Međunarodni savet za spomenike i lokalitete (ICOMOS) i njegov Međunarodni naučni komitet za nasleđe 20. veka (ISC20C) upozorili su na neposredne rizike od rušenja i izmena koje bi mogle da umanje karakter nasleđa 20. veka u Beogradu, tačnije misleći na zgradu Generalštaba i kompleks Beogradskog sajma.
"Ključno je istaći da su oba lokaliteta prepoznata kao deo nacionalnog kulturnog nasleđa Srbije i cenjena kao značajna lokalna dobra. Uprkos tome, nedavna dešavanja ukazuju na nerazumevanje njihovog potencijala i neuvažavanje njihovog značaja kao kulturnog nasleđa za građane Beograda i Srbije", navodi se u saopštenju od 23. novembra.
ICOMOS podseća da je "zakonodavna zaštita baštine odgovornost svih nivoa vlasti".
"Zakoni i propisi treba da poštuju veze između zajednica i mesta, da neguju funkcionalni kontinuitet i da zahtevaju uključivanje ciljeva očuvanja u razvojne inicijative i propise o upravljanju baštinom", navodi se u opširnom saopštenju koje prenosi Beta.
Dodaje se da se zahtevaju i transparentni sistemi za informisanje zainteresovanih strana, kao i procena i balansiranje potencijalno suprotstavljenih pogleda i interesa.
ICOMOS je naveo nekoliko preporuka u cilju hitnog podizanja svesti o njihovom kulturnom značaju.
Taj međunarodni savet je pozvao vlasti u Beogradu i Srbiji da zadrže navedeni status objekata Generalštaba kao srpske kulturne baštine, obezbeđujući njihovu odgovarajuću konzervaciju i adaptaciju.
Preporučuje se proširenje zaštite celog kompleksa Beogradskog sajma, a to uključuje hale 1, 2, 3 i 4, jer one zajedno doprinose kulturnom značaju sajma i njegovoj ulozi u istoriji i razvoju grada.
ICOMOS je pozvao na utvrđivanje jasnog "parametra za očuvanje oba objekta kulturnog nasleđa (Generalštab i Beogradski sajam) u skladu sa međunarodnim standardima", navodi se u saopštenju i dodaje da je ICOMOS, kroz ISC20C i ICOMOS Srbija, spreman da podrži taj napor.
Takođe se preporučuje da se razvije strateški proces za razumevanje, prepoznavanje i zaštitu modernog nasleđa Beograda 20. veka. Taj proces bi trebalo da obuhvati angažovanje javnosti kako bi se podstaklo šire priznanje kulturnog značaja modernog nasleđa Beograda u srpskom društvu.
ICOMOS je dodao da je kompleks Beogradskog sajma spomenik kulture ;koji se sastoji od grupe objekata i okolnog uređenog sajmišta. Primenjena inovativna urbanistička i arhitektonska rešenja, posebno impresivne metode gradnje, značajno su doprinele međunarodnom priznanju Jugoslavije 1950-ih i 60-ih godina.
Kompleks Beogradskog sajma je jedno od najvrednijih dela srpske modernističke arhitekture i svedočanstvo tehničkog, tehnološkog, naučnog i kreativnog napretka društva u ovom periodu. Uprkos generalno zadovoljavajućem stanju konzervacije hala, u poslednje dve godine uočen je gotovo potpuni nedostatak održavanja, dodao je ICOMOS.
U opisu Generalštaba navodi se da je to kompleks Dobrovićevog Generalštaba, koji čine Štab Generalštaba i Ministarstvo odbrane. To je arhitektonsko-urbanistička celina koju je projektovao akademik i arhitekta Nikola Dobrović.
Služeći kao vojni štab do 1999. godine, zgrade su bile dobro održavane sve dok NATO bombardovanje te godine nije izazvalo značajna strukturalna oštećenja na zgradi Generalštaba, dok je druga zgrada ministarstvo odbrane pretrpela je samo manja oštećenja.
Prazan od 1999. godine, Generalštab je proglašen za spomenik kulture od 2005. godine, dodaje se u saopštenju.
