Za razliku od srpskog ministra energetike, koji je izjavio da ovaj region nema ozbiljnijih alternativa ruskom gasu i da Srbija već dugo traži alternative kao što je interkonektor sa Bugarskom koji treba da Srbiju dovede u kontakt sa Južnim gasnim koridorom, vodeći ljudi Energetske zajednice i stručnjaci za energetiku ocenjuju da Srbija i sada ima na raspolaganju druge ponuđače plavog energenta, ali da odbija da im omogući iste uslove dopremanja i prometa gasa koje ima ruski "Gazprom".
Srbija nastavlja takvu praksu, iako time krši propise ugovora koji je potpisala sa Energetskom zajednicom.
Srpska monopolistička državna kompanija "Srbijagas" ne mora kupovati ovaj energent jedino od ruskog državnog giganta "Gazprom", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač.
" 'Srbijagas' može da kupuje gas od koga hoće – od Mađarske ili, recimo, od Austrije, gde se nalazi najbliži trgovinski gasni hab u Baumgartenu, dakle, može kupovati gas od mnogih drugih ponuđača, ne mora ga nabavljati samo od 'Gazproma'. U Baumgartenu imate više ponuđača gasa – i norveškog i holandskog", navodi Kopač.
Iako je poreklo tog energenta uglavnom iz Rusije, ističe Kopač, cene su mu niže.
"Međutim, 'Srbijagas' ne omogućava bilo kakvu konkurenciju, ne dozvoljava nikome da uvozi gas i prodaje ga na srpskom tržištu, tako da je to kompletni monopol. Oni ne dozvoljavaju nikome da na srpskom tržištu nudi jeftiniji gas jer im je lepše da imaju monopol", ukazuje direktor Sekretarijata Energetske zajednice.
Srpski ministar energetike Aleksandar Antić rekao je za javni televizijski servis Srbije da je na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Upravnog odbora "Gazproma" Alekseja Milera, Miler kazao da će ta kompanija do kraja marta doneti odluku o proširenju gasnog skladišta Banatski dvor.
Antić je rekao da Srbija u ovoj fazi nema alternativni izvor gasa.
"Mi već duže vreme pokušavamo da tražimo različite alternative... Objektivno, ovaj region ne može da traži ozbiljne alternative koje bi isključile ruski gas...", reči su Aleksandra Antića.
Ističući da je to dobra vest za građane Srbije, on je precizirao da je proširenje gasnog skladišta Banatski dvor u Vojvodini moguće sa sadašnjih 450 na 750 miliona kubnih metara gasa, u prvoj fazi, uz mogućnost proširenja i do jednog miliona.
Docent na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment, te saradnik Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Medović podseća da je Srbija, kao članica Energetske zajednice, a prema ugovoru o osnivanju te zajednice, bila dužna da do 2007. godine izvrši pravno i funkcionalno razdvajanje delatnosti "Srbijagasa", tako da se transport gasa odvoji od ostalih delatnosti, kako bi novoformirana kompanija koja bi upravljala postojećim sistemom transporta gasa, omogućila svim zainteresovanim učesnicima na tržištu da pod istim uslovima transportuju svoj gas kroz postojeće cevovode.
To Srbija, kaže Medović, do sada nije uradila zbog čega je Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo postupak protiv Srbije zbog nepoštovanja ugovora o osnivanju Zajednice.
"Ministarski savet Energetske zajednice je proglasio Srbiju odgovornom zbog kršenja propisa Zajednice, a Sekretarijat Energetske zajednice je pre dve godine zapretio da će obnoviti postupak protiv Srbije jer nije ispoštovala odluku Ministarskog saveta. Sekretarijat je ovog puta zatražio od Ministarskog saveta da, u skladu sa osnivačkim aktom, liši Srbiju odgovarajućih članskih prava u Zajednici, što uključuje suspenziju učešća srpske delegacije u pojedinim zajedničkim telima Energetske zajednice", navodi Medović.
"Stalni pritisak sa ruske strane"
Saradnik Istraživačkog foruma Evropskog pokreta dodaje da su nakon toga krenuli neki pregovori između Sekretarijata EZ i Srbije, ali da je očigledno da postoje neki politički razlozi koji sprečavaju Srbiju da izvrši svoje obaveze preme Energetskoj zajednici.
Upitan nije li ime tih političkih razloga "Gazprom", odnosno, Rusija, Medović za RSE kaže: "To je u sferi nagađanja, ali ono što je prisutno u javnosti jeste stalni pritisak sa ruske strane, pre svega, od ruskog monopoliste, da Srbija nastavi da ekskluzivno kupuje gas direktno od 'Gazproma', a ne od ostalih dobavljača ovog energenta".
Vladimir Medović kaže da je tačno da je pretežna količina gasa koji se kupuje u istočnoj Evropi ruskog porekla, ali da je "Gazprom" dodatno otežao situaciju zbog kršenja antimonopolskih propisa i iskorišćavanja dominantnog položaja, zbog čega Evropska komisija protiv tog ruskog giganta od 2015. godine vodi postupak.
Komisija, naime, traži od "Gazproma" da u budućim ugovorima ukine takozvanu teritorijalnu klauzulu, odnosno da izostavi zabranu zemljama – kojima prodaje gas – da viškove tog energenta prodaju van svojih teritorija.
Evropska komisija će protiv "Gazproma" verovatno dobiti spor jer ruski monopolista ne sme da dozvoli da izgubi tržište Evropske unije.
Takav ishod bi, onda, poboljšao i položaj Srbije, uverava Medović.
"Time se otvara mogućnost da se viškovi gasa prodaju na sekundarnom tržištu, što bi moglo uticati na obaranje cene gasa. Recimo, ako poljska gasna kompanija uveze gas u Poljsku, plati ga 'Gazpromu', a ispostavi se da je uvezla više nego što može prodati na poljskom tržištu, ona ga može prodavati i na unutrašnjem tržištu Evropske unije, odnosno, na tržištu Energetske zajednice, što znači da Srbija od Poljske i drugih zemalja – Češke, Mađarske, Litvanije – može kupovati ruski gas, možda i jeftinije, jer čim se pojave viškovi koji se mogu prodavati to utiče i na cenu gasa" ocenjuje Vladimir Medović.
Srpski ministar energetike, raduje se potencijalnom novom cevovodu ruskog gasa, kojim će, ako ga bude, upravljati ruski monopolista "Gazprom".
Reč je o nastavku Turskog toka kroz Bugarsku ka centralnoj Evropi, pojasnio je Antić i dodao da je Srbija spremna da bude deo tog projekta i da sa "Gazpromom" radi na njegovom razvoju.
Facebook Forum