Spot kandidata na beogradskim izborima Miše Vacića, u kojem targetira LGBT zajednicu, predstavlja "tipičan i težak" slučaj diskriminacije koja je zabranjena zakonom, saopštila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Poverenica za zaštitu ravnopravnosti u Srbiji, Brankica Janković.
Poverenica je upozorila da se taj sadržaj odmah ukloni sa svih mesta dostupnih javnosti.
Vacić se za gradonačelnika Beograda kandiduje ispred ultradesničarske organizacije "Srpska desnica", koja nema predstavnike u gradskoj i republičkoj skupštini.
U susret izborima 17. decembra, Vacić je u spotu na društvenim mrežama poručio da će, ukoliko dođe na vlast, za LGBT osobe "organizovati lečenje u Moskvi i Teheranu".
Rusija i Iran, na koje referiše, poznate su po brutalnom kršenju prava LGBT zajednice.
U Iranu su istopolne veze protivzakonite, sa zaprećenom smrtnom kaznom ukoliko se dokaže homoseksualni odnos, dok društvo homoseksualnost doživljava kao bolest.
Decenijsko ukidanje prava u Rusiji kulminiralo je 30. novembra ove godine kada je Vrhovni sud LGBT pokret proglasio "ekstremističkom organizacijom".
Po ugledu na Rusiju na koju se često poziva u kampanji, Vacić je u jednom od predizbornih spotova rekao i da će, ako dođe na vlast u Beogradu, "zabraniti LGBT propagandu na javnim površinama", odnosno da će tražiti zabranu Prajda.
Prajd je protestna šetnja kojom LGBT zajednica jednom godišnje ukazuje na diskriminaciju u Srbiji i od države traži ostvarenje građanskih prava - kao što je usvajanje zakona koji bi priznao istopolna partnerstva.
Zašto vlast ćuti?
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i Vlada Srbije do objave teksta nisu odgovorili na pitanja RSE povodom Vacićevih spotova.
Na Vacićeve izjave nisu reagovali premijerka Ana Brnabić, koja se javno deklarisala kao pripadnica LGBT zajednice, kao i ni predsednik države Aleksandar Vučić.
Odsustvo reakcije vlasti je za Gorana Miletića, direktora za Evropu u međunarodnoj nevladinoj organizaciji Civil Right Defenders, "očekivano" u izbornoj kampanji.
"Oni bi verovatno rekli da je to samo jedna izjava nekoga ko je ekstremista, ali je upravo sada trenutak da svako u političkoj areni reaguje na užasne, homofobične istupe i kaže da to neće podržati ako dođe na vlast na bilo kom nivou", ukazuje on.
Miletić ističe i da se Vacićeve poruke ne mogu podvesti pod "mišljenje političara", jer zakoni u Srbiji jasno definišu govor mržnje.
"To mora biti sankcionisano", dodaje.
"Kada nema reakcije, onda znači da se delimično slažu sa onim što Miša Vacić govori", zaključuje Miletić.
Ko je Miša Vacić?
Vacić je od početka političke karijere pristalica ekstremno desne ideologije.
Iza sebe ima sudske presude za dela koja, između ostalog, obuhvataju nedozvoljeno držanje oružja i pozive na nasilje.
Zbog pretnji nasiljem LGBT zajednici uslovno je osuđen na sedam meseci zatvora 2015. godine.
Njegova lista na beogradskim izborima nosi naziv "Da se vojska na Kosovo vrati".
Slična poruka ispisivana je tokom leta 2023. na javnim površinama širom Srbije, zbog čega je grupa aktivista za ljudska prava pozvala vlast na hitnu reakciju zbog govora mržnje.
Od novembra 2023. Vacić je pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država (SAD) zbog "zbog zlonamernih aktivnosti u korist Rusije".
Deo opozicije osuđuje Vacića
Zeleno-levi front, partija opozicione proevropske koalicije "Srbija protiv nasilja", pozvala je institucije da reaguju na izjavu Miše Vacića, ističući da pretnje koje je uputio LGBT zajednici predstavljaju govor mržnje.
"Zeleno-levi front podržava zaštitu LGBT osoba od diskriminacije, a pogotovo nasilja kojem su svakodnevno, a često nekažnjeno, izložene", saopštili su.
Kako su naveli, Vacićevi istupi su "dovoljan osnov" da Vlada ili Vrhovno javno tužilaštvo pred Ustavnim sudom pokrenu postupak za zabranu udruženja "Srpska desnica".
Na pitanja RSE da li će zatražiti zabranu Vacićevog udruženja, do objave teksta nije odgovoreno iz Vlade i Vrhovnog javnog tužilaštva.
Tužilaštvo nije odgovorilo ni na pitanja da li su tokom izborne kampanje postupali u slučajevima diskriminacije LGBT zajednice od strane političkih predstavnika.
'Pritužbi u kampanji nije bilo'
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković u odgovoru za RSE navodi da su na početku izborne kampanje podsetili sve kandidate na obavezu da poštuju Ustav i zakone koji zabranjuju govor mržnje.
"Nismo dobili pritužbu povodom diskriminacije LGBT osoba u vezi sa kampanjom i izbornim procesom, što ne znači da slučajeva nije bilo", dodaje se.
Građane su pozvali da se obrate Poverenici ukoliko smatraju da su diskriminisani, ne samo tokom izbornog procesa.
"Da bi se nečije pravo zaštitilo potrebno je prijaviti njegovo kršenje", zaključuje se u odgovoru Poverenice.
Ko još šalje poruke protiv LGBT zajednice?
Osim Miše Vacića, poruke protiv LGBT zajednice RSE je uočio i kod drugih kandidata desnice na izborima.
Predstavnici koalicije "Nacionalno okupljanje", u kojoj su Dveri i Zavetnici, više puta su tokom kampanje izjavljivali da osuđuju "LGBT ideologiju i propagandu".
Da LGBT ideologija ne postoji, odgovara Ana Petrović iz nevladine organizacije "Da se zna", koja dokumentuje nasilje i diskriminaciju motivisane homofobijom i transfobijom.
"To je demagoški termin i pokušaj da se kvir osobe dehumanizuju i posmatraju kao veštačka stvar, kao neka tvorevina koja nije prirodna. Mi smo vrlo stvarne osobe koje imaju stvarne izazove, kao i svi građani ove zemlje, i moramo da imamo i stvarne zakonske mogućnosti", dodaje.
LGBT pravima protivi se i ultradesničarska Srpska radikalna stranka, na čijem je čelu osuđenik za ratni zločin nad Hrvatima u Vojvodini Vojislav Šešelj.
SRS na parlamentarne izbore izlazi samostalno, dok su na lokalnim izborima u Beogradu i drugim gradovima u koaliciji sa vladajućom Srpskom naprednom strankom.
Tokom kampanje, predstavnici SRS su izjavljivali da "gej brakovima i promenama pola nema mesta u Srbiji", te da neće dozvoliti usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama "bili na vlasti ili u opoziciji".
"Srbi znaju i ko je otac i ko je majka, neće nikada da imaju tatu i tatu", izjavio je Šešeljev sin Aleksandar, kandidat za poslanika na parlamentarnim izborima.
Od 2020. Šešeljevi radikali nisu imali predstavnike u Skupštini jer nisu prešli cenzus.
Da li su LGBT prava tema u kampanji?
"Činjenica je da se ljudska prava, ne samo LGBT zajednice, nego generalno, ne pominju kao nešto važno u kampanji", ocena je Gorana Miletića iz organizacije Civil Rights Defenders.
"Uprkos tome što su negativni stavovi prema LGBT zajednici u Srbiji u padu, političke partije se i dalje plaše da izgube jedan deo glasača", zaključuje on.
Osim Zeleno-levog fronta, nijedna stranka nije reagovala na Vacićeve anti-LGBT poruke u izbornoj kampanji.
Partneri Zeleno-levog fronta u koaliciji "Srbija protiv nasilja", koja okuplja stranke različitih ideoloških opredeljenja, nemaju jedinstven stav prema podršci LGBT zajednici.
Oko dva meseca pred raspisivanje izbora, u septembru ove godine, predstavnici pojedinih partija te koalicije prisustvovali su Prajdu.
Zeleno-levi front je uoči Prajda Skupštini uputio i Predlog zakona o građanskom partnerstvu, kojim bi bila regulisana prava istopolnih zajednica.
Do raspisivanja izbora krajem oktobra, predlog nije došao na dnevni red parlamenta.
Pre tog predloga opozicije, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je u prošlom sazivu Vlade sastavilo nacrt Zakona o istopolnim partnerstvima, ali on nije poslat Skupštini.
Usvajanje je naišlo na otpor desničarskih partija i organizacija i Srpske pravoslavne crkve.
Procedura nalaže i da zakon, nakon izglasavanja u Skupštini, treba da potpiše predsednik države. Bez njegovog potpisa, ne može da stupi na snagu.
Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije da neće potpisati Zakon o istopolnim zajednicama, kao ni zakon kojim će, kako je kazao, postojati "neki treći rod gde niste muškarac ili žena".
Pored Zakona o istopolnim zajednicama, ključni zahtevi LGBT zajednice u Srbiji su usvajanje Zakona o rodnom identitetu, kao i poboljšanje zdravstvenih usluga za trans osobe.
Vučić je u septembru, uoči Prajda, odbio i da istakne LGBT zastavu duginih boja na zgradu Predsedništva, a isto je učinio i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.
Šapić je kandidat Srpske napredne stranke za gradonačelnika Beograda i na predstojećim izborima.
'Incidenti na svaka četiri dana'
Među zahtevima LGBT zajednice su i brza i adekvatna reakcija institucija i javna osuda govora mržnje i zločina motivisanih mržnjom.
"Ozbiljnost i snaga jednog sistema vidi se u odnosu prema ljudskim pravima i svakako pravima manjina. Skoro je neverovatno živeti ceo život u jednoj zemlji u kojoj imate sve obaveze, ali nemate sva prava", naglašava Ana Petrović iz organizacije "Da se zna".
"Naša prava vezana su za rešavanje osnovnih životnih izazova, sticanja zajedničke imovine, podela imovine, prava na zdravstvene odluke, osiguranje, zaštitu nakon smrti partnerke ili partnera", dodaje.
Prema istraživanjima međunarodnih organizacija, procenat poštovanja LGBT prava i sloboda u Srbiji je svega 35 odsto u 2022. godini.
Indeks "Rainbow Europe" (Duga Evrope) rangira zemlje od nula do 100 odsto, pri čemu nula predstavlja grubo kršenje ljudskih prava, a 100 predstavlja punu jednakost.
LGBT prava i slobode su, pored delovanja desničarskih partija i grupa, narušena i protivljenjem verskih organizacija.
Organizacija "Da se zna" evidentirala je 94 incidenta motivisanih mržnjom prema LGBT osobama u 2022. godini.
"U Srbiji se u proseku na svaka četiri dana dogodi barem jedan incident motivisan homofobijom ili transfobijom", ističu u izveštaju.
Zabeleženo je 29 slučajeva fizičkog nasilja, a samo je trećina prijavljena policiji. Najčešći razlog neprijavljivanja je nepoverenje u institucije.
Facebook Forum