“Mnogo mi je žao”, kaže Danica Babić, bivša tekstilna radnica nekadašnjeg preduzeća “Mladost” u Požegi, na jugozapadu Srbije.
“Kad uđem dole u prizemlje gde je bila moja mašina, nekako mi je tužno. I da kažem, mi smo prva generacija školovanih tekstilinih radnika”, kaže Babić.
Bila je zamišljena, ali i potrešena, nakon što je pogledala dokumentarni film Slađane Petrović Varagić “Mladost u šezdesetoj”, u kom se govori o tome kako je ovo nekada uspešno požeško preduzeće, poput mnogih sličnih primera na području bivše Jugoslavije, propadalo i uništavano.
“Školu smo završili u junu, a u septembru počeli da radimo u `Mladosti`, što je danas nezamislivo. Ja sam ceo radni vek provela u toj konfekciji, imali smo sigurnost, nismo se plašili da ćemo ostali bez posla. Želela sam da u `Mladosti` provedem radni vek, da normalno odem u penziju, pa da neka druga deca dođu ovde i rade”, ispričala je Danica Babić za RSE.
Ništa se nije dogodilo kako je verovala prva generalacija školovanih radnica “Mladosti” i to govore u filmu koji se prikazuje u godini jubileja, što podvlači autorka Varagić:
“Šezdeset je godina od osnivanja požeške `Mladiosti`. Nekako smo pomislili da bi bilo dobro da se pozabavimo i tim kulturnim nasleđem, kao i industrijskim nasleđem našeg kraja.”
Dokumentarni film “Mladost u šezdesetoj”, istraživanjem tema kulturnog i industrijskog nasleđa bivšeg tekstilnog giganta, bavi se današnjim položajem nekadašnjih radnica velike fabrike, kao i temama radništva, izgradnje zajednice i solidarnosti.
Konfekcija i trikotaža “Mladost” osnovana je 1958. godine u Požegi. Sa oko 1200 radnika tokom osamdesetih godina prošlog veka bila je jedna od najznačajnijih fabrika tekstila na tržištu nekadašnje Jugoslavije.
U proizvodnom objektu koji se prostirao na 8.500 kvadrata nalazile su se stotine šivaćih i drugih mašina na kojima su u tri smene radile žene iz Požege i okoline, proizvodeći za jugoslovensko i svetsko tržište. Požeška konfekcija je izvozila u Poljsku, Čehoslovačku, Nemačku, Mađarsku, Holandiju.
Kraj 2007. godine fabrika „Mladost“ sačekala je sa svega deset radnika i sa velikim dugovima, a potom je 2008. godine privatizovana, što je praktično značilo rasprodaju njene imovine (od šivaćih mašina do prostorija) u procesu likvidacije. Dok su mnoge prostorije njenog kopleksa i sada prazne, u prizemlju nekadašnje „šivare“ danas je tržni centar koji su otvorili mali investitori iz Kine.
Bivše radnice „Mladosti“ ga posećuju, ne da bi kupile robu, već tragajući za mestom gde su se nalazile njihove mašine za kojima su provele svoj radni vek.
Emilija Ilinčić priseća se života kao tekstilne radnice:
“Kada sam ušla u kinesku prodavnicu ovde u prizemlju, jednom delu nekadašnje `Mladosti`, baš sam pokazala gde sam radila. Tu gde je sada roba, haljine, suknje, bluze, ja sam se uhvatila za jedan stočić i dalje nisam mogla mrdnuti, jer tu je bila moja mašina. Šokirala sam se! Najpre sam petnaest godina radila u `čarapani`, pa smo onda kopali temelje za konfekciju, šivaće mašine su se nabavljale jedna po jedna. Ma, ja sada kada pogledam, mogu reći, bilo je super. Tada je bilo druženja, iz te konfekcijske kuće smo se udale, stvorile porodicu, zaslužile penziju, ma sve imali, išli po dva puta godišnje na more.”
U filmu “Mladost u šezdesetoj“ govorilo je oko dvadeset bivših radnica:
“Pokušali smo da potražimo arhivu, arhivske fotografije, artefakte vezane za istorijat ove fabrike, ali isto tako da kroz savremenu umetničku produkciju zabeležimo živa sećanja. Kroz priču, fotografiju, film. Zbog toga u filmu sećanja bivših radnica `Mladosti`, ali i njihovo i naše preispitivanje gde smo sada”, kaže Petrović Varagić.
Saradnici na filmu, koji je realizovao Nezavisni filmski centar “Filmart” iz Požege, uz podršku Fondacije “Jelena Šantić” i Balkanskog fonda za demokratiju, bili su i: Milica Đorđević, Sreten Vuković, Uroš Pavlović.
Facebook Forum