Kada se državnici svađaju, svaki dijalog i saradnja prestaje. To kažu sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE) iz Hrvatske i Srbije koji rade na rešavanju pitanja nestalih u ratovima 90-ih godina, povratku izbeglih i rešavanju njihovih stambenih i drugih problema. Iz njihovog ugla govorimo o zategnutim srpsko-hrvatski odnosima.
Ivan Vrkić, poverenik predsednice Hrvatske za pitanje nestalih i gradonačelnik Osijeka, kaže da se i ovoga puta odmah osetila posledica zatezanja političkih odnosa na relaciji Zagreb-Beograd nakon niza incidenata, neodmerenih reči koje su kulminirale prekidom posete hrvatske saborske delegacije Beogradu i zabranom ulazaka u jednu i drugu državu ministrima odbrane….
"Ja sam očekivao susret sa predsednikom Vučićem i mislio sam da ćemo pronaći model kako ćemo ubrzati pronalazak nekih rešenja", kaže Vrkić.
"No, na žalost, zbog ovih trenutačnih odnosa, do njega nije došlo. Ja se uzdam da vrlo brzo može doći do smirenja odnosa i da možemo nastaviti pripreme za dolazak predsednice (Kolinde Grabar Kitarović) u Srbiju. Da će se stvoriti uslovi za nastavak razgovora na tu temu (pitanje nestalih u ratu 90-ih godina). Treba razgovarati na način da se ostavi politika i da isključivo iz humanitarnih razloga dve strane pronađu rešenja. Jer, mislim da su obe strane za to najviše zainteresirane da se umire emocije na jednoj i nadrugoj strani", kaže Vrkić.
Sastanak predsednika Srbije i našeg sagovornika trebalo je da usledi nakon što se u februaru ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić susreo sa predstavnicima udruženja nestalih iz Hrvatske i obećao da će se pitanjem nestalih baviti na dnevnom nivou i da će porodice o napretku biti izveštavane nedeljno.
Istovremeno se i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović sastala sa predstavnicima srpskih udruženja nestalih i obećala ozbiljan pomak u pronalaženju tela ubijenih u narednim mesecima. To je bio rezultat prethodnog srpsko-hrvatskog prijateljskog predsedničkog susreta.
Međutim, od toga malo šta je urađeno. Počele su međusobne političke i druge uvrede.
Zatezanje odnosa na nivou Zagreb Beograd odmah je osetio i Milojko Budimir, predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske, koji se proteklih nedelja kada su razmenjivane teške optužbe između zvaničnika Hrvatske i Srbije nalazio u Lici (deo Hrvatske koji je do devedesetih većinski bio naseljen Srbima) i razgovarao o povratku izbeglih u krajeve koji su sablasno prazni.
"I baš kad smo bili u situaciji da se relaksiraju odnosi, da se omogući ljudima čije su kuće obnovljene povratak na te prostore, dolazi do sukoba na višem nivou, što će se svakako negativno odraziti na proces povratka", kaže Budimir.
"Svaki put kad mi pokušavamo da riješimo naše aktuelne probleme koje imamo u Hrvatskoj - stanarska prava, imovinska prava, obnova kuća, ekshumacija i identifikacija žrtava - dođemo u poziciju, kada nastanu ovakvi odnosi na državnom nivou, da sve to stane", dodaje.
Penzioneri iz Hrvatske koji žive u Srbiji potražuju neisplaćene penzije od 1991. do 1996. godine. To ne mogu da reše bez dogovora dve države, zato penzioneri žele normalizaciju odnosa i strepe od svake oštre reči na relaciji Zagreb - Beograd.
Jovan Kablar, predsednik Udruženja penzionera iz Hrvatske, kaže da izbegli penzioneri nisu za to da se sada vraćamo i međusobno optužujemo ko je šta činio.
"Pređimo preko toga, mi moramo sarađivati. Nismo za to da se zatežu odnosi, već da se normaliziraju. Ta prepucavanja idu na štetu nas izbeglica i prognanih lica. Ako nema saradnje, razgovora, dogovora, onda nema ni rešavanja naših problema", poručuje u ime prognanih penzionera Jovan Kablar.
Kada haški optuženik Vojislav Šešelj saopšti da je zgazio hrvatsku zastavu usred srpskog parlamenta, kada ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin saopšti da se razlikuje od svog hrvatskog kolege zato što je antifašista, što podrazumeva da je onaj drugi fašista, kada poruči da će ući ili neće ući u Hrvatsku samo po odobrenju vrhovnog komandanta Vučića, kada dve države proglase nepoželjnim ministrima iz susedstva, kada hrvatski sud presudi da uzvik pevača Marka Perkovića Tompsona "Za dom spremni" nije mrziteljski, kada hrvatska predsednica zatraži da međunarodna komisija ustanovi broj jasenovačkih žrtava, a ministar Ivica Dačić zapečati koverat sa imenima pobijene jasenovačke dece i pošalje za Zagreb, jasno je da niko od njih ne misli na spuštanje tenzija, što bi upravo bilo u interesu žrtava rata.
Izbeglice, prognani, oni koji su izgubili svoje najbliže, a ne znaju im se ni grobovi, oni su i danas opet žrtve, žrtve svojih neodgovornih političara.
"Zlo raspiruju i mitovi, ovde u Hrvatskoj 'domovinskog rata', a u Srbiji 'večite srpske žrtve'. Takvi mitovi im pomažu da nam zamagljuju vid i da se drže na vlasti lažima koje je lakše izgovoriti nego se držati istine"- tu je nenavijačku dijagnozu, koja podjednako pogađa suštinu prilika u obe države, postavio nedavno Saša Milošević, zamenik predsednika Srpskog narodnog vijeća.
Facebook Forum