštila je da je do RIK-a stigao u "blindiranom džipu ruskih registarskih tablica".
U koloni vozila sa srpskim i ruskim zastavama neka vozila su imala oznaku "Z", simbol ruske invazije na Ukrajinu.
"Jedini sam kandidat koji ne zagovara neutralnost, već punu podršku Rusiji povodom tekuće specijalne operacije u Ukrajini", poručuje Vacić.
On za agresiju na Ukrajinu koristi termin ruskih zvaničnika "specijalna operacija".
Takođe je rekao da je jedini kandidat sa čvrstom patriotskom ideologijom koja ima za cilj ekonomsko i vojno osnaživanje zemlje kako bi se stvorili uslovi za "vraćanje suvereniteta nad okupiranim srpskim teritorijama i ujedinjenje sa drugim srpskim zemljama."
Srpska desnica, koju predvodi, zalaže se za evroazijske integracije i vojni savez sa silama Istoka. Za Rusiju kaže da je večiti saveznik srpskog naroda, negira nezavisnost Kosova i poručuje da Srbija neće biti NATO kolonija.
Učestvovao je na mitingu podrške Radovanu Karadžiću nakon njegovog hapšenja 2008. godine, a prethodne godine na manifestaciji podrške Ratku Mladiću. Obojica su u narednim godinama osuđeni za ratne zločine pred Haškim tribunalom.
Kratko vreme, krajem 2016. i početkom 2017. bio je zaposlen u Vladinoj Kancelariji za Kosovo dok je na njenom čelu bio Marko Đurić, koji je sada ambasador u Sjedinjenim Državama.
Priznaje da se ne zanosi da će pobediti, već da predsedničku kandidaturu koristi da iznese svoju politiku.
Individualna odgovornost, solidarnost, demontaža partijske države su među ciljevima koje zastupa Biljana Stojković.
Kaže da je glavni razlog zbog čega se odlučila na kandidaturu zaštita životne sredine.
"Najveći akcenat biće stavljen na zaštitu životne sredine i ovog bezumnog uništavanja života zarad stranog kapitala i međunarodnih kompanija", rekla je ona. (Nova.rs, 27. februar 2022.)
U kampanji je izjavljivala da se koalicija "Moramo" zalaže za najbrži put ka Evropi.
Smatra da pitanje stava Srbije o Kosovu treba da se razreši na referendumu. Takođe misli da je za eventualni ulazak Srbije u NATO neophodan referendum, iako je lično protiv članstva u vojnim savezima.
Napad Rusije na Ukrajinu je nazvala agresijom koja je dovela do humanitarne katastrofe.
Smatra da Srbija mora da prati svoje interese kao i većina evropskih zemalja koje su energetski zavisne od Rusije kada je reč o sankcijama toj zemlji. Takođe napominje da Srbija mora da uskladi svoju spoljnu politiku na putu ka članstvu u EU.
Zalaže se za priznavanje istopolnih zajednica, za "apsolutno jednaka prava, uključujući pravo na imovinu, brak i decu". (Novi magazin, 17. mart 2022.)
Takođe je poručila da bi kao predsednica poštovala sekularnost države i išla kod patrijarha samo iz ličnih razloga.
Biljana Stojković nije bila članica ni jedne političke stranke. Članica je Skupštine slobodne Srbije koju je formirala grupa beogradskih profesora, akademika i intelektualaca. Ova organizacija se zalaže za nastavljanje procesa pridruživanja EU, "ali na principima uzajamnosti i poštovanja nacionalnih interesa Srbije".
Biljana Stojković je redovna je profesorka Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Za sebe kaže da je „žena iz naroda koja živi kao prosečan stanovnik Srbije“.
Poručuje da podrška suverenističkoj politici jeste glasno "ne" ulasku Srbije u NATO i "ne" Evropskoj uniji. "Da sarađujemo sa svima, ali da se ne odreknemo svoje suverenosti", rekla je u izbornoj kampanji. Smatra da očuvanje Kosova u sastavu Srbije i očuvanje Republike Srpske (bh entiteta) moraju biti prioriteti svakog predsednika.
Veruje da pristupanje Srbije EU "ovakvom kakva je EU u ovom trenutku nije u interesu zemlje". (N1, 17. mart 2022.) Smatra da Srbija treba da ima neutralan stav i da ne zauzima strane kada je reč o Ukrajini i da to nije sukob Rusije i Ukrajine, već Rusije i NATO, uprkos tome što NATO ne učestvuje u tom sukobu.
Za odluku vlasti da u UN glasa za Rezoluciju kojom se osuđuje Rusija, kaže da može da bude greška koja će koštati.
"Nadam se da će Ruska federacija razumeti da je to urađeno pod pritiskom, ne smemo da dozvolimo da ostanemo bez podrške članica SB UN", rekla je. (N1, 17. mart 2022.)
Branka Stamenković je bila narodna poslanica u Skupštini Srbije od juna 2016. do avgusta 2020. godine na listi desno orijentisanog pokreta "Dosta je bilo".
Pokretač je građanske inicijative "Majka hrabrost" za poboljšanje uslova u srpskim porodilištima. Po zanimanju je prevodilac.
Zalaže se za, kako kaže, poštovanje Ustava Srbije i obnavljanje i poštovanje institucija države.
Sebe opisuje kao centristu ali ne zato što u svemu ima takvu poziciju nego je to "ugrubo zbir stavova koji su bliski političkom centru." (Danas, 15. mart 2022.)
Ponoš poručuje da Srbija treba da ima jedan stub spoljne politike, a to je "srpski nacionalni interes". (Fonet, 13. mart 2022.)
Podržava put Srbije ka EU, ali smatra da ne treba žrtvovati specijalne odnose sa Moskvom i Pekingom. Tokom izborne kampanje je izjavio da je "za veliku Srbiju, ali ne Srbiju u širinu nego u visinu gde joj je nebo granica".
Za njega je Kosovo deo Srbije. Misli da priznanje bivše pokrajine Kosova ne može da prihvati nijedna demokratska vlast u Srbiji.
"Ali ono pripada i svima onima koji tamo žive, koji su živeli, koji će tek živeti i koji Kosovo i Metohiju vole, napisao je na Tviteru tokom predsedničke kampanje.
Smatra da se Banjaluci adresa za rešavanje problema BiH nalazi u Sarajevu, a ne u Beogradu. (Fonet, 13. mart 2022.)
Založio se za poštovanje teritorijalnog integriteta članica UN i osudio je rusku invaziju na Ukrajinu. Protiv je "apriori" uvođenja sankcija jer one "nikad nisu hirurški podešene da pogađaju samo vrh režima." (RTV, 22 mart 2022.)
"Ako bi vreme moglo da se vrati unazad, želim da verujem da bi se Ukrajina opredelila za vojnu neutralnost, a Rusija pozdravila evropski put Ukrajine", rekao je. (Danas, 15. mart 2022.)
Oni koji ga kritikuju nazivaju ga "NATO generalom". Tu etiketu je "zaradio" zbog jednogodišnjeg školovanja na Rojal koledžu u Londonu.
On je 2017. godine rekao da misli da bi ulazak Srbije u NATO bio neracionalan i da bi Srbija trebalo da ostane vojno neutralna.
Zdravko Ponoš je nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije (2006-2008).
Do nedavno je bio visoki funkcioner opozicione Narodne stranke, čiji je lider nekadašnji šef diplomatije Vuk Jeremić.
Koalicija koja je predložila Ponoša za kandidata - Ujedinjena Srbija - okuplja opozicione Stranku slobode i pravde, Demokratsku i Narodnu stranku i Pokret slobodnih građana.
Za sebe kaže da je još kao devojčica pokazivala afinitete prema politici i nacionalnom delovanju.
Na čelu je ekstremne desničarske srpske stranke Zavetnici čije ime je odabrano, kako je navedeno na njihovom sajtu, po uzoru na istorijsko iskustvo u kojem središnju tačku zauzima kosovski zavet.
Milica Đurđević Stamenkovski poručuje u izbornoj kampanji da Zavetnici "nikada neće dozvoliti predaju Kosova".
Smatra da se o suverenitetu ne pregovora i da se zna gde su granice države.
Zavetnici, predvođeni Milicom Đurđević Stamenkovski, poznati su po demonstracijama u Beogradu protiv Festivala savremenih umetnika sa Kosova "Mirëdita, dobar dan" koji se održava jednom godišnje.
Ovaj festival, koji promoviše pomirenje i afirmiše umetnost, je za Đurđević Stamenkovski "provokacija i velikoalbanska propaganda u srcu Beograda".
"Nikada u Beogradu nije održan protest protiv kosovskih Albanaca. Bili su protesti zbog uzurpacije naše teritorije", tvrdi ona. (Danas, 7. mart 2022.)
Zavetnici smatraju nedopustivim da Srbija učestvuje u "političkoj hajci na državu (Rusiju) koja je kao stalna članica SB najsnažniji garant Rezolucije 1244 i očuvanja njenog suvereniteta na Kosovu i Metohiji". Milica Đurđević Stamenkovski je ocenila da bi Srbija uvođenjem sankcija Rusiji, ugrozila državne, nacionalne i ekonomske interese.
Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM) podneo je u maju 2018. godine protiv nje krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Beogradu "povodom aktivnosti i stavova koje je iznosila o delovanju nevladinih organizacija". Javno nije poznat ishod te prijave.
Zavetnici su do sada tri puta učestvovali na parlamentarnim izborima, ali nikada nisu uspeli da pređu cenzus za ulazak u parlament.
Odgovornost i ozbiljnost obećava Aleksandar Vučić, lider vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) koji je prethodnih pet godina predsednik Srbije.
Vučić u izbornoj kampanji poručuje da "Srbija ne sedi na dve stolice, već na jednoj - svojoj".
"Srbija je deo sveta, nalazi se na evropskom putu, ali jedino Srbija nije na listi koju su napravili Rusi, listi svojih neprijatelja", rekao je 7. marta na skupu u Leskovcu, na jugu Srbije.
Rusija je tog dana objavila listu "neprijateljskih država", na kojoj su, između ostalih Albanija, Severna Makedonija, Albanija, Hrvatska.
Vučić je protiv uvođenja sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, smatra da Srbija mora da se rukovodi svojim vitalnim političkim i ekonomski interesima. Više puta je ponovio da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine.
Vučić ne koristi termine agresija i invazija kada govori o Ukrajini, ali se Srbija glasanjem za Rezoluciju u UN, pridružila osudi Rusije. Vučićeva Srpska napredna stranka je dominantna u Vladi Srbije, koja formalno vodi spoljnu politiku zemlje.
Zalaže se za članstvo Srbije u EU, ali održava bliske odnose sa Rusijom i Kinom.
Poručuje da Srbija neće u NATO.
Vučić je više puta ponovio da neće priznati nezavisnost Kosova, koju je ova bivša južna srpska pokrajina proglasila 2008. godine.
Insistira na kompromisnom rešenju u normalizaciji odnosa sa Prištinom kojim će, kako ističe, obe strane biti zadovoljne. Nikada međutim, nije rekao šta bi to moglo da bude.
U ime Srbije predvodi politički dijalog o normalizaciji odnosa sa kosovskim liderima koji se odvija pod pokroviteljstvom EU.
Vučić je više puta izneo stav da će Srbija uvek biti uz bosanskohercegovački entitet Republiku Srpsku, poštujući integritet Bosne i Hercegovine.
Kao premijer Srbije posetio je 2015. godine Memorijalni centar Potočari gde je odao poštu ubijenim žrtvama genocida u Srebrenici tokom 1995. Odbija, međutim, da to nazove genocidom već govori da se u Srebrenici dogodio strašan zločin.
Opozicija i deo javnosti u Srbiji kritikuju ga za autokratski način vladanja. U izveštajima međunarodnih organizacija iznete su ocene o nazadovanju demokratije u Srbiji, kao i o ugroženosti slobode medija. On i njegova stranka takve navode odbacuju.
Aleksandar Vučić je prešao put od tvrdokornog nacionaliste koji je, kao visoki funkcioner Srpske radikalne stranke (SRS), partije osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja, zagovarao granice "Velike Srbije" do Evropejca.
"Samo se magarac ne menja", rekao je u nekoliko navrata.
Napustio je SRS 2008. godine i priključio se Tomislavu Nikoliću u stvaranju Srpske napredne stranke. Nikolić je nešto pre Vučića napustio radikale.
Vučić je, kao i Šešelju, okrenuo leđa i svom drugom "političkom ocu" Nikoliću 2017. godine. Tada se uprkos Nikolićevoj nameri da se kandiduje za drugi mandat predsednika Srbije, sam kandidovao za tu funkciju.
Od 2012. godine, od kada je na čelu Srpske napredne stranke, donosio je svojoj stranci pobede uz značajnu većinu na izborima.
Miloš Jovanović zastupa ideju koja "objedinjuje nacionalno i demokratsko".
Predsednik je desno orijentisane Demokratske stranke Srbije (DSS), koja čini koaliciju NADA sa delom Pokreta obnove Kraljevine Srbije.
Poručuje da je činjenica da je kruna neodvojivi deo srpske istorije.
Na jednom od predizbornih mitinga je rekao da je pobeda na predsedničkim izborima prelazna faza ka obnovi parlamentarne monarhije.
Smatra da pretnja nacionalnim interesima Srbije dolazi sa Zapada i od NATO-a kada je reč o Kosovu, Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini i položaju srpskog naroda u Crnoj Gori.
Za Rusiju kaže da Srbiji drži stranu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
"Srbija niti treba da na nagovor EU zavodi sankcije Rusiji i osuđuje njihove poteze, niti da prizna nezavisnost Luganska i Donjecka" poručuje Jovanović.
Rusija je pre agresije na Ukrajinu priznala nezavisnost ukrajinskih oblasti Lugansk i Donjeck.
Jovanović je ocenio da je Srbija glasanjem u Ujedinjenim nacijama za osudu napada Rusije na Ukrajinu "ukaljala obraz".
Protiv je nezavisnosti Kosova, smatra da se isključivo treba držati Ustava po kome je Kosovo "južna pokrajina Srbije" i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
U decembru 2021. je poručio da se problemi u funkcionisanju BiH ne mogu rešiti slabljenjem RS. "Svima treba da bude jasno da srpski narod neće dozvoliti da Republika Srpska bude obespravljena", naveo je tada.
Misli da Srbija treba da ostane vojno neutralna.
Jovanović je odbranio je doktorat na Sorboni na temu "Opravdanost i opravdavanje upotrebe sile u poslehladnoratovskom periodu. Studija slučaja: Vojna intervencija NATO protiv Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine".
Miloš Jovanović je na čelu stranke čiji je lider bio Vojislav Koštunica koji je 2000. godine na izborima za predsednika SR Jugoslavije pobedio Slobodana Miloševića.
Predaje na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Boško Obradović se zalaže za ekonomski i ekološki patriotizam, povratak monarhiji i porodičnu politiku. Dveri, čiji je Obradović lider, zagovaraju čvrste desno orijentisane stavove.
Obradović je najavljujući kandidaturu rekao da su ostali ciljevi stare političke agende: protiv ulaska u NATO, EU, protiv COVID propusnica, obavezne vakcinacije, ulazaka ilegalnih migranata na teritoriju Srbije i protiv nezavisnosti Kosova.
Kaže da Srbija ne mora biti članica EU, ali da mogu maksimalno sarađivati na obostranu korist.
Kao predsednik ne bi dozvolio uvođenje bilo kakve varijante sankcija Rusiji koju vidi kao garant očuvanja Kosova u sastavu Srbije u SB UN.
"Saosećamo sa pravoslavnom braćom Ukrajincima i Rusima, želeći im mir i hitan prekid bilo kakvih sukoba. Ne razumem zašto Ukrajinci ginu za interese NATO pakta koji bi da opkoli Rusiju", rekao je. (Danas, 8. mart 2022.)
Obradović je uputio "izvinjenje Rusiji i ruskom narodu" zbog toga što se Srbija u UN pridružila osudi agresije na Ukrajinu.
Po njemu, pozadina ukrajinske krize je "neprijateljsko delovanje NATO na granicama Rusije". Obradović je učestvovao na protestima podrške Rusiji u Beogradu.
Svojevremeno je kao poslanik u Skupštini Srbije ugostio zvaničnika Krima Georgija Muradova i Nataliju Vladimirovnu Poklonskaju, poslanicu ruske Dume. Od Polonskaje je dobio zastavu Krima ispred koje su svo troje pozirali novinarima.
Zvanični Beograd tretira Krim kao deo Ukrajine i ne priznaje rusku aneksiju ovog poluostrva.
Obradović je takođe u nekim svojim izjavama navodio kao najvažniji nacionalni i državni interes "odbranu i očuvanje Republike Srpske".
Pokret Dveri na čijem je čelu poznat je i po organizovanju "Porodičnih šetnji", kao kontramanifestacije "Paradi ponosa" na kojoj LGBT populacija traži poštovanje svojih prava. Obradović je poručivao da je Parada ponosa vređanje javnog morala.
Njegovu kandidaturu podržava koalicija Patriotski blok, koju čine stranke Srpski pokret Dveri i deo Pokreta obnove kraljevine Srbije.
Pre ove koalicije, Boško Obradović je sa Dverima bio deo Saveza za Srbiju (SzS), opozicione grupacije koju je 2018. godine formiralo devet stranaka i pokreta na inicijativu Dragana Đilasa, današnjeg lidera opozicione Stranke slobode i pravde.
Iz tog perioda je poznat upad Obradovića u RTS (mart 2019.) kada je tražio da se opoziciji omogući gostovanje na Javnom servisu. Pridružili su mu se i ostali lider SzS i demonstranti. Završilo se tako što ih je Žandarmerija izvela iz zgrade televizije.
Sledeće godine je završena saradnja Obradovića sa ovim blokom stranaka i on se ponovo okrenuo desnici.
