Reagujući na odluku Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (BiH) Valentina Inzka da nametne dopune u Krivičnom zakonu BiH kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin je rekao da je to osveta „svim narodima BiH“.
Vulin je u saopštenju 23. jula naveo da je ovom odlukom Inzko rešio da „uznemiri i podstakne rasprave i podele“.
„Šta će se desiti ako milion Srba iz Republike Srpske potpiše peticiju u kojoj svedoči da genocida nije bilo, hoće li svi ići u zatvor i kako će se zvati zatvor u kome će za istinu stradati milion Srba, da li će se taj zatvor zvati BiH?“, naveo je Vulin.
Vulin je poručio da bi Inzkova odluka trebalo da bude „sprečena ili ignorisana“.
Visoki predstavnik u BiH Valentin Inzko, koristeći Bonska ovlašćenja, nametnuo je 23. jula dopune u Krivičnom zakonu BiH kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
On je u pismu naveo da su negiranje genocida i negiranje drugih ratnih zločina posebno opasni u zemlji poput BiH, koja je u svojoj nedavnoj prošlosti doživela stravične kampanje etničkog čišćenja i masovnih zločina počinjenih tokom brutalnog i krvavog sukoba.
Na Inzkovu odluku Milorad Dodik, predstavnik Srba u Predsedništva BiH, pozvao je na "disoluciju Republike Srpske", jednog od dva BiH entiteta. Član Predsedništva iz redova hrvatskog naroda nazvao ju je civilizacijskim činom.
Odlukom visokog predstavnika kojom je dopunjen član 145 a, kazna zatvora od tri meseca do tri godine predviđena je za one koji javno podstreknu na nasilje ili mržnju usmerenu protiv grupe osoba ili člana grupe određene s obzirom na rasu, boju kože, veroispovest, poreklo ili nacionalnu ili etničku pripadnost.
Kaznom zatvora od šest meseci do pet godina kazniće se onaj ko javno odobri, porekne, grubo umanji ili pokuša opravdati zločin genocida, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin utvrđen pravosnažnom presudom, navodi se u Odluci.
Odlukom je, kako je saopšteno iz Kancelarije visokog predstavnika (OHR) predviđeno i da će se kaznom od najmanje tri godine kazniti onaj ko dodeli priznanje, nagradu, spomenicu, bilo kakav podsetnik ili bilo kakvu privilegiju ili slično osobi osuđenoj pravosnažnom presudom za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin.
Odluka predviđa i da počinilac krivičnog dela koji je zvaničnik ili odgovorna osoba ili zaposleni u instituciji vlasti ili bilo kojem organu koji se finansira putem javnog budžeta, kazniće se kaznom zatvora od najmanje tri godine.
Ovaj Zakon stupa na snagu osam dana od dana objave na službenoj internet stranici Ureda visokog predstavnika ili jedan dan od dana objave u “Službenom glasniku Bosne i Hercegovine”, koji god od tih dana nastupi ranije.
Od 2009. godine, kada je došao na čelo Kancelarije visokog predstavnika (OHR), do 2014. godine Valentin Inzko je doneo je ukupno 76 odluka koristeći Bonska ovlašćenja.
Ovu mogućnost korišćenja donelo je Veće za implementaciju mira u BiH na sastanku u Bonu u decembru 1997. godine.
