Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) i ministar odbrane Srbije Miloš Vučević izjavio je u utorak da je apelovao da se poveća izborni cenzus, ali je dodao da nije bilo političke volje da se to uradi.
U razgovoru za TV Prva Vučević je rekao da će na predstojećim izborima cenzus ostati tri odsto.
"Ja sam razumeo predsednika države Aleksandra Vučića da to nije legitimno raditi u predvečerje izbora, ali mislim da je to nefer što smo spustili cenzus na tri odsto. Ali idemo na izbore sa tim uslovima", rekao je Vučević.
On je naveo da nekom spolja odgovara da postoji mnogo usitnjenija politička scena u Srbiji jer se, smatra Vučević, lakše upravlja kad nema političke stabilnosti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sredinom oktobra da će vanredni parlamentarni izbori u Srbiji biti održani 17. decembra. Istog dana trebalo bi da budu održani i izbori za pokrajinski parlament Vojvodine, kao i izbori u Beogradu.
Vučić, koji po Ustavu kao predsednik Republike, raspisuje parlamentarne izbore, to još uvek nije zvanično uradio. Rok za to je 2. novembar.
Snežana Paunović, predsednica poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, koja je deo vladajuće koalicije sa SNS-om, izjavila je 18. oktobra da SPS smatra da je snižavanje cenzusa na tri odsto bila greška. Ona je tom prilikom dodala da je "za promenu izbornog zakona kasno ako će izbori biti 17. decembra".
Cenzus za ulazak u parlament je smanjen sa pet na tri odsto u februaru 2020. godine. Upravo je SNS insistirao na spuštanju izbornog praga, dva meseca uoči parlamentarnih izbora koji su održani 26. aprila 2020.
Razlog za tu odluku bila je odluka više opozicionih stranaka da bojkotuju izbore zbog, kako su obrazložili, loših izbornih uslova.
Izbore je tada bojkotovao, između ostalih, i Savez za Srbiju, široka koalicija koju je činilo deset partija i pokreta sa levog i desnog političkog spektra.
Vlast je tada spuštanje izbornog praga predstavljala kao izlazak u susret svojim političkim protivnicima, navodeći da ta odluka u najvećoj meri njima šteti.
Za smanjenje cenzusa u okviru izmena Zakona o izboru narodnih poslanika je tada u Skuplštini glasalo 156 od prisutnih 160 poslanika.
