Srbija se nije usaglasila sa sankcijama Evropske unije (EU) protiv teških kršenja i zloupotreba ljudskih prava, potvrđeno je u deklaraciji koju je izdao visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu poliitku i bezbednost Josep Borrell.
Radi se o globalnom mehanizmu sankcija za ljudska prava za kažnjavanje pojedinaca ili eniteta iz zemalja koje nisu članice EU a koji se smatraju odgovornim za teška kršenja ljudskih prava.
U okviru ovog mehanizma se obuhvataju genocid, zločin protiv čovečnosti, mučenja i drugog okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, ropstvo, vansudska pogubljenja po kratkom postupku ili proizvoljna pogubljenja i ubistva.
Ove mere se svake godišnje produžavaju ili se na listi dodaju nova imena lica ili eniteta koji čine zločine. Poslednja izmena ove odluke se odnosi na dodavanje sedam imena, ruskih državljana na ovoj listi. Radi se uglavanom o sudijama i istražiteljima, kao i zamenikom ministra pravosuđa.
Ovom odlukom EU su se uskladile ostale zemlje regiona koje su kandidati za punopravno članstvo: Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina. Takođe su se uskladile Ukrajina, Moldavija i Norveška.
“Ove zemlje će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom Odlukom Saveta. Evropska unija prima na znanje ovu posvećenost i pozdravlja je", navodi se u saopštenju Josepa Borrella.
Srbija se takođe nije uskladila i sa odlukom EU, iz aprila, o izmenama odluke o restriktivnim merama protiv Irana koje datiraju od 2010. godine ali se redovno ažuriraju izmenama liste individualaca koji se podležu sancijama.
Od država kandidata za punopravno članstvo u EU se očekuje da postepeno usklade njihovu spoljnu politiku sa politikama EU. Srbija se pored Crne Gore smatra liderom u pristupnom procesu, ali ima najniži stepen usklađivanja sa snakcijama EU.
Od početka agresije Rusije na Ukrajinu, Srbija nije uvela ni jednu sankciju protiv zvanične Moskve.
