Izgradnju hidroelektrane (HE) Đerdap 3 Vlada Srbije proglasila je projektom od posebnog značaja, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije (MRE).
Kako MRE navodi u objavi 20. maja, taj strateški objekat na reci Dunav radi se u koordinaciji sa Rumunijom i jedan je od najvećih u regionu.
Dodaje se da su za izgradnju te hidroelektrane formirani timovi u Srbiji i Rumuniji, kao i da su završeni generalni projekat i prethodna studija opravdanosti.
O tome su u Beogradu u ponedeljak razgovarale ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i ambasadorka Rumunije u Srbiji Silvija Davidoju.
Objavljeno je da bi 2025. trebalo da počne revitalizacija HE Đerdap 2, nakon što je završena obnova HE Đerdap 1 i produžen mu radni vek za najmanje 30 godina.
Đerdap 1 pušten je u rad u maju 1972, dok je Đerdap 2 u pogonu od 1985.
Na 1007. kilometru Dunava
Kako stoji na sajtu Elektroprivrede Srbije (EPS), planirano je da Đerdap 3 bude reverzibilna hidroelektrana na 1007. kilometru Dunava. Voda bi se zahvatala iz Đerdapskog jezera i pumpala u dva gornja bazena u periodima kada elektroenergetski sistem Srbije ima višak električne energije. U danima najvećeg opterećenja radila bi kao akumulaciona elektrana.
Planirano je da sve tri elektrane u sistemu Đerdap imaju ukupnu snagu od 2.400 megavata.
Dve postojeće hidroelektrane snage su 1.605 megavata. U ukupnoj godišnjoj proizvodnji struje u državi učestvuju sa 20 odsto.
Planiran i novi gasovod
Saopšteno je i da su Srbija i Rumunija usaglasile memorandum o razumevanju za izgradnju gasne interekonekcije između dve države i da se uskoro očekuje njegovo potpisivanje.
„Taj projekat važan je zbog diversifikacije snabdevanja prirodnim gasom i dodatne sigurnosti snabdevanja potrošača“, navelo je MRE.
Planirano je da gasovod od Mokrina u Srbiji do granice sa Rumunijom, dužine 13 kilometara i vredan 12 miliona evra, bude završen 2026. godine.
Rumunski deo ovog gasovoda dugačak je 85 kilometara i gradi se iz podrške Evropske unije.
Dve strane razgovarale su i o zajedničkim planovima za povećanje kapaciteta za prenos električne energije na srpsko-rumunskoj granici za oko 500 megavata.
